Novo remek djelo u nastajanju. Do kraja dana bit će gotovo:
Za Sibir ću dakle bit spremna ako mi na primjer doma dođe KGB i odluči da sam nepodobna i da moram u izgnanstvo. Tada samo zgrabim svoje rukavice i ovaj prekrasno napravljen šal, omotam se njime , pozdravim sa ukućanima i krenem na suđenje, a zatim u ledeno izgnanstvo. No ne bojim se, ja svoj šal imam i nikakva zima ništa mi ne može...
Mali pas danas ide na šišanje. U našoj kući on je najviše kod frizera.
Pudle se moraju šišati svaka dva mjeseca inače zarastu. Njima dlaka ne otpada nego je kao naša kosa. Raste. Pa ako se ne ošiša svaka dva mjeseca nastaju problemi.
Mali pas ne voli šišanje.
Mali pas dapače mrzi šišanje. Jer ga tamo kupaju (grr!), zatim mu režu nokte (grrr!), onda mu čiste uši (grrrr!), a onda ga i ošišaju na kratko. Pa sav onaj trud uvaljavanja u crkotine kojem je posvetio većinu svoga vremena pada u vodu. Pa onda sve mora iznova. 
Trenutno još nije svjestan što ga danas čeka i kuda ide, a mi mudro šutimo. Nismo ludi izazivati gnjev manekena prije vremena. Ionako ćemo ga osjetit kad shvati kuda ide.
A ja?
Ja vegetiram. Društveni događaj jučerašnjeg dana bilo je 15 minutno šetanje "to je najljepši pas u kvartu" psa. A i presvukla sam se iz piđame u civilnu odjeću. Što je bilo izvanredno iskustvo.
Na 20 minuta za početak, ali i to je već nešto.
Što me naravno dovelo do zaključka da sam gola i bosa i da nemam što obuć!
|