da maknem onaj post o politici jer strasti će se zahuktati a to ne volimo.
Na njega, post mislim, inspirirao me je ručak. I Metro koji obavezno pročitam. Dobre novine. Kratke, jasne a o svijetu i događanjima ima više nego u bilo kojim drugima. Kratko i jasno. Osjećam se informiranom.
No mi se tamo natandrčio Kanader u sivom odijelu i crvenoj kravati.
Te se natandrčio tekst na lijevoj strani u kojem piše "mi smo JEDINA stranka koja...".
E tu sam pukla. Žlica mi ostala na pola puta u ruci. Juha na žlici. Ja u šoku.
Na to JEDINA. Mislim zemljo otvori se. Pak sam odlučila "e nećete bit jedina stranka koja...." ako se mene pita.
Dost o politici. Gotovo. Finito. Kraj.
Sad kupim svoje krpice i idem kući.
Prošetat ću pasonju, malo se svađat sa susjedima koji "di vam je kultura gospođo?" govore.
Jer zamisli dozvoljavam malom pasu da šeta bez lajne. Stvarno mi je kultura ispod nivoa. 
Morat ću poradit na tom. Kulturi svojoj mislim.
Pak ja onda pitam "a koji vi problem imate?"
Pak mi se odgovori rafalom agresije.
Ali me to ne smeta. 
Jer znam da se moralo ispucat.
Kud na mene, mislim se, zar nije već dosta da se na mene sve istresa, al eto prešutim.
Ondak ću morat malo spremat.
Ondak ću . Ah ne znam što ću ondak. Nešto ću.
|