Mi doma imamo jednog gosta. Koji nam se nepozvan uselio. I već je s nama par dana. Nije baš da smo sretni ali druželjubivi smo i gostoprimljivi, stoga ga nećemo otjerati van. Malom pasu smeta naš gost, a ja mu lijepo govorim "moraš bit gostoprimljiv, ne možeš tako. Treba se znat ponašat". Tako ja to njemu govorim. No mali pas ne sluša i ne sluša. Stalno laje i tjera ju. A naša gošća se seli. Malo je u kupaoni, malo je u kuhinji a malo iznad kreveta. E tu mali pas poludi pa ju hoće pojest. Ali ja nedam. Gost je gost i točka. Gosti se ne jedu. Malo se samo bojim što ako je to izvidnica!?! Onda neće bit dobro. Ako je to muha samac ondak u redu, neka ostane. No što ako je ona muha-izviđač??? Ako su ju poslali da vidi kakvi smo a zatim svi dođu? Što onda? Tu sad imam velike dileme? Hamletovske : biti ili nebiti, otjerati ili ostaviti? Ako ju ne otjeram što li će bit? Hoće li mi dovesti i familiju i prijatelje? Ako ju pak otjeram a ona jadna nema kud neću si oprostit dok sam živa i zdrava?!?!? Možda je mali pas u pravu? Možda ipak da pustim da pojede gosta namjernika? Jer ako je gost namjernik samo zakamuflirana izvidnica i ako kaže "čujte dobro je tu. Ima kupaona i topla voda. Ima frižider, a i grijanje dobro radi. Režije se redovito plaćaju. Dođite." što ćemo mi onda? Stoga ako netko ima slična iskustva voljela bih da ih podijeli samnom. Mislim. Da li je ispravno i kršćanski gosta otjerati ili pojesti ili gostu treba pružit sve moguće gostoprimstvo i ljubaznost? Napominjem još jednom - moguće je da je gost kamuflaža. Petokolonaš i izdajnik. Poslan od stranih sila. Da izvidi situaciju, te da se podmuklo uvuče u jedno domaćinstvo. Vita jela zelen bor... |