Umjesto da se spremam za put ja se bavim dizajnom . Mislim stvarno sam pametna. A sutra ću se nabrzinu spremati i naravno, kao i obično, pozaboravit pol stvari. Ali kad me ovaj dizajn doslovno ... u glavu. Ovo je test. Da vidim dali sve radi. Pas mi već dva sata piz.. . Malo i u krilo pa malo nebi u krilo. Pa bi opet malo u krilo. Pa bi opet malo dole. Naslov se ne vidi. Slova su plava. Pasa ć izbacit kroz prozor ako ovako nastavi jer me čini nervoznom. Zato što je sam nervozan. Svi su danas nervozni zbog te kiše. Ja kišu volim jer smiruje. I volim ju zato što je nakon nje sve čisto. I zrak je prekrasan. Jutros me ispilila na poslu drugarica :"nekad sam manje nekad više , al uvijek sam histerična". Onda sam išla u Ustanovu. Tamo su svi ionako drugačiji, ali se pitam....možda bi neki od mojih kolega našli sebi mjesto tamo. Držala sam se u toj kolektivnoj nervozi smirena, no kad sam došla doma pa je mali pas na mene počeo izbacivati svoju nervozu ondak mi sad već raste tlak. 12 sekundi je u krilu. Pa skoči dole. Pa hoće u krilo. Pa skoči dole. Pa opet u krilo. I tako se mi igramo već dva sata. Ja se suzdržavam. Dižem ga. Skoči sam. Dižem ga. SKoči sam. Bacit ću ga kroz prozor majke mi. Sad se idem gasit a sutra ću na poslu nastavit s dizajnom. Uopče mi se ne sviđaju ta plava slova. ni naslov mi se ne sviđa. Samo mi se boje sviđaju žute. |