|
Ne moš bilivit što sve ljudski mozak može smislit. Mislim, zna se što sve ljudski mozak može smislit i taman kad misliš da si sve prokljuvio, da si postao profesionalac života, da te ništa više ne može iznenadit, da si sad mudar i pametan negdje sa strane ti dođe neka nebuloza koju uopće ne očekuješ na tom mjestu i u tom obliku, te sve onda krene iznova. Svojoj sam prijateljici jamac za kredit, usput rečeno zadnji puta u životu, nikom više nikad neću bit jamac. To sam odlučila onog trena kad me bolesnu digla iz kreveta i bolovanja da s njom i radi nje idem potpisat sebe javom bilježniku a zatim me vukla u banku, pa me zatim odvukla na kavu. Mislim , bilo njoj krivo "tako mi je žao, bolesna si a moraš tu ići samnom", ali nije rekla "dobro bolesna si, napravit ćemo to kad ozdraviš". E tog sam trena odlučila i spoznala : ja sam svoj dio odradila!.. Nema više. Dosta je bilo da me bolesnu dižete iz kreveta da vam potpisujem, da vas vozim, da bam budem na raspolaganju. Nnndaaa.. i tako stigosmo mi i u banku nakon potpisivanja kod javnog bilježnika. I u banci uvali mi muško papir i kaže "ovo niste potpisali". Budući da me učilo cijeli život "ne podpisuj ništa što nisi pročitala" to uzmem pročitati i to što moram potpisati. Pročitam i ne vjerujem da sam to pročitala. Mislim se : bolesna si, krivo vidiš, pročitaj ponovo. Uzmem ponovo čitat. I ne vjerujem sebi. Dakle, na formularu koji sam ispunila kao jamac stoji i taj dio u kojem se kaže da ovim potpisujem da banka može raspolagat mojim podacima te da mi doma može slat prospekte, te da me može nazvat telefonom i slati mi email sa svojim prospektnim materijalom. I još kaže da ovim potpisujem da banka može raspolagat mojim podacima u marketinške svrhe. E tu sam pukla. Okrenem se referentu i pitam što je ovo? Čovjek šuti. Ja opet pitam. On opet šuti. Šuti li šuti. Ja pitam - tko je ovo sastavio? On šuti. Mislim od njega nikakvog odgovora. Ja pitam - ako ne potpišem što će bit? On šuti. Pa ti budi pametan. Ako ne potpišem što će bit? Mislim išla bi ja do kraja, volim se natezati, ali mi prijateljica sjedi do mene očajnički trebajuć svoj kredit. Pa moraš šutit, što ćeš? Zbog nje. Mislim, di toga ima. Da jamac mora potpisat da njegovi podaci mogu bit raspoloživi u marketinške svrhe? I... možda objašnjene postoji... možda sve ima nekog smisla... ali ja odgovor dobila nisam. I to me ljuti! Ljuti me da čovjek nije progovorio niti jednu jedinu riječ. Ni da ni ne. Ni luda si ženo, ni nisi luda ženo, ni ideš mi na živce ženo, ni neideš mi na živce ženo. Ništa. Nada. Nula. Šutnja. Eto, pa ti znaj. |