29.08.2007., srijeda
idealni dan
Odem ujutro malo gledati tuđe blogove, tek tako da vidim dal je itko napisao novi post. Naravno bez prevelikih očekivanja jer ritam ostalih blogera je nešto sporiji od mog. Sad, istina, ja sam malo hiperaktivna  pa me teško dostić. Toliko gluposti koliko ja mogu napisat i izgovorit u danu ne može svatko pratit. Nnnnda...i odem i kod fizikalca naravno i vidim da Gospodin fizikalac napisao novi post. O svom idealnom danu. Koji je vidio kao vlastiti sprovod (morbidne li ideje ) koji u stvari nije sprovod al mi to ne znamo. Pa svi dođemo na posljednji ispračaj.(o.a. počašćena sam da me uopće želi vidjeti na svom sprovodu). No dakle. On je kao mrtav i mi kao dođemo i mi kao smo svi tužni a on se u šumici hvata sa drugim likom. Ženskim. I još nam se smiju. Nama ucviljenima koji u stvari ne znamo da je on živ. Jer je kobajagi umro. I sad na tom sprovodu, koji u stvari nije sprovod, ali kako sam već rekla mi to ne znamo, svi dođemo i plačemo i tugujemo i žalimo. I on nas iz te šumice vidi i onda opisuje kako mi svi izgledamo. I to je njemu idealan dan?!?!?!  Ajd hvatanje u šumici to razumijem  ali sprovod... Što se na primjer ne hvata u šumici za vrijeme dodjele mu ordena. Ili za vrijeme pjevanja himne njemu u čast? Neee..on baš sprovod.. Na kraju tog posta kaže neka svi napišemo svoj idealni dan. Pa mi da mislit. Mislim, mislim, mislim i.... smislim !!! MOJ IDEALNI DAN JE : DAN BEZ BUKE!!! Kratko, jasno i definirano! (Kakvi uostalom svi moji postovi i jesu ) |