22.08.2007., srijeda
nove navade
|
Naš mali zajebani pas izmislio novi način izbacivanja vlasnika mu iz takta. Naime, mali pas raste i razvija se (što za neke ljude ne možeš reći) i biva pametnijim iz dana u dan. Nova mu je navada da ujutro više neće ići van. Piškiti. Što ne mogu reći da me baš jako pogodilo, jer mi je ionako to bio najodvratniji dio dana. Naime, kad te se ujutro brutalno probudi lizanjem nosa i ušiju, te tapkanjem noge "idemo, idemo", a ti sam još u onom stanju kad ne znaš ni tko si ni što si ni kamo ideš (što ionako neznam, ali eto), ni čemu živiš, ni koji je smisao života, ni uostalom koji je smisao ičega, niti znaš koliko je sati, jednom riječju kad si u polustanju : ni san ni java, e onda ti stvarno ne treba da skačeš iz kreveta, panično oblačiš prvo na što naiđeš, ne stigneš se ni počešljati. Nabrzinu se umiješ i opereš zube, tek toliko da sam sebi ne igledaš kao pokisla kokoš i juriš van da bi tvoje čedo, tvoj kućni ljubimac, tvoja maza, tvoj mali ljubljeni pas izbacio tri kapi tekućine, pomirišao svaku prokletu travku u parku i zatim se vratio na stubište, poletio natrag u stan do svoje napunjene zdjelice, pojeo što ima za pojest i zatim se uvalio u krevet iz kojeg te je pametno istjerao.  . Dok ti u međuvremenu skidaš sa sebe ono što si u stanju "čardak ni na nebu ni na zemlji" obukao, te oblačiš odjeću za posao, gunđajuć si praviš doručak i kavu, tražiš ključeve od auta i stana, te još mamuran krećeš po novu dozu buke i vrištanja, on prede na krevetu, gleda te nevino i misli "dobro misliš li ti već jednom krenut da se ja mogu odmorit".E toga dakle više nema. Mali je pas odlučio da on neće više ujutro ići van. Neće i bok. Pri čemu smo mi njegovi vlasnici, brižni kakvi jesmo mislili :"pa kako će on da ne piški? Ne može biti da ne piški pola dana". Izgleda da može. Pa tako u zadnjih par dana mi imamo malo više vremena, jer nam je dato 20-ak minuta koje smo inače trošili : muškarac na šetnju ja na spavanje ili obratno, ovisno o tome koga je mali pas toga dana odabrao za pratnju. Eto, toga više nema. Prije smo sa zavišću i očima punim podočnjaka slušali izjave tipa "moj pas spava do 9. Neide van ujutro." Pravili smo se da nas to ne pogađa "pih, pas im je bolestan i lijen, a ne kao naš, koji je budan od 5 ujutro i samo čeka da se netko pomakne da bi mogao početi maltretirati. Pri čemu znamo da je zdrav i da nije nimalo lijen, kao onaj pih njihov". Dokad će to trajati nezna se, ali dok traje lijepo je. Što li mu to znači ne zna se. A i ne zanima me. Bitno da ne moram skakat iz kreveta. Živi bili pa vidjeli. |