29.06.2007., petak
Tko čeka taj dočeka.
|
Stara mudrost. Napuštam ove prostore. Odlazim u bolje sutra. Danas ću brzo otić po pesa. Ondak ću s njim prošetat. Ondak ću si skuhat kavu. Ondak ću stavit noge na stol i pit kavu, srkat kavu, lagano pijuckat kavu i uživat. Mali pes će tapkat prvom lijevom nogom "idemo, idemo", ali ja se neću dat. Samo ću ga sviskoka pogledat i nastavit srkat. Ondak ću se vuč po kući. Vuć. Onako, polako, lijeno, neopterećeno. Ondak ću opet pogledat pesa s visoka. Nek pati. Neidemo van i bok. Tako ću napravit. Ondak ću se vući i vući a u 8,15 gledat ću Huga Granta. Ondak ću uzeti pesa pa idemo van. Šetat. Ako hoće može i do jutra. I tako ću se vući i vući bar dva do tri dana. Hoću si nadoknaditi svo ljenčarenje s kojim sam u zaostatku . Ujutro kad se probudim opet ću se vuć. Kilavit. Ljenčarit. Mali pes neka se šeta sam ak se hoće šetat. Ja sam na godišnjem odmoru. Tako! Ako me netko nazove pravit ću se da se javila sekretarica. Jer čim zvoni telefon gotovo ti je s vučenjem. Odmah krene "trebam te nešto". I pozdravi se ti s godišnjim. Kad odem u dućan po kruh i mlijeko pravit ću se gluhonijema. Samo ću pokazat prstom na kruh i na mlijeko. I platit. Jer ako progovorim odmah će me uvalit u razgovor. I gotovo ti je s kilavljenjem. A neee, neće me više nitko uvlačit u razgovore "kako ste susjeda? ". Ne. Susjeda će preko noći zanijemit. Isključit ću si i zvono na vratima. Jer ako to ne napravim 100% će pozvonit aktivist neki, ili student neki ili Puls aktivist neki koji su isto malo nagluhi to sam već primijetila.  Jer kad im ja kažem "ne hvala nisam zainteresirana" oni nastave po svom ko da nisam ništa rekla. Dakle gluhi. I još ću promijeniti prezime na poštanskom sandućiću. Tako da mi ne stižu računi. Da se ne uzrujavam bezveze. Možda poštar ondak ubaci račun nekom drugom a taj drugi plati. Pa sam riješila i taj problem. Ondak ću se kad mi dođe tako dosadno da ne znam više kud bi sama sa sobom počet spremat da nekud odem. Eto , sad moram gasit računalo a taman me krenulo.  i da..da ne bi bilo zabune : fizikalac i kengur,,tjeraju me no ja neznam kako ću otići jer ja bez vas jednostavno ne mogu,vas dvojica ste se duboko uvukli pod moju majicu,tik do srca i dišemo ko jedan |