28.06.2007., četvrtak
treci post
Mislim , imam ja za pisat. Al se suzdržavam. Pa ću danas završiti dan sa samo tri posta. Da mi se day nebi previše izbezumila.  Treći post bit će o dućanima na mom placu. Plac mi je blizu, pa sam često tamo. Sve što treba ima. A dobro mi dođe jer prošetam malog pesa, kupim što mi treba i netreba i vratimo se doma. Nas dvoje. Poznatih . Jer svi nasveć znaju. "Idete u šetnju vas dvoje?" tako nas oslovljavaju. Na placu ja gledam izloge, mali pas me prati. Mislim, ja obilazim onaj drugi dio placa, onaj popodnevni, ne salate i krumpir, nego dućane za nadgradnju. E sad, ti dućani su mi užas. To je na 10 kvadratnih metara a da bi što više prodali, stavili su hrpu stvari i obavezno policu na sredinu. Pa kad ulaziš već si se skutrio. Ako je unutra jedna osoba, bolje ti je da pričekaš vani inače je već gužva. Užas, užas,užas. Na primjer, kad ulazimo u mali pet dućan tamo ako je netko ja i pas više ne stanemo. Nekao se proguraš, uđeš , uzmeš što ti treba a ondak moraš do blagajne. To je već teži problem. Jer, da bi mogao do blagajne najprije moraš čekat da onaj prije tebe izađe van. Pa stojiš ko kreten u kip stanju i ne mičeš se. Jer ako se pomakneš srušio si čitavu koncepciju kupovanja i treba sve iznova. Takav je dućan s vunom. Takvi su dućani s odjećom. Takve su pekarne. Sve je takvo. I sto puta sam si rekla, neću više kupovat ovdje, dosta je. No kupujem jer mi je blizu. U dućanu s vunom ista je priča. Dođeš i ako je netko osim prodavačice u dućanu onda ti glat moš ostat vani i čekat da mušterija izađe da bi ti mogao doći do vune. Ne znam zašto to rade?! Mali prostor i onda nametaju svega i svačega. Mislim, prodaja im baš ne raste stavili ili ne stavili svega, jer ti naprosto i jednostavno to ne možeš vidjeti. I sav si nešto nervozan. I prodavači su nervozni. I tako sam jučer bila ponovo tamo. Mali pas cupka zamnom. Nakon kupovine idemo mi sjesti i popiti kavicu. Mali pas sjedne do mog stolca. Kadli se čuje glas "gospođo, hoćete li svezati svoga psa, ja se bojim". Mislim.... nemam ni lajnu... ona se boji... mislim.. 5 kila dlake se ona boji. Žena u haljinici. Boji se. Sva sreća da je muškarac koji je bio s njom rekao : nemojte, pustite ga, idemo mi sada. I odoše. Mislim, ok. Ljudi se boje. Razumijem strah. no ipak. 5 kila dlake do sada nikome ništa nije napravo osim što skače po ljudima u izljevima radosti i veselja. i mene maltretira da u pola pet budem vani  a ona se toga boji.  |