14.06.2007., četvrtak
Kultura darivanja
|
Koje u mojem okruženju nema. Da li imam prava biti nezadovoljna i prazna ako mi netko pokloni ružu 3 dana nakon rođendana i to SAMO zato što je negdje načula da mi je rođendan? ZABOGA! U ovoj firmi radim 10. godina. ZNAM sve rođendane dragih mi ljudi i uredno im čestitam. PAR dana prije odem i nešto kupim. Zamotam. Zatim ujutro im to stavim na stol da ih dočeka. DA IH UČINIM VESELIMA! Da im pokažem da i meni taj dan nešto znači. Ja poklon dobijem ofrlje. Ako ćemo da sam zla, neka! No ako odeš u Avon jer si njihov akviziter pa dobiješ viška neku kremu za lice i ne znaš što bi s njom pa ju zatim meni pokloniš za rođendan, hvala lijepo ne treba.  Uostalom, ne treba mi ništa. Sve imam. Kozmetiku imam jer si sama kupim. Sve što želim kupim si sama. Zaista mi ništa ne treba. Zar se zaista ovim komentarima morate uzdizati na moj račun? Zar zaista nitko nije pokušao shvatiti da možda znam o čemu pričam? Meni je do ljudi stalo. I trudim se pokazati im svojim ponašanjem da mi je do njih stalo. Zato što sam bila puno sama u životu. Samoća je moje drugo ime. A samoća ima i dobru stranu. Naučiš cijeniti neke stvari koje nikad nećeš naučiti kad si okružen "ljudima". I znam cijeniti. Znam cijeniti prijateljstvo. Znam cijeniti iskrenost. Znam cijeniti cvijet ubran na livadi ali UBRAN ZA MENE!!! Po mojem iskustvu ljudi ne znaju primati. Neugodno im je. Neće. Jer misle da to nisu zaslužili. Jer sebe gledaju kroz prizmu nagrada-kazna. Ja osobno volim primati poklone. Volim tu pozitivnu energiju koja tada teče. ALI SAMO POKLONE koji su nabavljeni ZA MENE! Pa kom se sviđa sviđa. U mojoj firmi poklonima mi pokazuju "nije mi do tebe stalo". Pa to malo boli. I zato gunđam. Gunđam da se ne bih rasplakala. |