23.04.2007., ponedjeljak
 I tako ja dođem doma u petak, čeka me navečer odlazak na rođendan, oblačenje, kupanje, kosa, šminkanje (ipak dolaze cure čiji su muževi uspjeli, moram biti u top-formi i top izgleda), otvaram vrata stana, svjetlo na sekretarici žmirka. Ajde preslušat ću porkuku, tko bi to mogao zvati, mislim si ja bezazleno. Kad tamo.."ovdje vaša doktorica, stigli su nalazi, kad dodjete doma odmah me nazovite da ih iskomentiramo". Ovo iskomentiramo me dotuklo. Noge su mi se presjekle. Mozak odmah krenuo raditi :"da, znala sam. Umirem, to je sto posto. No dobro, sad se skuliraj, što je tu je, umrijet ćeš, ali to odradi dostojanstveno. Svi jednom moraju umrjeti, ti ćeš odmah i što sad?".  Vrtim broj, ruke mi se tresu, noge me ne drže /što je u redu, ipak sam teško bolesna..zar ne?/. Dobijem doktoricu, kad veli ona, "dođite mi odmah na još jedan pregled" E tu sam već bila polumrtva. Ništa ne govori samo onako zabrinuto odmah da dodjem. Ja nazovem Muškarca /kad umireš moraš to javiti okolini / i kažem mu što je i da moram ići odmah na pregled. Isprepadam njega, isprepadam sebe. Veli on doći će pa idemo skupa. Organiziram čuvanje pesa. Obučem crno /umirem, red je da se obučem u crninu/ i krenemo mi.  I što? Kaže doktorica : broj leukocita vam je ogroman. Jel vas što boli? Ništa me ne boli. Jeste li prehlađeni? Nisam. Imate li kakvih problema? Nemam. Jel vas BILO GDJE boli? Nigdje. Ajde još jedan pregled. Ništa ona ne nađe. Opet pitanja. Jel vas BILO ŠTA boli? Ništa. I kaže ona meni ovako : ako u roku od 3 dana bude bilo što sumnjivo (temperatura, poremećaj) vi se odmah javite na Hitnu. Otišla sam na rođendan. Tamo sam se prepušila, popila tonu coca-cole , ništa alkohol, došla doma rano ujutro. Malo spavala i probudila se u 7. Glava me rasturala. Uglavnom preživjela sam. Sad me čeka novo vađenje krvi, sistematski pregled i drugi laboratorij. Pa ti reci... A možda je samo obična prehlada. U svakom slučaju, zahvalna sam doktorici da je tako reagirala. Nekako imaš osjećaj da joj nije svejedno. A ovo mi se dogodilo upravo sad. Pušim na hodniku i prolazi kolega sa dva peciva. Koja mirišu. Ja /guska/ pitam "jel te mogu zamoliti griz peciva". Mislim glupače.  On kaže "ne možeš", tonom "skini mi se s k...." i prođe. Osjećam se užasno glupo. I kao da me je netko polio s hladnom vodom.  /o.a. kolega je 28 dana u mjesecu u PMS-u. Ja sam se zabunila pa sam mislila da je ovo ona 3 dana kad nema PMS/. |