Navalili neki da kao nastavim pisat. A i je tako, jer bio bi lazov da bude drukcije. O lazima, onim krupnim, cemo iduci put ili mozda u nekim od iducih puta.
Sada cu iskoristiti blogersku priliku i posvetiti ovaj post jednoj osobi koja vise tu ne pise, a zadnji put je post napisala prije tocno 10 godina. Iskoristio sam jednu drugu platformu preko koje sam joj poslao poruku da dodje napisat nesto ,bar da obiljezi jubilej. Tako da, ovo je pokusaj da je natjeram da to i napravi :D ili cu je se odrec !
O toj osobi imam samo rijeci hvale, ona mi je napravila ovaj predivan dizajn koji eto jos prkosi vremenu (bez obzira sta je slika na vrhu pojedena, al ko zna zasto, bice godine neaktivnosti smrvilo samo nju).
S tom osobom se nisam druzio onoliko koliko sam htio, uzivo. Ali ono malo sto jesmo, pamtim jako dobro i toplo se nadam da ce bit opet prilike.
Kako kaze "obitelj i dica joj uzimaju vrimena" sta je i normalno, ali isto, đava ga odnija morat ćeš sad moja dizajnerice bar nesto piskarat, natira san te :D
Ono sta mi kronicno nedostaje je druzenje s takvim ljudima koji su pametni, ali to ne pokazuju oholo i s visoka, u cijem se drustvu dobro osjecas iz tih razloga a posebno jer imate puno zajednickih tema.
Sad je to sve zamijenilo falsa spika na novotvorenim tehnoloskim platformama.
Nisam ti se nikako kako triba zahvalio na dizajnu, uzet svoje vrime i napravit nekome nesto danas je nezamislivo, tek tako.
Eto ,morat ces ovo vidit :D
|
