četvrtak, 08.06.2006.

Ona je luda!Luda isto kao i ja.Možda se zato tako dobro razumijemo.
Toliko je dugo čekala,a sad kad je to zbilja moguće ona se povlači.Ali onako neprimjetno,fino i polagano.Svi to radimo,zar ne?Pokušavamo ostati blagi prema onom drugom,ali ipak se zna.Sve je jasni.Samo mi se uvjeravamo dobro si postupila,upravo si to trebala napraviti,ali...?Ipak nas u srcu tišti.Nešto nam govori da to nije bio u redu.I nakon tog događaja,samo par dana nakon toga žalimo.Naša sumnja je narasla i sada zaista žalimo.Tako je to.Takvi samo mi,mislim ja sam barem takava.

Pitam kako će biti u petak.Nisam niti siguran dali to želim.Mislim kada vidim druge ona da,ali inaće..Sad sigurno nitko ne razumije o ćemu ja govorim,ali to nije važno.

Toj je doista tužo.Kao da govorim u vjetar.Zašto da uopće i govorim.Tako i tako ne govorim pravim osobama.Govorim onima koji u vezi toga ništa ne mogu učiniti.Pasivna sam...Sama sam si za to kriva.Ali ipak ja ne želim ništa učiniti.Radije ću se koprcati u svojim nedoumiucama nego da uzmem stavr u ruke i napravim nešto.Nemam ni vremena i ni živaca za to.Vidjela sam i druge u takvim situacijama.I kada su odlučili da će napraviti to nisu bili sretni.Dali je uopće itko nakon toga bio sretan.Možda moji starci,možda ljudi koji su završili u barku bez rastave,ali i oni imaju poblema ni njima nije sve tako lako.Znam da očekujem svaršenstav,ali ako to očekujem zapravo ne očekujem ništa jer svaršensto je nišata,nišatvilo,ono ne postaoji...

Lucija
- 10:47 - Tvoje riječi ( 1 komentara) - Tvoj papir - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.