prvi dijo

<	siječanj, 2007					>
P	U	S	Č	P	S	N
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Maksima, by. Brutko

Rad ubija i treba ga izbjegavati u maksimalnoj mjeri radi vlastitoga zdravlja. To je savjet koji nije dokazan niti jednom studijom, ali je toliko logičan i iskren da jednostavno mora biti istinit. Ja sam apsolutno siguran da učestalim bolovanjima i produženim pauzama na poslu, rizik za srčani/moždani udar ili dijabetes drasticno pada. Samim ostajanjem kod kuće, sjedenjem u fotelji i konstantnim pljuganjem smanjuje se rizik od pada, traume i udara groma koji može biti fatalan. Da ne spominjem mogućnost pljačke na ulici i posljedičnog PTSP-a.
Pogledajmo samo recimo Japan kao primjer ljudi koji rade jako puno. Kakvi bezlični likovi i moroni. Zaista, tko bi od nas želio biti Japanac. Pitajte se! Ja bi recimo radije bio Srbin ili Šiptar nego neko obično japansko smeće.
Zato nemojte raditi, a ako bas morate, radite malo i ofrlje. Mislite na svoje zdravlje i sreću.
Družite se, igrajte nogomet, idite na more i pljugajte. Volite jedni druge, kupujte rizle i naravno, slušajte Let3.

Opis bloga

Ćao, ja sam Fabio. Dobrodošli na moj blog.

Dr. Sakoman: Zabranite mu blog ako Boga znate!! Ne trebamo nove ovisnike!

Ana Lovrin, Ministrica Pravosuđa: Za čitanje samo jednog posta kazne od 3 do 15 godina. Nekima će možda biti čudna ovakva drakonska sankcija, ali...ja ne znam razliku između jointa, ecstasyja ili Fabiovog posta što ne znači da sam konzervativna. Dapače, mislim da sam napredna jer mladež želim odvratiti od pakla ovisnosti do koje je može dovesti i samo jedan post.

10.01.2007., srijeda

genijalno mi je ođekare u rvatskoj. kupijo sam si sebi diplomu, al samo dase šminkam jer itako mi poso ide ko od šale. štaš jebateled, nekima je dobro moj pobro a nekima đegolica i nije. imam brate para i svima sam drag. i to je živa istina. a i da nemam jope bi se snašo jer ja sam ka mačka. kako da ju bačiš a ona jope nanoge. sa time se rađaš nemoš ti to učit. životni vakultet sam ja završijo i nema ko da mi prigovori. pa jebemumater jesam ja kriv što mi se kad mi se prikaže prilika ja ju ščepam? borim se brate za sebe i za svoje kao i ti za sebe i za tvoje. nijesam ti ja kriv ako siti nesposoban. đaba ti svi vakulteti svijeta ako nemereš shvatit kako život ođekare vunkcionira. paz vamo! ovo je moja priča.

već sa dvanejst sam shvatio dami u školi nejede a i dami ide jope bi napravio isto. jer ovi sa vakultetima samo nešto prdekaju a ništa brate moj komkrento da urade. kreno sam odma za Špicu da raznosim robu za neki bakšiš i patijo sam se junački al sam znao da jebateled neće dovijeka ova muka da traje. usput sam odrađivo za popa neke poslovne zadatke pa bi mi i on neku paricu udijelijo. nije mi bratemili bilo lako pogotovo kad sam prolazio kraj zadruge gdje je ostala dječurlija neđeljom gonjala lopte i djevojke dok sam ja gonjao robu sa sajma. al sam bijo uporan u svome poslanju jer nijesam htio da ko stari vavije budem bez para. da kozje brabonjke prebirem i rmbačim za crkavicu. a za šta? za ništa. niđe bijo nije nikakva svijeta vidijo sav se osušio od muke koju mu je bog podario. e ja sam reko neću bratemili neću nipodkoju cijenu da se patim tako. starome je bilo pravo i bijo je ponosan što donosim u kuću neku paricu ali nije mi to govorijo već mi je mater to rekla kad se satrala od loze koju nam je kumašin doturio da se častimo. znao sam ja to i znao sam da nije starome lako. jebešmumater nas deset a ja najstariji. pravo da vam velim u toj halabuci i poslovnoj strci nijesam ni poznavo neke.

eto zasad toliko, imam ja još štošta da ispričam svakojaku kotu i ponezgodu do današnjeg dana kad ovo pišem. ali umorijo sam se pa ću nastaviti već idući put.

- 12:03 -

(15) -

- #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.