FABIO THE FABULOUS

06.11.2006., ponedjeljak

neprijatelj mog neprijatelja, moj je prijatelj!

jučer sam bil na nogaću i opet sam prodaval oxforde i bicikle tak nemilosrdno da su neki molili za prekid dok im se ne prestane vrtit. i sve je bilo super dok opet nije izbila frka. prvo sam se ja zakačil sa divljakom kaj svaki put zakuha brutalnim uletima, al na sreću sve je završilo samo vikom dok nas je ekipa smirivala. a onda je jednog kita kaj igra za nas, divljak tak raspalil po nogama da smo se svi totalno smrzli i ko je znal izmolit devetnicu znal je da je sad vreme da se moli jer je zgledalo prestrašno. a za to vrijeme je ovaj padal i padal i padal....a kad se napokon prosul po podu kolko je dug i širok i još šire, e onda je krenulo skupljanje i jaukanje. a to je isto potrajalo dost dugo. al kad se frajer skupil i malo skuliral...tad se desilo nekaj neviđeno. kit je odjednom skočil s đale na noge u jednom pokretu ko da se niš nije desilo i to tak elegantno i tak precizno da smo mi to popratili fićukom odobrenja i dovikivanjima tipa ideeeeeešššš!! finoooooo!! odma nam je postalo jasno da kit ziher dolazi sa istočne periferije gdje potreba za takvim i sličnim vještinama dolazi ko uvjet za preživljanje. a kad je odma zatim divljaka potego izneneadnim direktom u frulu tak da smo svi odma zaključili da je kit s Borongaja, krenula je masovna krkljana koje se apsolutno ne sećam. što bi značilo da je makljaža bila vrhunska. poslje mi je frend ispričal kaj je bilo. ovaj ga je tak nasadil na šaku da je divljak koji je inače neviđena mrcina u vrhunskoj formi, na trenutak zgubil ravnotežu a čini se i svijest. u trenucima kad kreće makljaža obično dolazi do instiktivne podijele među učesnicima. kak se to dešava je enigma za moderne psihologe, al fakat je tak. jednostavno znaš kog treba mlatit a ko je tvoj pajdaš. tako je bilo i ovaj puta. nismo gubili ni trenutka nego smo svi složno skočili cipelarit divljaka...inače se niko nije bas usudil fizički zaista napast divljaka jer je fakat mrcina, vikat to da jer si uvijek bil ziher da bu vas ekipa razdvojila, al baš ga napast, to ne. al kak je sad već bil totalno uzdrman bili smo sigurni da nemremo spušit. greda je samo da kak je prvi val naišel, divljak je onak nasumce i u polusvijest zamahnul jos jednom iz ocaja i pogodil mene koji sam se prvi snašel da doletim do njega. jebiga, totalni gaf, zaboravil sam podić gard. to mi se uvijek dešava kad strast nadvlada razum jer ja sam ga tak jako htel opizdit. uglavnom onesvestil sam se na mjestu i nisam dolazi k sebi dost dugo tako da sam propustio masovnu cipelarku u kojoj su sudjelovali apsolutno svi. i to mi je tak žal da mi zlo dolazi. čak su me jedno vreme čekali kad sam dolazil k sebi i držali divljaka na podu jer su znali kaj bi mi to značilo, al ja jednostavno nisam mogel. uglavnom, kaj da vam pričam, ostatak nedjelje sam provel u totalnom bedu tak da nisam pogledal ni Mesića ko Stankovića. niš me nije više moglo podić.

- 10:13 - (2) - - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.