|
|
| < | prosinac, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Everything about me. Almost everything
Ako netko treba evo moj msn: neka_nova_klinka@hotmail.com
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
Blogovi koje posjećujem:
Moj razred
Barbara
Filip
Love is hurt
Andrea
Josipa
Bloodred
Zagrli me sad,jako,najbolje što znaš
Tinolovka
Lav Nikolajevič Tolstoj
Maja
Green
Bella
Dijana
Eva
Ostojić
Zjev
Stars are gone tonight
Ketrin
Perak
1.d Gima
Pa...odakle da počnem?
Ime mi je Barbara,
Živim u jednom gradiću, podno Psunja,kojeg obožavam
i kojem je nadjenjeno ime Nova Gradiška,
Rođena sam 22.09.1992. godine,a to znači da
Za nekih tjedan dana krećem u OpćuGimnaziju,a prije nje sam išla u OŠ:"Mato Lovrak".
Imam 2 brata-Mislav(19 god.) i Domagoj(21 god.) i naj roditelje na svijetu,a kad smo već kod nečeg što je naj...
Imam naj kućnog ljubimca,zove se Miki i on je koker španijel koji ima 3 godine(tj.psećih 21),al je takva maza ko da ima 3 mjeseca. Imam i kornjaču Felixa koja je slatka,al' stalno pokušava izaći iz akvarija iz meni nepoznatih razloga.
Moje naj frendice su:
Barbaral:
:da znam da se isto zovemo i ne,nismo sestre ni u rodu što većina misli,a nas dvije nemamo pojma zašto jer smo skroz različite. Ona vam je jedno preeeeslatko malo biće koje me voli,zapravo OBOŽAVA gnjavit.Ima smeđu kovrčavu kosu i tamno smeđe oči,super joj idu jezici,poslije Hrvatske najdraža zemlja joj je Njemačka(iako nemam pojma zašto),ima talenta za pisanje,a sluša Mettalicu,Nirvanu,Azru i još puno toga-odite na njen blog pa pročitajte-oblači se tako nekako u stilu onoga što sluša i mrzi kad ju neko pita jel punkerica il metalka il rokerica.,voli nogomet a naj igrač joj je Michael Ballack,navija za Chelsea i Dinamo(voli Ćorluku-slikale smo se s njim).Ima mobitel za koji sam ja maloprije rekla da je skoro ko Blueberry(borovnica) umjesto Blackberry...-jako je vino bilo
...
Loriana:
Moja susjeda i školska kolegica koja je prelijepa,suuuper pjeva,glumi,oponaša i jako je pametna. Ona voli Talijane(pogotovo jednog iz Ravenne),Jelenu Rozgu i Magazin,sve što ima kovrčavu kosu,Eurosong i Doru,modu,parfeme,uređivati se,jaaaaako voli rozu boju
(nije ko barbika,ne brinite),plesati,učiti o stranim zemljama i još puno toga. Jako je kreativna(trebate vidjeti njene radove iz likovnog)...Ima tamno smeđu kosu,zelene oči,mene podsjeća na Anne Hathaway,super je građena i zna se super obući. Kad ste tužni ona je prava osoba koja će vas oraspoložiti! Osjećajna je i uvijek je tu za svoje prijatelje. Jaaaaako mi je žao što više ne idemo u isti razred. Nemate pojma kako mi se bilo teško priviknuti na sjedenj bez nje i naših zafrkancija. Još uvijek se nisam pravo privikla... Brzo se zaljubi,odljubi, teško ju je naljutit,a kad to i uspijete ne ljuti se dugo.(da,znam da je zakon!) Njen rođendan je prošao,al' to ne znači da ga se ne trebamo sjetiti:17.06.1992.(i ona je starija od mene)
Karolina:Upoznale smo se u glazbenoj,a dijelile smo netrpeljivost prema nastavnici iz zbora i onoj staroj vještici
koja nije dostojna da joj ime spomenem na blogu,a i obje smo svirale klavir i družile se pod Solffeggiom i zborom. Ona je tipična ljepotica,plave kose i velikih plavih očiju i jako svijetle puti(netko je jednom reko:ko Švabica).Voli Balaševića,Gunse i Riblju Čorbu,jako je pametna(iako je govorila da će pasti u Gimnaziji)jedna je od najboljih na godini,jaaaako voli čokoladu(ne dolazim joj na rođendan bez te namirnice),a ako neko treba vina:njen tata ga proizvodi i suuuuuuper je(ja probala na njenoj krizmi).Pomalo smo kao blizanke. Jedna crna i jedna plava. Vrlo smo slične po razmišljanju i stavrno se nikad,al baš nikad nismo posvađale. Čak ni porječkale,a nadam se da će tako i ostati.(možda se jednom malčice naljutila zbog Čorbe,al ju je brzo prošlo).Ona je jedno od prve djece u 92' godini jer je rođena 01.01. a prvi su uvijek naj!
Prijateljica imam još dosta,al ni jedna nije kao ove 3,al' da se one ne osjete ugroženima:Bianka(Lorina mlađa sestra-zakon je),Ajna(imaju Moiru tak da se zakon oblači i super je),Zvončica(moja naj školska frendica),Ornela(otkačena i najzabavnija cura koju znam),Roman(moj frend koji je lud za motorima i super crta),Ivano(nogometaš koji je veliki zezant),Filković(tj,Josip)(Odličan prijatelj,osjećajan i uvijek spreman pomoći)...ma sa svima iz osnovne sam super tako da nije baš vrijeme za nabrajanje svih njih,al' ovi su mi nekako najvažniji!
Da se vratimo na mene:
Imam crnu kovrčavu kosu(nije prirodna),svijetlo smeđe oči(na svijetlu i kad plačem pozelene),tamnu put i kad se smijem one rupice koje su Barbari jako slatke(meni baš i ne). Neki kažu da dobro pjevam,idu mi jezici,a kad sam u elementu il me uhvati fjaka onda sam zabavna.,kad ne dobijem šta želim onda se durim i stisnem usta i onda se Barbara smije pa se ja još više ljutim sve dok ne dobijem ono šta sam si zamislila(nisam ja baš tak jako razmažena kolko se čini,imam 2 brata,al sam ja najmlađa pa sam oduvijek bila maza cijele obitelji i susjedstva(bila sam mala,slatka,crna,kovrčava,puuuuuno pričala(skoro ko sad, samo sam sad malo narasla i nisam baš tak slatka)....
Šta volim?
Glazbu,čitati,kartati,pjevati
,svirati(iako sam malo zapustila tu aktivnost),modu,parfeme,svoju obitelj i prijatelje i još nekog čije ime neću sad spominjat,kupovati,igrati se s Mikijem,Wolksvagen bubu,more i sunce,plivati,ronit i sve ostalo pod vodom i totalni sam ovisnik o Kupovanju,da budem preciznija o cipelama(nije za nabrajanje-samo ću reći da je moj tata zadnji put kad je ušao u moj bunker reko da imam više obuće nego on u skoro cijelom životu)....
Šta slušam?
Balaševića,Doorse,nekad Marley i Elvisa,Psihomodo Pop,Ramirez,Snow Patrol,Tyler Hiltona i sve ostalo što je dobro(narodnjake nikako ne).
Naj boja:"...ružin pepeo....",volim sve boje,samo sam htjela napisat ovo pod navodnicima.e da i htjela sam napista SKRLETNA-to je farba koju spominju u Harry Potteru,a ja dugo nisam znala koja je to.
Naj knjiga:Kamen za Dannya Fishera,Ptice umiru pjevajući,mostovi okruga Madisoni Sjećanja jedne gejše.
Naj serija:Prijatelji,Grey's anatomy,Gilmore Girls,O.C. i Tree Hill.
Naj film:Breakfast at Tiffany's,Lajanje na zvezde, Ples s vukovima i Mostovi okruga Madison.
Vjerujem u reinkarnaciju i volim Hinduiste i Židove-naravno da ostajem u svojoj kršćanskoj vjeri,ali me zanimaju i ove,volim Sai Babu,a najdraže od svega toga mi je što je židovski blagdan Jom Kipur na moj rođendan(22.09).
"...isto vide,a razno tumače..."Zapravo su sve vjere potekle od istoga Boga(Kršćani kažu Krist,a hinduisti Krišna i još takvih stvari...)
Navijam za najbolji klub u Hrvatskoj:DINAMO ZAGREB
,a osim za Hrvatsku navijam i za Italiju.
Nemam nekog najposebnijeg igrača,al' jako volim Eduarda,Modrića,Sammira(ne pitajte zašto,odmah mi je bio simpatičan),Luca Toni,Nesta,Totti....
I tako... to je otprilike sve o meni!
Evo još malo nekih slikica:
Moj mali Miki
Balašević
Malo mlađi
Cute boys....
Chad Michael Murray
Matt Czuchry
Malo mlađi...
Patrick Dempsey
Hm....
Moje naj serije
Grey's anatomy
Sex and the city
Gilmore Girls
Logan and Rory
Friends
One Tree Hill
REGRUTSKA
Sine moj...
Ti se majke sećaš nejasno...
Dobre senke iznad kolevke...
Poč'o si da pamtiš prekasno...
Osluškujem lepet anđela...
Znaću valjda da je nađem ja?
Eh, mani me...
Naš sam dom k'o čergu selio...
Tepanja na vino mirišu...
Njene stvari sam razdelio...
Svaki praznik minu ćuteći...
Sebi nisam mog'o uteći...
Stade sve... Samo život prođe...
Sine moj, oči njene plave...
Stiže dan da u vojsku pođeš...
Čudni se ovde sveci slave...
Ej... Sine moj... Kako da te pustim?
Ti si sve što mi od nje osta'...
Di ćeš s tim trepuškama gustim?
Život baš ne zna šta je dosta...
Slušaj njih
Što uz bojni poklič legaju...
Pevaju u slavu noževa...
Pevaju pa onda begaju...
Pošlo vreme s goreg na gore...
Razigralo one Najgore...
Sine moj...
Gajde će ti baba kupiti...
Tamburu sa ticom sedefnom...
Cure će pred kućom pupiti...
Nek se šorom digne prašina...
Kad bataljon suknji maršira...
Stade sve... Samo život prođe...
Sine moj, oči njene plave...
Stiže dan da u vojsku pođeš...
Lumpuju... Usijane glave...
Sine moj, sve su to barabe...
Ne dam ja mog spomenka bokor...
Derane... Drž' se tvoga babe...
Nisi ti za taj jad i pokor, ej...
Po stihu iz ove pjesme sam nazvala blog...
SLOVENSKA
Nošen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.
Zašto, ko da zna, al' to sam jutro dočekao umoran.
K'o da sam i ja leteo s njim, krilima teškim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.
Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tužni treći čin.
Nek mi ne drže govore, nek drugom pletu lovore,
ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.
O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš.
O ne, ne brini, proći će za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.
U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,
što luduje, od sreće tugu tka
moja prosta duša slovenska.
Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zašto se sve to dešava, dal' covek ista rešava
il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?
O zagrli me sad...
NEKI NOVI KLINCI(prva Balaševićeva pjesma koju sam čula)
Moj deda već dugo ore nebeske njive,
ali baka još čuva sve stvari i sliku našeg sveca.
Na dan kad sam rođen, tu je posađen orah,
i u avliji pod gustom krošnjom sad igraju se deca.
Neki novi klinci...
Kroz maglu treperi devet sveća na torti
tad sam dobio par mandarina i malog belog zeca.
U maju još uvek zriju komšijske bašte,
ali trešnje i zelene kajsije kradu druga deca.
Neki novi klinci...
Moj drugar Milutin, druga klupa do vrata,
ima klinca od četiri i po i uči ga da peca.
Ponekad ga sretnem, mahne kroz prozor kola,
a u porti, za loptom sad jurcaju neka druga deca.
Neki novi klinci...
A ja, ja se kockam sa prevarantom životom,
iz rukava on svakoga dana izvuče nekog keca.
I stariji mi kažu:"Sad si u pravom dobu!"
A u ulici Jovana Cvijića rastu druga deca.
SAMO DA RATA NE BUDE
Pijani momci prolaze duž naše tihe ulice,
oni u vojsku polaze, prate ih tužne curice,
brinu ih slutnje sulude - da rata ne bude!
Ne mogu da me ne sete suze na vrh tvog nosića
devetsto-osamdesete, ulice Brane Ćosića
i voza crnog k'o da s njim zauvek odlazim.
Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se glečeri rasture, večni snegovi otope.
Pa šta, neka kiše ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!
Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!
K'o zlatni prah, oreol sna, oko malenih glavica
i tvoja ljubav nad njima čuva ih kao lavica.
Loše te vesti uzbude - da rata ne bude!
Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se glečeri razvale, večni snegovi otope.
Pa šta, kiše neka ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!
Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!
Samo da rata ne bude, ludila među ljudima,
veliki nude zablude, plaše nas raznim čudima
i svakoj bajci naude - da rata ne bude!
Samo da rata ne bude, ludila među ljudima,
veliki nude zablude, plaše nas raznim čudima
i svakoj bajci naude - da rata ne bude!
REQUIEM
Kad god prođem ulicom sa tvojim imenom
pomislim na onu pesmu...
Već je godinama ne pevam,
stari refren nikom ne treba.
A ljudi pesme kratko pamte, Komandante...
Ostaće u knjigama i priča o nama:
Balkan krajem jednog veka.
Svako pleme crta granicu.
Svi bi hteli svoju stranicu...
Tope se snovi kao sante, ej Komandante...
Na barikadama su opet zastave,
svet ide k'o na praznike.
I decu izvode s jutarnje nastave
da vide gladne radnike...
A gde smo mi, naivni,
što smo se dizali na "Hej Sloveni"?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni...
Vremena su nezgodna za momka kao ja
koji gleda svoja posla...
Nisam lutak da me naviju.
Imam samo Jugoslaviju...
Sve druge baklje bez mene plamte, e Komandante...
Na barikadama su opet zastave...
I svi su tu da dobiju na toj lutriji...
Na barikadama su uvek najbrži,
al' nikad i najmudriji.
A gde smo mi, naivni,
što smo se dizali na "Hej Sloveni"?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni...
I prevareni...
I kad god prođem ulicom sa tvojim imenom
pomislim na Panta rei...
Baciće se, tako, neki lik
kamenom i na tvoj spomenik.
Jer sve se menja, i sve teče... Čoveče.
BEZDAN
Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.
Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.
Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.
Ne slušam više šta šapućes dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...
Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?
Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.
BOŽA ZVANI PUB(moja 2.naj pjesma)
Ovo je priča koju vrlo rado pričam,
to je priča o Boži zvanom "Pub".
Jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu: "E, moj brale,
taj je bio kvaran kao šupalj zub".
Odavde pa sve do Pešte i do Srema na jugu
jos priča bajke o njemu mutni kockarski krug
i kažu: "Taj u životu nije igr'o na dug!"
I svi se slažu kako danas nema takvih kao Boža Pub.
Negde je imao imanje, to se znalo, više - manje,
mada o tom nije prič'o ni za lek.
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat,
pa je živeo od kocke ceo vek.
O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih.
I uvek 'ladan kao špricer, uvek opasno tih,
i samo kad tera maler on bi rekao stih.
I svi još pamte reči kojim maler tera Boža zvani Pub.
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje.
I pogledi čvrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje.
E, pa da!
Al' karta je kurva, izvin'te me što psujem,
jer ja samo pričam onako kako čujem.
I ako su lagali mene i ja lažem vas.
Tu priču zna svako, od vraga do popa,
jer mnogi su mangupi ostali tropa.
Kockar se krije i čuči u svakom od nas
i čeka pravi čas.
Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom,
to je bio lihvar, bogat kao knez.
Igr'o je i upravnik pošte zvani Ljupče od milošte
i neki švercer kog je jurio sav srez.
U, to je partija bila, jos se priča o njoj,
kibiceri u transu, 'ladan probija znoj.
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj,
i povuk'o je damu na osamn'est, mrtav ladan, Boža zvani Pub.
A znate li za ono kad je s izvesnim baronom
igr'o četir' dana? To je bio rat!
Išle ga stalno karte jake pa je odn'o i fijaker,
crnog konja, tabakeru, štap i sat.
Baron je pričao posle da je špil bio star,
da je previše pio, da ga poneo žar!
Ma, svi što gube se ljute, to je poznata stvar,
a svako gubi bar ponekad ali nikad Boža zvani Pub.
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje...
Sa švalerske strane nije spad'o u Tarzane,
al' daleko od tog da je bio zec.
Im'o je neke tu i tamo, al' svi vrlo dobro znamo
da kod žena igra neki peti kec.
Ljubav je igra u kojoj često ne pali blef,
srce se otvara teže nego najbolji sef.
Im'o je on svoje dame: karo, pik, herc i tref,
i bio im je veran sve do sudnjeg dana Boža zvani Pub.
Gospodo draga, on je nestao bez traga
i to celoj priči daje čudan ton.
Neki se džambasi kleli da su kod Sombora sreli
jednog tipa što je bio isti on.
Možda ga odvela karta čak u Prag ili Beč.
Već dugo niko o njemu nije čuo ni reč.
Dal' se još drži na svetu il' je predao meč
pa s anđelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc?
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje..
MRTVI
Od loših vesti i reklama prognan, utekoh na treći program
Gde je, nekim čudom, tekla poznata burleska...
Svi oni gegovi i lica ista... Slikovnica što se lista...
Setno, ko na dnu škrinje nađena sveska...
Osmeh se zaledi na čas... Gde su sad Laurel i Hardi...
I ovaj ljuti zrika... I njegov beli psić?
O, svi su mrtvi... Odneseni...
Bršljan je davno prekrio stih...
Od zla i briga su rešeni...
Al divna ludost ko oreol još rominja oko njih...
Bila je berba... Osta fotka od nje... Leto neznano gospodnje...
No, uglavnom, ta su burad otkad popijena...
Ćale s kačketom, čuvenim, od tvida, putunju sa leđa skida...
Deda pred vranca spušta otkose sena...
U smeđoj senci bresaka samo po bluzi poznam majku...
I ko da čujem mobu... I kikote niz drum...
Al svi su mrtvi... I blaženi...
Bršljan je davno prekrio stih...
Od zlih vremena su spašeni...
A trag poštenja i dobrote ko oreol još rominja oko njih...
U godišnjaku škole važna lica šmekera i bubalica...
Ali samo jedan moto: Drži se, Planeto...
Sanjari... Genijalci...Šampioni... Žrtvovani ko pioni...
Pale su zastave u četrdes' petoj...
Kadgod ih sretnem, žale se... Sapuću ko zaverenici...
Al pijan dah je vetar što zmaja ne diže...
Ma, već su mrtvi... A hodaju...
Ja nisam rođen da čekam smak... Moj život nije na prodaju...
A kad pleteš svoj oreol za to i nema mesta boljeg nego mrak...
Što bi Barbara rekla: HO HO HO! Kao prvo želim svima sretan Božić i hvala ti Bože što je i moj sretan! Iako ne mogu baš reći da mi se ispunila želja prošlog posta... Ofkors...I saw that fool AGAIN...
Al me nije briga. Kad smo pekli pečenicu upoznala sam bratovu curu... Super je i nemam ni jednog prigovora... Zgodna, slatka i pametna
... Ma sve 5! Zna Mika izabrat.. nema šta.
Onda smo se za Badnjak zaj... cijelo vrijeme jer je Mika doveo svoju ekipicu, a oni još neke tak da nas je bilo 15ak,a samo da napomenem naš boravak i nije baš prevelik. Bila je malo gužva al smo preživjeli...Slikali smo se, pjevali(stalno 8. pjesmu),jeli
i pili a najviše zabavljali. Nakon mnogo godina nagovaranja Mika me poveo sa sobom u grad,al' pošto je on nakon "nekoliko" gemišta vrlo odgovoran, na mene su pazili Dena i Gero. Ma bilo je stvarno dobro. A kako i ne bi kad te čuvaju takva 2 tipa. Dali su mi da pijem i radim šta hoću. A šta još poželjeti... I naravno kad smo došli u Pub vidjela sam that fool,a l' se namjerno nisam ni okrenula. Nemam namjeru više gledat idiote....
I tak su me onda okolo 3 "braća" odvela kući i uputili se put Exita. E, da! Dobila sam košulju(ljubičastu) koja mi se na prvi pogled činila grozna, al je baš lijepa. Od brace sam dobila 100 kuna-hvala... i tak dobro je dok se ima... Na Božić smo otišli Ani, Ivi i strini čestitat, a ja sam onda otišla kod Barbare,pa smo onda išli kod njene bake... pa onda u Stage i kad smo se vraćali ja sam,naravno, nanjušila kretene iz Rešetara
i ugl. sam se naživcirala,al' nema veze.
Danas mi je bila Emma(moja mala nećakinja,al' ne prava već kći mog bratića). Preslatka je! Ima onaj slatki dalmatinski naglasak i luda je do daske! Ima 3 i pol godine,al priča ko velika,a i psuje ko velika... I eto... idem sad piti čaj il tak nešt jer sam se razboljela na Badnjak. Kombinacija gemišta i hladnog zraka nije najbolja za grlo. Nimalo. Vjerujte... 
Najdraže od svega mi je ovog Božića što je napokon bijel. Kad je počeo snijeg padat na Badnjak mama i ja smo počele skakat i glupirat se... Više ne sanjamo bijeli Božić sad ga napokon imamo!
Pozz svima... 
i velika pusa Emmici
Naslov puno ne govori jelda? A nije mi baš do priče o tome svemu. Sinoć je bio Božićni party i onda smo se jedna moja frendica i ja malo naljutile,ražalostile
i razočarale
,al' proći će. Sve prolazi i to proći će.... Samo sam za Božić poželjela naslov. Ništa drugo.Please God, move him away from me.... Pokvariš sve u samo jednom danu... Sinoć je i Barbari bilo na kraju grozno jer joj je netko ukrao novčanik s puno love i super fotoaparat. Barbara, ne brini... Mika je rekao pitat Igora, Dančija i ostale koje zna, ko je taj tat...
Novu godinu slavim ispod Cornera... Božić kod kuće... Badnjak s Mikom i ekipom-kod kuće. Prekrasno,jel? A i prekrasno je i kad si na praznicima i onda imaš brata idiota koji u 5 popodne ide spavat,a ima 21 godinu. Ko da ima 101 jbt!! Sad me tjera iz sobe,al sva sreća Mika je na mojoj strani! Haha!
Danas je trebala Katja doći kod mene,al nema prijevoza... Sutra pečemo pečenicu., aj bit će dobro. Nadam se. Bar će biti ekipa... Nepovezan je ovaj post jel?
A nemam baš koncentracije,ni volje. Nisam vesela ko inače.
Kao što sam rekla u prošlom postu:Đole će to sredit. Liječi rane kao najbolji doktor. Al ne one obične rane. Već one koje te malo duže vrijeme bole.... Samo neka ubrza terapiju, ovaj put... Još jučer sam ja tješila ljude, a sad ja trebam baš to. Bože hvala ti na Karolini, Barbari i Lori i svim frendicama koje me vole i koje ja volim. Hvala ti puno! Sad ih trebam. A one su tu. To nije mala stvar. Imati nekoga uz sebe. Evo vam jedna pjesma prigodna za ovo Božićno doba:
Badnje veče
Kao davni greh,
uvek mi se ista javljaš.
Odzvanja ti smeh,
cipele u prozor stavljaš.
I večno sanjaš,
svetom putuješ bez putovanja
a Badnje veče dolazi.
Mogla si mi baš
i reći neke reči nagle.
Oči su mi, znaš,
pune one iste magle.
Al' suprotnost sušta,
sad u meni tuga koren pušta
a badnje veče prolazi.
To je bilo naše zadnje,
sad opet zvona zvone - slušam to.
Ne, nije svako veče Badnje,
al' ovo danas, sasvim slučajno - Badnje je.
U poslednji čas,
kao uvek na to veče,
gospođa do nas
unucima kolač peče.
U mojoj sobi
samo stari veker vreme drobi
a Badnje veče prolazi...
To je bilo naše zadnje,
sad opet zvona zvone
- slušam to.
Ne, nije svako veče Badnje,
al' ovo danas, sasvim slučajno -
Badnje je.
Na granici sam bio posle ponoći.
Mrak je moja boja i tu nema pomoći.
Carinik, jos dečak,
klimnuo mi glavom zvaničan i krut
i samo lupio pečat:
"Sve u redu, laku noć i sretan put".
Put se odmotava k'o dugi sivi šal.
Sutra će se stare koke picnuti za bal.
Takav dan se pamti,
petnaest godina u vetar poslatih,
dolaze svi maturanti
al' će neki neke teško poznati.
Dosadne proslave mi dođu kao kazna,
ali svejedno,
idem, možda najzad saznam:
Gde je moja Pegava? Dugo me izbegava.
Nije mi se javila nikad više.
Magija je prestala, negde mi je nestala
kao leptiri pre kiše.
Gde je moja Pegi Su? "Nije ovde", rekli su,
"Oni su odselili, nemoj zvati".
Ostao je samo lik, mali verni saputnik,
mali svitac srebrni da me prati.
Promiču dani kao jablani uz drum.
Jutro već miriše na vanilu i na rum.
Gde su? Kako se drže?
Baš da vidim šta je s dobrim đacima.
Oni se potroše brže,
mi smo nekad bili generacija.
Dosadne proslave mi dođu kao kazna,
ali svejedno,
idem, možda najzad saznam:
Gde je moja Pegava? Dugo me izbegava.
Nije mi se javila nikad više.
Magija je prestala, negde mi je nestala
kao leptiri pre kiše.
Gde je moja Pegi Su? "Nije ovde", rekli su,
"Oni su odselili, nemoj zvati".
Ostao je samo lik, mali verni saputnik,
mali svitac srebrni da me prati.
I onda kad pročitaš i čuješ ovu pjesmu i ne samo tu šta drugo pomisliti nego: "Tko ga ne bi volio?" Ne znam kako vi stojite s Balaševićem, al ja ga naprosto obožavam u pravom smislu te riječi. Čak i više od pravog smisla. Nekad, svatko od nas pomisli šta će biti kad ne bude nekog nama jako dragog npr. člana obitelji, prijatelja (neki i sad znaju kako je to...) i onda se osjećaš grozno i sve što ide s tim. Naravno, i ja sam se nekad znala zamislit o tome i onda budem u bedu neko vrijeme i pustim si Đoleta i opet sam ona stara. I,naravno, onda pomislim šta će biti kad ni njega ne bude bilo. Znam, ostat će njegova glazba al' puno je lakše kad znaš da je on negdje tamo i kao da čeka samo da te utješi... Kad njega ne bude tko će me utješiti onako kako samo on to zna? Tko? I eto sad sam malo u bedu jer znam da će i njega nestati...polako... Kao magla... kao san... neodsanjan do kraja...
Puno pozdrava svima i samo da kažem da nisam ništa posebno žalosna već sam samo pomislila šta će biti kad ga više ne bude... Nije ova pjesma nešto posebno značajna,ali kad ga netko sluša stvarno dugo onda kao da je i sam pisao tu pjesmu i osjeća ono što je on osjećao dok je pisao tu pjesmu...To je Balašević,samo on može pobuditi osjećaje koje nikad do sada nisi osjetio uz pjesmu. Samo uz njega je moguće osjetiti tugu i radost u isto vrijeme. On je moj mali svijet u koji bježim svako malo da se skrijem od loših stvari. Zato ga volim... Zauvijek...
E sad kad sam si lijepo otuširala,očistila i stavila novu kremu(Garnierova super je) mogu pisat novi post!
Počet ću s današnjim danom-naravno:
Svi smo išli u istu smjenu-jupi!-bilo je malo napeto do 5. sata kad je došao izvjesni al onda.... sve 5. Da je bar došao prije,al nema veze bilo je dostojnih zamjena(jedan slatki Zvončicin...). Prvi sat smo imali Šopa tj. zemljopis tak da smo se malo nasmijali prije matematike. Pisali smo neke velike zadaćnice koje imaju 8 zadataka. A to je nešt kao veliko! I ja ovakva pametna dobijem 2 jer mi je u 2 zadatka napisala da namještam rezultat!?! Pa daj molim te! Ispalo je da sam ja neka tuka koja je od drugih čula odgovore pa prilagodila svoje...Kak je ženska jadna..
Oonda poslije te gluposti sam još morala smišljat sastav na temu Isus čita novine. Nije tako glupo ko što se čini. Trebali smo napisat kak bi se Isus osjećao da čita današnje novine i te stvari i sve bi bilo ok da nismo morali pisat nalivperom, pa je moje naravno svaki čas prestalo pisat... I onda kemija na kojem nam je bila Stanićka,zamjena za našeg Ivoševića ili po novom nazivu(tak bar kaže Dino) John Fucker. I kak je on malo više smuvan
i lud on nam je objašnjavao ljuske i elektronsku konfiguraciju atoma kao hotel u koji se atomi dođu odmorit...A ženska nam je za 10 minuta to objasnila na najjednostavniji mogući način. Kemija nama Lovrakovcima nikad nije bila najjača strana jer je Urban vrlo sličan Ivoševiću pa eto...
Ugl. poslije smo još imali novinare pa smo se malo dogovarali ko će koji članak napisat. Pa da se pohvalim: Barbara i ja idemo jedan dan(oko Božića) kod Olića (Ivice ne Hrvoja...) po intervju. Jesmo cool,ha? Pa smo si digle 2 filma; Sjećanja jedne Gejše i Vrag nosi Pradu...nisu loši iako je knjiga Gejša puno bolja,a Prada je bolji film. A jesam se raspričala o danas,a današnji dan uopće nema veze s naslovom...
Idem sutra u shopping...Dobila sam oko 600 kn ovih dana, a još imam okolo 100 svojih pa bih si mogla kupit neke nove cipele il parfem,iako mama kaže da mi haleč više trebaju. A vidjet ću...
E da! Domo,moj brat si je kupio auto. Citroen Xsaru. Baš je sladak,nije neki veliki a nije ni neki minijaturni. Onak, taman. I eto...nisam sigurna jel idemo sutra kuda... Stage se renovira, pa smo mislile u Green, al nisam sigurna jel ide i Karolina, pa bumo se dogovorili... I još samo ovo: dobit ću sc Psihomodo Popa. Tata mi je danas nabavio preko Jutarnjeg...
Eto, sad imate novi post pa komentirajte. Veliki pozdrav svima koji su u linkovima, svim mojim frendicama i frendovima i posebno onom Izvjesnom tipu
. Kissam vas.....
Hej ljudi! Šta ima?
Aj kad vi nećete pričat onda ću ja...
1.naslov je dio one pjesme Alana Hržice-Neka te odvede(mislim da se tako zove),a 2.je sve ostalo....
Ako se pitate koga da odvede....pa sad. Nekad poželim da neki ljudi koji su zli i nisu mi po volji samo nestanu. Ne da se izvičem na njih ni ništa slično,već zamišljam kako bi mi bilo lijepo da samo... nestanu
Nije bitno tko, kako kad. Al kad bi se to stvarno događalo to bi jako poboljšalo situaciju. Npr. neka 2 čovjeka nemaju isto mišljenje o nekim stvarima i u normalnim okolnostima oni bi se posvađali,ali pošto imamo mogućnost da se to riješi mirnim putem, jedan od njih zaželi da drugi nestane. I on se raspline kao mjehurić...On na kratko ode na neko lijepo mjesto i vrati se bolji. Zar to ne bi bio divan izum? Mogli bismo živjeti u vječnom miru i uvijek se slagati. Ali to nije moguće u svijetu u kojem živimo mi. Mi smo ponekad puni mržnje i bijesa i to nas uništava... I sad kad netko ozbiljno razmisli o tome shvati da tu pojedinac ne može ništa sam učiniti i šta ti onda preostaje nego da povjeruješ da postoji nešto više i ono može djelovati. I onda netko kaže da Bog ne postoji. Bog postoji. Oduvijek i postojat će zauvijek. Makar ga mi ne vidimo,on uvijek može postojati u tvojoj glavi. Uvijek se možeš nadati da će ti pomoći. Zar se oni koji ne vjeruju u Boga nikad ne pitaju zašto smo tu. Tko nas je tu stavio? Tko će nas maknuti sa zemlje?
I eto skrenula sam s teme i post mi je poprimio tugaljiv ton(vjerovatno jer je 1 ujutro). I sad si mislim kak da oraspoložim post...
Ah,naravno. Božić dolazi,a s njim i praznici,pokloni i spavanje. Ah, što volim Božić! E sad sam opet happy.
A sad malo kak stojim sa školom i sl. stvarima....
Najvjerojatnije ću proći s 4 i da se pomirim s tim mi je trebalo ohoho vremena,al bit će bolje u 2. polugodištu. Znam da mogu bolje... It's got to be perfect... Najbolje mi ide engleski-naravno i latinski koji sam zavoljela još prije Gime. O najmržem predmetu neću ni pričat jer nije vrijedan spomena. Al zato je spomena vrijedan nastup našeg zbora u crkvi 21.12. a ja sam dio tog zbora,točnije soprana. Pošto ja jako volim pjevat morala sam se upisat na zbor. Ajna se nedavno upisala,pa nam je sad ko prije u glazbenoj. Samo još fali Karolina. Idu još i Josie,Sara i Žana-pozdrav njima,a posebno Sari zbog jedne naše zajedničke točke. Tak da nama nikad nije dosadno...
E da! Jerbo u ovom postu više nema baš puno mjesta,podsjetite me da u drugom malo opišem svoj razred. Nisam ništa prije htjela o nama pisat jer se nismo dovoljno dobro znali,al sad je sve za 10!
To bi otprilike bilo to. Malo odugačko,znam,al šta se može...
još samo pozdrav Lori i njenom bećaru...
