Svedanke za upoznavanje i seks - Pronađi pratnju
nedjelja , 20.01.2019.Ispovest Iz Harema
Click here: Svedanke za upoznavanje i seks
Potrazit ce drustvo sa kojim ce moci provesti najveci dio svoga vremena i najvise u njihovom okruzenju dokolicariti. Bili su bliski mom imaginarnom svetu, koji se prostirao tamo negde daleko, svetu punom palmi, sunca, bistrog mora i dugih peščanih plaža. Devojke su znale šta treba da rade, počele su da ga masiraju blagim pokretima: jedna od kolena prema gore, a druga od ramena prema preponama.
Imala je belu put. Odgovornost za seksualni odgoj U ovome dijelu cemo, ako Bog da, objasniti sa svih strana svih sedam navedenih odgovornosti. Prema tome, vas dvojica ajde idi tamo da punis guznje crevo i ne brini mnogo o tom sta ce biti i ko ce da te prisiljava na sta, jer ima ko ce umesto tebe da misli, a sto se Dzulijana tice, i to ce da se resi. Na jaku vezu vjere i morala, i cvrst odnos vjerskog ucenja i prakse skrecu paznju pedagozi i sociolozi u vecini zemalja na Zapadu.
Srednjoškolke, tinejdzerke, mlade picke - srednjoškolke i seks! Slike i video - Znala sam šta to može da znači i ta moja slutnja potvrdila se već sutradan, kad je vlasnik butika, Zoki, otvoreno počeo da mi se udvara.
Kao mala sanjala sam da budem glumica. Odlazila sam u bioskopske dvorane. Kada bi se ugasila svetla ja sam sebe videla na platnu. Maštala sam da jednog dana moje ime bude preko celog ekrana, na početku filma. Cula sam da su prijemni ispiti na Akademiji za pozorište, film i televiziju izuzetno teški, pa nisam ni pokušavala. Maštala sam i o novcu koji bi došao sa filmom i slavom, o lepom životu, koji ide uz novac, o putovanjima. Danas znam da je život nešto drugo. Bilo je leto 1991. Svi koji su mogli, pobegli su iz Beograda, neko u Grčku, neko na Crnogorsko primorje. Ja sam krajem juna sa drugaricom otišla u Budvu i vratila se posle sedam dana. Javili su mi da me čeka dobar posao u butiku smeštenom u jednom od luksuznih beogradskih hotela. Vratila sam se pretrpanim vozom, znojava i umorna, tako da me je vlasnik butika dugo zagledao, ne verujući da pred sobom ima onu devojku o kojoj mu je pričao moj komšija Srdjan. Ipak, rekao mi je da dodjem u ponedeljak, ali malo urednija. Sa stanice sam, pošto je voz kasnio, direktno otišla na razgovor. Bila sam u širokoj, neuglednoj haljini, masne kose, sa trakom preko čela i patikama na nogama, pa i nije čudo što se vlasnik butika razočarao. Preko vikenda sam se dobro naspavala i u taj ponedeljak obukla usku minicu, sa laganom italijanskom majicom, ispod koje su navirale moje velike grudi. Umesto obećanih 300 DEM, rekao je da ću mesečno dobijati 500, a mozda i nešto više, zavisno kakva budem na poslu. Znala sam šta to može da znači i ta moja slutnja potvrdila se već sutradan, kad je vlasnik butika, Zoki, otvoreno počeo da mi se udvara. Nije bio ružan, ali bilo je u njemu nešto što me je odbijalo. Bila sam potpuno hladna i svaka kafa popijena sa tim čovekom predstavljala mi je teškoću, ali... Insistirao je da uvek budem prisutna kad god bi, u butiku ili negde u gradu, imao razgovor sa svojim poslovnim partnerima. Verujem da me je, kad nisam bila sa njima, predstavljao kao svoju ljubavnicu. Sve se završavalo na tome, ne računajući one produžene dodire kojima me čašćavao gazda Zoran. Dalje se nije usudjivao, verovatno zato što je osečao moj odbrambeni mehanizam prema njemu. Ipak, bilo mu je važno da u butiku ima, uz ostale dve devojke, i jednu izuzetno atraktivnu kakva sam bila ja. Negde krajem avgusta te, 1991. Beograd je izgledao sveže, okupano. Butik je bio prazan, unutra smo bile ja i još jedna devojka, Maja. Zvono na ulaznim vratima se oglasilo. Nisam obratila pažnju, spremajući svoju šminku, ko je ušao unutra. U ogledalu sam, u jednom času, videla čoveka srednjih godina, tamne puti, proredjene crne kose, kako me napadno gleda. Ispred mene je stajao taj gospodin kojeg sam, u prvom trenutku, svrstala ili u Indijce ili u Arape. Bio je ovo drugo. Maja je razgovarala sa drugom mušterijom koji nije imao više od 30-ak godina. Pokušavala je da mu na engleskom nešto objasni, ispred police sa košuljama, ali je njeno poznavanje jezika bilo izuzetno skromno, nedovoljno i za najprostiju konverzaciju. Ponudila sam se da pomognem. Došljak je bio vrlo ugodno iznenaden. Upitao me je gde sam usavršavala jezik, ne verujuči da nikad nisam živela u nekoj od velikih evropskih država. Moj engleski je zaista odličan. U razgovor se umešao i onaj gospodin tamne puti, iz čega sam zaključila da su poznanici, prijatelji i da su zajedno ušli. Kupili su dve košulje, ali, to je bilo upadljivo, nisu napuštali butik. Prošetali smo do bašte jednog malog kafe-bara. Bilo je svega nekoliko stolova, ali nije nas ometala ni buka ni gužva. Pričali su mi da su u Srbiji več devet dana, da predstavljaju jednu uspešnu trgovačku firmu iz Italije, koja ima lanac robnih kuča i ekskluzivnih butika po celoj Evropi i u nekoliko arapskih Posts: 706 Offline 18. Razgovor je bio ugodan. Za razliku od mog beogradskog društva koje je postalo več dosadno, sa ubitačno monotonim pričama, ogovaranjima i lenčarenjem, ova dva gospodina delovali su otmeno, gospodski, ostavljali su na mene utisak nečeg o čemu sam sanjarila. Bili su bliski mom imaginarnom svetu, koji se prostirao tamo negde daleko, svetu punom palmi, sunca, bistrog mora i dugih peščanih plaža. Sedeli smo sada su negde daleko, medu isto tako mladim i zgodnim devojkama, ne sečaju se ni Beograda ni mene. Tako sam razmišljala, uverila sebe da je najbolje izbiti iz glave to poznanstvo i nastaviti po starom. Medutim, uprkos želji da to odbacim, nisam mogla provesti dan, a da bar nekoliko puta ne pomislim kako bi bilo divno imati posao koji su mi njih dvojica ponudili. Mislim da salil več sutradan, nakon što su oni otišli, bila spremna da napustim Beograd, ali šta vredi, oni se nisu javljali. A onda jedne večeri, bila je subota, vratila sam se kuči nešto ranije i baš kad sam sela u fotelju, otvorila flašu koka-kole i uključila televizor, zazvonio je telefon. Da se ludiramo, slušamo muziku, malo tračarimo o našem starom društvu... Več zaboravljeni Majkl, biznismen, ključar mog raja, stražar na kapiji iza koje su čekali moji snovi. Nesvsno sam ustala iz fotelje i počela da šetam po sobi. On se izvinjavao zbog nejavljanja. Pričao je da su on i I~iafez bili u Kanadi, da su mislili na mene ali su, rekao je, hteli da mi ostave što više vremena za razmišljanje. Ponuda je i dalje bila aktuelna. Počela sam da skačem po sobi od veselja. Valjala sam se po podu, htela da vrištim od radosti, ali sam se suzdržala, znajuči da otac i majka spavaju u drugoj sobi. Celu noč nism spavala. Oko osam sati nazvala sam Svetlanu i rekla joj da je poziv konačno stigao. I ona je bila srečna, ali je žalila što se više nečemo vidati. Ja sam joj obečala da ču sve učiniti da i nju povučem sa sobom, samo kad učvrstim svoje veze. Zamislite, kakav sam idiot bila. Verovala sam da me čeka unosan posao i da ču još biti u situaciji da pomažem drugima. Četvrti dan nakon poziva na vrata našeg stana zazvonila je devojka mojih godina. Predstavila se da je iz turističke agencije i pitala jesam li ja ta i ta. Kad sam potvrdila, dala mi je avionsku kartu za Rim. Iste večeri, ponovo me je zvao Majkl i kada je čuo da sam dobila kartu, dogovorili smo se za ostale detalje. Rekao je da če me sačekati u Rimu, na aerodromu. Uzbudenje se videlo na meni svakog tenutka. Počela sa da se pakujem, iako je avion leteo tek za 48 sati. Tek tad sam čaletu i kevi rekla o čemu se radi. Majka je plakala, a čale je samo čutao. Videla sam da mu je žao. Samo što nije zaplakao. Mi ovde nismo u stanju ništa da ti pružimo, nismo u stanju ni da ti damo za džeparac. Čulo se zvono na vratima. Bio je to moj stariji brat Čeda. Živeli su kod ženine majke. To je meni sumnjivo, ali kako ti odlučiš, tako če da bude. Ništa moju odluku nije moglo da poromeni. Na dan odlaska poljubila sam kevu i čaleta. Došla je i Svetlana. Na JAT-ovom terminalu kod Slavije sela sam u autobus za surčinski aerodrom. Let do Rima je bio udoban. Bio je to let u bolju budučnost, mislila sam tada. Uživala sam u svakom trenutku, zamišljala stan u nekoj luksuznoj četvrti, videla sebe na modnim revijama, na večerama u elitnim restoranima. Sa velikim uzbudenjem kročila sam na tlo Italije. Na aerodromu me zaista čekao Majkl. Medutim, umesto da krenemo u grad ostali smo na aerodromu. Objasnio mi je da hitno moramo u Ujedinjene Arapske Emirate, jer su mu, kazao je, pre nekoliko sati javili da se tamo sastaje nekakav bord direktora na kojem mora da bude, te da bi bilo dobro da i ja podem i tamo upoznam vlasnika kompanije, što je inače retka prilika, prava privilegija, kazao je Majkl. Naravno, za dva dana se vračamo u Italiju. Čekali smo u aerodromskom restoranu tri sata. Ručali smo, popričali, malo prošetali i došlo je vreme za poletanje. Dakle, bila Posts: 706 Offline 18. Letim za tamo neku zemlju za koju sam u životu čula deset puta. Moj život; na velikoj nozi je počeo. Let je trajao mnogo krače nega što sam pretpostavljala. Kada sam izašla iz aviona bila je noč. Vrela noč sa nebom punim zvezda i svetlima grada u blizini. Majkl je odjednom postao nekako čudno nervozan, samo se smešio, ali usiljeno i namešteno, govorio mi da ču biti oduševljena gradom. Ispred aerodromske zgrade dočekao nas je ogroman automobil. Imao je šest vrata i pregradu za vozače. Napolju je temperatura bila sigurno oko 30 stepeni, iako je bila noč, a kada smo seli u kola gotovo da mi je, več nakon deset minuta vožnje, bilo hladno. Klima-uredaj je funkcionisao savršeno. Majkl me ponudio šampanjcem iz malog bara smeštenog na sredini, izmedu naših nogu. Posle tridesetak minuta vožnje zaustavili smo se ispred jedne palate savršene lepote. Okretala sam se da vidim o kojem je hotelu reč, ali uzalud, ništa nije pisalo. Majkl me je zamolio da sačekam. Izašao je napolje i izgubio se u zelenilu koje je raslo sa obe strane staze, uradene od belog kamena. Čekanje se odužilo, a onda je Majkl došao sa još jednim čovekom, Arapinom, ali ne onim koji je bio u Beogradu. Izašla sam iz kola i sa bujnom plavom kosom, crvenom suknjom pripijenom uz telo, zelenim očima i 175 centimetara visine očito ostavila izuzetan utisak na Arapina. Gledao me je duže nego što je to bilo pristojno, a onda pokazao rukom prema ulazu. Staza nije bila od prostog kamena, kao što mi se učinilo, več od mermera. Na kraju staze bilo je ogromno proširenje, ispred ulaza u vilu, sa velikom fontanom u sredini. Osetila sam svežinu vode, ali i miris mora, koji je dolazio sa laganim vetrom. Sečam se da sam u jednom trenutku pomislila šta li sada rade moji u Beogradu. Stepenicama smo se popeli u prostrani hol,~prepun zelenila i veštačkih slapova. Nikada u životu, ni na filmu, nisam videla takvu raskoš. Seli smo na male fotelje, posadene oko jednog niskog stola. Sve je bilo uredeno u arapskom stilu. Kasnije ču saznati da je taj, kao i sav drugi nameštaj u palati, vili, ne znam kako da je nazovem, bio pozlačen 24-karatnim zlatom. Zazvonio je telefon i naš domačin se povukao dvadesetak metara da završi razgovor. Iskoristila sam taj trenutak da upitam Majkla gde se ja to nalazim šta je ovo, sanjam li ja. I zaista nije bilo. Večerali smo u jednoj ogromnoj sobi. Posluga je bila isključivo muška, a pravo da vam kažem pojma nemam šta smo jeli. Majkl mi je sugerisao šta i kako da uzimam sa stola, koji je bio prepun hrane i voča. Kada smo završili, Majkl je upitao jesam li za to da prošetamo po vrtu oko palate ili ču da idem na spavanje. Odlučila sam se za. Pozdravili smo se i nakon toga Majkla nikada više u životu nisam videla. Stepenicama, koje su vodile iz sobe u kojoj smo večerali, popela sam se za jednim starijim čovekom, članom posluge, do višeg nivoa. Zaustavili smo se kod velikih vrata sa polukružnim završetkom. Ušla sam unutra, svetla su bila upaljena, a taj stariji gospodin ostao je na ulazu. Na prilično lošem engleskom rekao mi je da u slučaju da mi išta zatreba pritisnem dugme, smešteno kod plave nočne lampe. Našla sam se u nekoj vrsti apartmana, koji se sastojao od jedne velike, jedne male sobe i kupatila večeg nego osrednji jednosoban stan. Nakon što sam se istuširala, izašla sam na balkon. Palata je bila okružena zelenilom, iako sam bila u zemlji u kojoj je voda cenjenija nego nafta. Kasnije sam ustanovila da se u okolini palate nalaze čak tri bazena različite veličine. Probudilo me sunce u sobi. Nisam imala osečaj za vreme, nisam znala ni koji je dan, koliko je sati. Pozvala sam poslugu i kad se na vratima pojavio jedan mladič mojih godina upitala sam za Majkla. On je samo odmahnuo glavom. Tražila sam doručak i nekoga sa kim ču da razgovaram. Povukao se dva tri koraka nazad i otišao. Uskoro je stigao gurajuči kolica sa hranom. Posle doručka spustila sam se u prizemlje u nameri da prošetam. Na ulazu, kao da je iz zemlje nikao, pojavio se jedan ogroman čovek. Rekla sam mu na engleskom da želim u šetnju, da sam u gostima, spominjala sam Majkla. On je samo čutao, kad sam završila, uhvatio me za rame, gotovo grubo i vratio unutra. Tumačila sam to kao nesporazum i čekala da se pojavi Majkl. Negde iz zidova dopirala je orijentalna muzika, koja me prenosila u drugi svet, u prostor izvan palate, pošto je ta gradevina, iako radena u orjentalnom stilu, iznutra bila evropski uredena. Samo su neki njeni delovi i Posts: 706 Offline 18. Posle nekoliko sati sedenja postala sam nestrpljiva. Prilično oštro obratila sam se jednom od čuvara ili domačina, davo če znati kakva im je uloga bila. On me saslušao, bilo je jasno da me je razumeo i ubrzo se negde izgubio. Vratio se za deset minuta. Išli smo jednim polumračnim hodnikom, možda tridesetak metara i zaustavili se pred velikim belim vratima. Soba je bila polukružna, nevelika, a sa desne strane sedeo je čovek, star oko šezdeset godina. Ljubazno me pozdravio, rekavši da zna za moj dolazak i da mu je žao što sam čekala. Pozvala sam se na Majkla i Hafeza. On je samo klimnuo glavom, zatim prišao stolu i pritisnuo dugme na nekom uredaju, postavljenom kod telefona. Nije prošlo ni minut, a iza mojih leda su se otvorila vrata. Okrenula sam se i silno obradovala~ Na njima je stajao Hafez. Konačno, pomislila sam, bar jedan od njih dvojice. Medutim moj beogradski poznanik samo je hladno pružio ruku, klimnuo glavom i okrenuo se onom starijem gospodinu, očito njegovom šefu. Ništa mi nije bilo jasno. Razgovarali su nekoliko minuta na jeziku koji nisam razumela, očito na arapskom i posle toga Hafez me pozvao da podem sa njim. Iza nas, na svega dva-tri metra išao je jedan snažan mladič. Pokušala sam da saznam nešto dodatno od Hafeza. Pobogu znamo se, mislila sam, nadajuči se da je ono maločas bila samo gluma, kurtoazija, odnos radnika i pretpostavljenog. Ne, Hafez je hladno odbio razgovor, grabeči korak ispred mene. Gotovo da sam se srušila od topline koja me je zapljusnula izlaskom iz palate. Nikad nisam osetila takvu vrelinu. Verujem da je bilo 50 stepeni. Obišli smo palatu sa leve strane, prošli pored jednog manjeg bazena i nakon tridesetak metara ušli u veliki depadans, koji je imao svoje osobenosti u odnosu na ostatak palate tako da bi mogao da bude zasebna celina. Hafez me pozvao u jednu poluotvorenu prostoriju. Naš pratilac je ostao na ulazu. Ništa nije istina od onoga što smo vam Majkl i ja govorili u Beogradu. Vi nečete voditi nikakav butik, niti čete bilo šta raditi. Vi se nalazite pd zaštitom jednog mnogo bogatog čoveka. Misli su mi se kovitlale u glavi. Da nije nekakav mecena, pomislila sam ili bogataš koji vodi neku modnu ili sličnu agenciju. Smogla sam snage da konačno upitam Hafeza našta moram da budem spremna. Soba u kojoj smo sedeli počela je da se okreče oko mene. Osečala sam se kao poslednja budala, prevarena i naivna. Došlo mi je da vrištim, ali nisam imala snage ni mali prst da pomerim. Ustao je i zamolio me da podem sa pratnjom do svoje sobe. Budete li pametni ništa vam se neče desiti - rekao mi je beogradski poznanik i otišao. Jednim manjim hodnikom prošli smo troja vrata, kao da ulazimo u trezor, a onda je moj vodič, čuvar, pojma nemam šta je bio, pokazao male stepenice za gore. Na vrhu su bila vrata. Kada sam prišla bliže videla sam na njima moje ime. Nisam mogla da verujem. Kad sam ušla, čuo se ključ. Soba je imala kupatilo i mali balkon kroz koji je ulazilo sunce. Sela sam na krevet i najpre čutala, a onda su počele da mi teku suze. Pred očima su mi se nizali likovi čaleta, keve, slika Beograda, brata Čede, likova iz mog društva. Videla sam Beograd kao na dlanu i bila spremna da dam život istog trenutka samo da ga još jednom vidim. Dugo nisam mogla da se smirim. Padale su mi na pamet razne ideje: da se ubijem, obesim, da isečem vene. Izašla sam na balkon nošena idejom da pobegnem i još jednom se uverila koliko sam naivna. Ispod balkona stajao je naoružani stražar, ogrnut belim omotačem i obučen u nešto što je ličilo na suknju. Imao je sunčane naočare i podigao glavu čim sam se pojavila na balkonu. Dvadesetak metara od njega, uvučen u rastinje, stajao je još jedan stražar. Sa leve i desne strane bili su identični balkoni, iz čega sam zaključila da je taj deo palate nešto kao hotelski smeštaj, da ima identične sdbe. I iznad mene je bio balkon. Odnekud je dopirala mužika, evropska muzika i to me je ohrabrilo. Čula sam da se vrata otvaraju, okrenula sam se i videla da u sobi ulazi jedan stariji gospodin niskog rasta. I to je bio mali tračak svetla u mraku koji se stvorio oko mene. Nevažno je kako se ja zovem počeo je priču moj gost i nastavio. On vas je kupio na odredeno vreme. Možda ne izgleda tako, Posts: 706 Offline 18. Gledajte, u ovom delu palate, gde se sada nalazimo, pored vas živi još trideset jedna devojka, lepote slične vašoj. Gospodice, ovo je neka vrsta harema. Vi biste morali da znate šta je harem, ja u ovim podacima vidim da dolazite iz Jugoslavije, odnosno Srbije. Mnogo znam o tom delu Evxope, roden sam u Austriji, a ovaj posao radim deset godina. Turci su vladali vašim narodom vekovima i vi znate šta je to harem. Bičete ovde četiri godine. Biče vam kao u raju. Vaše je samo da saradujete. Posle četiri godine na vama je da odlučite gde čete da živite. Moj i vaš gazda če vam kupiti stan u bilo kom delu sveta. Uskoro čete upoznati Gospodina - kazao je i napustio sobu. Opet sam počela da plačem. Sutradan sam, posle ručka, dobila pravo na šetnju. Nakon pola sata tumaranja po parku prepunom stražara, prošla sam pored dvojice ljudi obučenih u tradicionalnu arapsku nošnju. Stajala sam su sa strane, gledali u mene i nešto komentarisali. Onaj krupni me pozvao da stanem. Okrenula sam se, ispred mene je stajao čovek šezdesetih godina, oko 170 santimetara visine, sa kratkom negovanom bradom. Skinuo je sunčane naočare, nekoliko puta me pogledao od glave do pete i na tečnom engleskom upitao kako se osečam. Kasnije sam saznala da je to bio Gospodar. Saznala sam i to da sam bila puštena u šetnju samo zato što je on, zatekavši se u parku, zatražio od svojih ljudi da mu pokažu novu devojku. Vračajuči se u sobu, u hodniku sam zajedno sa svojom pratnjom naletela na jednu devojku, moje visine i izuzetne Iepote. Zastale smo obe i gledale se. Obuzela me radost, koju nisam mogla da opišem. Kao da sam videla nekog svoga. ~ Helou - rekla je ona. Sjajno - uzvratila je lepa brineta. Iz Ho landije sam, nači čemo se na bazenu. Tamo čemo razgovar~t - rekla je i odšetala. I njena i moja pratnja, dva snažna čove ka, posmatrala su nemo naš susret i nisu reagovali. Krenul; sam prema sobi. Razmišjala sam kako da ponovo dodem do nje, želela sam taj susret, a onda sam sebe uhvatila u razmišljanjima da želim i susret sa Gospodarom. Vuklo me ono što ne poznajem, neizvesnost je bila strašna. Bilo mi je jasno da nemam izlaza i zato sam htela da upoznam čoveka koji me je doveo kao robu. Smenjivale su se u mojoj glavi scene iz filmova, koje sam gledala, a u kojima se na bilo koji način provlače haremi. Nastojala sam da se setim nekih pročitanih knjiga ili nečeg što je moglo da podseča na tursku vladavinu u Srbiji, na priče o lepim hanumama iz sultanovog harema, lepoticama koje su imale samo jedan zadatak - da zadovolje svog gospodara. Prošlo je nekoliko dana a moja svakodnevnica bila je siva. Dosada, samoča, crne misli. Stalno sam maštala o Beogradu. Vračala se noču u njega, šetala Adom Ciganlijom, a ujutru, kada bih se probudila, opet plakala. Onda mi je iznenada, posle obilnog ručka, moj stražar saopštio da ču iči u malo dužu šetnju. Kada je došao, krenuli smo produžetkom hodnika, prošli kroz jedna mala vrata, spustili se niz nekoliko stepenica i ušli u veliku prostoriju sa staklenim vratima. Ta vrata su se otvarala i zatvarala po sistemu foto-čelije. Napolju je opet bilo izuzetno vruče. Bila sam samo umotana u lagano belo platno. Nakon dvadesetak metara hodanja stazom ušli smo u neko žbunje, kao u tunel. Bila je prijatna hladovina i nakon nekoliko desetina metara skrenuli smo desno, pa opet levo. Ispred nas je, kao iz raja, izronio predivan bazen, nepravilnog oblika, sa kaskadom na jednoj strani, slapom koji gotovo da se nije čuo. U bazenu i pored njega bilo je, koliko sm uspela da procenim na prvi pogled, dvadesetak devojaka. Nije se moglo reči koja je lepša. Za savremene ukuse svaka je imala po nekoliko kilograma viška, ali za ukuse prostora na kojem smo se našle bile su idealne. Čovek iz moje pratnje mi je pokazao da se mogu osvežiti u bazenu. Rekla sam mu da nemam kupači kostim, a on mi je pokazao na jednu malu prostoriju, svu u cveču, sa desne strane bazena. Prošetala sam do nje, nije bilo vrata, a na sredini prostorije stajao je sto na kojem su bili poredani preparati za negu tela, najboljih i najpoznatijih svetskih firmi. Na povečoj polici, suprotno od vrata, bili su kupači kostimi, videlo se neupotrebljavani. Izabrala sam jedan, obukla ga i spustila se u bazen. Na desetak metara od ruba bazena bio je zid visok oko tri metra i tako na dve strane. Ostale dve zatvarala je palata, odnosno njen depadans. Izmedu zida i ruba bazena bili su pravi nanosi cveča, medu kojima je dominaralo rastinje ružičastih cvetova. Sve je delovalo kao iz bajke. Okretala sam se oko sebe, zamahivala plivajuči, a onda sam osetila nečiju ruku na ledima. Bila je to Holandanka. Silno sam se obradovala, ali ona je odmah otplivala na drugu stranu. Shvatila sam to kao poziv i krenula za njom. Sačekala me ispod slapa, uranjajuči u vodu i pojavljujuči se iznad nje. Posts: 706 Offline 18. Biče prilike za razgovor, od danas češ često biti sa nama, ali vodi računa da previše ne razgovaraš ni sa jednom od nas. Zapamti samo jedno, odavde niko nije pobegao i ne misli o tome. Svaka od nas ima različita iskustva, sve zavisi od tebe. Znam da su ti rekli o četvorogodišnjem boravku i stanu u bilo kojem kraju sveta, ali nijedna od nas ne zna da li je to istina. Nekoliko devojaka otišlo je odavde za ove dve godine, ali ko če znati gde. Na ovaj bazen možeš da dodeš svakog dana, ali više bih volela da se vidamo u teretani. Tamo češ verovatno sutra - rekla mi je Anet i otplivala. Često smo se sledeče nedelje vidale na bazenu i u dvorani sa najsavremenijim spravama za bildere. Ona je nekako isposlovala da radimo zajedno, spravu pored sprave. Kasnije mi je kazala da je uspela u tome zahvaljujuči jednom od ljudi iz pratnje, stražara, koji pokazuju više razumevanja za želje devojaka nego drugi. Od nje sam čula da su ostale devojke uglavnom iz Evrope i da su neke od njih, po sopstvenom priznanju, pre dolaska u Dubai bile prostitutke visokog ranga. Zaboravila sam da kažem da je dva dana po dolasku počeo je lekarski pregled - vodali su me od stomatolaga do ginekologa i nakon detaljne medicinske kontrole moga tela rečeno mi je da sam izuzetno zdrava. Sve devojke su prolazile taj put, a Anet mi je kazala da su takvi sistematski pregledi dva puta godišnje. Kad sam joj rekla da nisam samo se smejala, odbijajuči da govori detalje. Pošto sam sa njom postala vrlo bliska, osečala sam da je osoba od poverenja. Upitala sam je koliko često ostale devojke odlaze u odaje čoveka čije smo vlasništvo. Istog dana, naveče, moj sobar je upitao želim li da večeram u sobi ili možda u bašti, sa još nekoliko devojaka, jasno, tražila sam ovo drugo, iznenadena ponudom. Ali, osetila sam da se nešto menja u tretmanu prema meni. Verovala sam da je prošao period ocenjivanja, probe ili nečeg sličnog. Na večeru sam otišla, jasno u pratnji. Proveli su me kroz jedan deo parka. Shvatila sam da prolazim nedaleko od bazena. Iza žive ograde ugledala sam svetlo. Došli smo do ulaza i ja sam shvatila da je to mesto gde ču da večeram. Na uzdignutom podijumu bilo je dvadesetak stolova, bašta je bila elipsastog oblika sa vodom okolo i jednom malom fontanom u sredini. Cveča je bilo neubičajeno mnogo, možda čak i više nego oko bazena. Nikad mi neče biti jasno kako su i na koji način doveli toliku vodu u palatu i oko nje, u te silne bazene, fontane, veštačke vodopade. Odredeno je da za večerom sedim sa jednom devojkom koja je bila mojih godina, imala je tamniju kosu od moje ali mogla se smatrati plavušom. Razgovor smo počele ocenama hrane, a onda me ona, na prilično lošem engleskom, upitala iz kojeg sam kraja sveta. Spomenula sam Evropu - Draga moja, sve smo mi ovde iz Evrope. Možda su dve tri Amerikanke, ali pitam te iz koje zemlje. Spomenula sam Jugoslaviju, na šta je moja sagovornica podigla glavu i malo zadržala pogled. Nastavila je da jede i čuti. Kada su moj i njen čuvar odšetali do stola sa pičem i počeli razgovor, udaijeni od nas dvadesetak metara, moja nova poznanica je poluglasno rekla. Iz kojeg si dela Jugoslavije? Ja sam se prosto skamenila. Nisam mogla da verujem. Pitala sam je da li je sigurna, a Irena je, jer tako se Čehinja zvala, potvrdno klimnula glavom. Tražila sam da mi opiše tu moju zemljakinju, koju je zadesila ista sudbina. Nakon večere, dugo sam stajala na balkonu i osluškivala glasove noči. Osečala sam tišinu i mir koji bi za svakog neupučenog bio opijajuči, ali ne i za nas koje smo ovde i koje znamo šta se krije iza zidina predivne palate. I to mi je postala uteha, ta Posts: 706 Offline 18. Bio je to novi dokaz poraza. Sutradan, nakon doručka, moj čuvar je predložio da prošetamo. Znala sam da ne smem da odbijem. Cutala sam i krenula uporedo sa njim. Verovala sam da me vodi kod Gospodara, da je došao trenutak zbog kojeg sam ovde. Obilazili smo delove palate, laganim korakom, koji mi je ostavljao dovoljno vremena za razgledanje. Divila sam se raskoši, predivnim a krajnje jednostavnim detaljima uradenim u orijen~talnom stilu, parku koji mi se učini nepreglednim, a u stvari je bio savršeno isprepletan i obrastao u zelenilo. Sve je to davalo utisak veličine, monumetalnosti. Zastala sam da uberem jedan izuzetno lep cvet, jarko crvene boje. Moj stražar je samo klimnuo glavom. Prošli smo pored jednog bazena za koji nisam znala, a ono što me iznenadilo bila je diskrecija. Naime, stražar me povukao za ruku, dajuči mi do znanja da krenem jednom stazom u desnu stranu. To nas je dvadesetak metara udaljilo od bazena, inače mnogo manjeg od onog u kojem sam se kupala. Krajičkom oka zapazila sam da je u bazenu nekoliko devojaka i da su sve na okupu i to oko jednog muškarca. Kada sam zastala da se uverim u ono što mi se učinilo, moj stražar je stao ispred mene i pokazao da nastavim put. Vodio me do bioskopske dvorane, za koju takode nisam znala, do velike biblioteke i kroz jedan prostor veličine rukometnog terena, koji bi se mogao opisati samo kao botanička bašta, jer je na relativno malom prostoru raslo mnogo različitih biljaka - drveča i zelenila. U sobi sam se odmarala, slušajuči muziku sa jednog od kanala radio-prijemnika, koji to u stvari nije bio. Imala sam mogučnost da pritiskom na jedno od četiri dugmeta slušam odredenu vrstu muzike. Mogla sam da biram klasiku, rok-en-rol, džez i orjentalnu muziku. Nikada pre nisam slušal~ klasiku, ali sada mi je godila. Odjednom sam na vratima začula kucanje. U sobu je ušao moj sobar, stražar, davo če ga znati šta mi je bio, a iz; njega Hafez. Ljubazno se poklonio, upitao jesam li dobr~ raspoložena, kakva je hrana i slične gluposti. Gledao m~ pravo u oči i rekao: - Gospodice, Gospodar želi da vas vidi. Večeras čete biti u njegovim odajama. Spremite se, doči čemo po vas posle večere. Jasno, nisam mogla ništa da jedem. Glavno jelo nisan ni okusila, za stolom sam sedela sa jednom devojkom i: Francuske. Ona je bila izuzetno dobro raspoložena. Pojela sam samo jedno parče ananasa i krenula ka sobi, ali m~ stražar usmerio u drugom pravcu. Išla sam za njim. Posl~ pedesetak metara, malo parka malo nekakvog hodnika, uš1 smo u jednu prilično veliku sobu, koja je na sredini imal~ ukopanu ogromnu kadu. Unutra su bile dve devojke koje sam vidala na bazenu. Bile si gole i nisu obračale pažnju na mene i mog pratioca. Doduše, on je odmah napustio sobu, a ja sam ko poslednja budala stajala i gledala u zid. Čula sam da me je jedna od onih devojaka doziva Okrenula sam se i videla da mi daje znak da se skinem udem u mali bazen-kadu. Lagano sam skinula odeču sa seb~ i ušla u vodu koja je mirisala kao i cela soba. Voda je imala neku čudnu zelenkastu boju, ali ubrzo sam shvatila da ona dolazi od raznih tekučina za kupanje, koje su stajale sa strane u staklenim posudama i koje su moje devojke sipale povremeno u vodu. Jedna od njih mi je prišla, pomilovala me po grudima i upitala da li mi je ovo prvi put da idem kod Gospodara. Posle pola sata, možda ceo sat, nisam imala osečaj za vreme, u sobi se čula muzik nekog, meni nepoznatog, muzičkog instrumenta. Trajalo j to nekoliko sekundi, devojke su izašle iz bazena. Došlo j vreme da upoznam Gospodara. Bile su ogrnute u neke svilene omotače. Krenula sam malim hodnikom. Ispred nas je Išao jedan mladi čovek, koji mora da je stajao iza vrata dok smo se kupale. Priznajem imala sam tremu ili nešto slično tome. Vrata su se otvorila i nas tri smo ušle u sobu koja je, kad sada vračam film i pokušavam da je procenim, imala oko 100 kvadratnih metara. Kao dobar četvorosoban stan. Soba je imala dva nivoa. Nekoliko metara od ulaznih vrata počinjao je drugi nivo, viši od prvog za tridesetak santimetara. U tom delu sobe stajao je ogroman krevet, presvučen crvenom svilom. Nikada u životu nisam videla toliki krevet. Njih dve su se bacile i počele da se valjaju po ležaju. Gledala sam oko sebe, a onda začula da se levo od mene otvaraju vrata. Pogledala sam i videla čoveka kojeg sam odmah prepoznala. Bio je to onaj gospodin koji me pre više dana, kada sam prolazila parkom, pozvao i kojem sam prilično drsko odbrusila da me ostavi na miru. Bila sam kao paralizovana. To je, dakle, moj Gospodar, za čije uživanje Majkl i Hafez putuju po svetu, nalaze zgodne i lakomislene devojke, kakva sam i sama i dovode ih ovom čoveku na uživanje. On je išao prema meni. Stavio mi je ruku na struk i Posts: 706 Offline 18. Imao je krupne crne oči, malo veči nos i brkove, koji su bili prošarani sedim dlakama. Pokazao mi je prema krevetu, na kojem su se one dve kikotale i valjale, posve gole. Krenula sam i u trenutku shvatila da on drži deo mog svilenog ogrtača u ruci. Krenula sam odlučnije i u trenutku ostala bez ičega na sebi. Jednu nogu sam sa isturenim kolenom stavila na krevet i ostala da stojim. Gledala sam devojke koje su izvodile neku igru. Osečala sam njegov pogled po sebi, a onda i njegovu ruku na mojim ledima. Milovao me od vrata do polovine leda i moram priznati da mi je bilo prijatno, a onda je spustio ruku i počeo da mi miluje zadnjicu. Drugom je prelazio prstima preko mojih grudi, čije su bradavice jasno davale do znanja da mi sve to prija. Trajalo je nekoliko minuta, a onda je on legao nasred ležaja. Sknuo je odeču sa sebe, nekakav ogrtač sličan našem i za svoje godine nije imao ružno telo. Devojke su znale šta treba da rade, počele su da ga masiraju blagim pokretima: jedna od kolena prema gore, a druga od ramena prema preponama. On je zatražio da legnem pored njega. Ljubio me po vratu i ramenima, a ja sam krajičkom oka videla da jedna od devojaka oralno zadovoljava Gospodara. Ubrzo je to radila i druga. Za to vreme on me ljubio, najviše po ramenima i grudima. Sečam se da je divno mirisao i uopšte soba je imala neopisivu atmosferu iz koje je izlaziala neka energija, uzbudenje, nešto što je teško definisati. Ubrzo je jedna devojka sedela na njemu. Ona druga je ljubila Gospodara, a on je rukom istraživao moje telo. Došao je red na mene. Menjale smo se sve tri nekoliko puta. Priznajem da sam uživala. Sve smo se trudile da ga zadovoljimo, taj odnos se pretvorio u igru u kojoj nije bilo grubosti, igru koja je trajala satima. Na kraju smo svi klonuli i zaspali. Iz sna me probudilo milovanje. Bio je to Gospodar. Kroz prozor sam videla da je svanulo. Devojke su spavale i ja sam, nemajuči izbora, a nije mi bilo do seksa, prihvatila igru. Imali smo kratak odnos, kratak, ali silovit tako da su se njih dve probudile. Dodatno su stimulisale Gospodara, a kad je se sve završilo on je otišao do bara u jednom delu sobe i sipao nam piče. Gledao me i rekao: - Bila si divna. Videčemo se vrlo brzo. Poljubio me u rame i izašao iz sobe. Nas tri smo smo opet otišle do one sobe sa bazenom i tamo provele dva-tri sata. Začulo se kucanje na vratima kada smo se okrenule videle smo samo jednu ruku koja je ugurala unutra kolica sa pičem. U sredini je stajao šampanjac u ledu. Otvorila sam ga i sa zadovoljstvom popila. Devojke su rekle da je to od Gospodara i predstavlja znak njegovog zadovoljstva. Posle ručka spavala sam dva-tri sata. Probudila sam se i otišla pod tuš. Zazvonio je telefon, koji inače retko zvoni, i predstavlja vezu izmedu mene i mog čuvara. Upitao me je jesam li za šetnju ili za odlazak u teretanu. Odlučila sam se za šetnju. Ja sam se svalila na trosed i pokušavala da u sečanju prebiram po onome što se nočas dogodilo. Bilo je to moje prvo iskustvo te vrste. Vodila sam ljubav sa muškarcem u prisustvu još dve ženske osobe. Nisam verovala da to mogu, a sada priznajem sebi da mi je čak i prijalo da me one gledaju i da zajedno zadovoljavamo jednog muškarca. Nisam osečala, za divno čudo, grižu savesti, niko mi nije padao napamet - ni moj momak, ni Beograd, ni prva iskustva u seksu. Iz razmišljanja me je trgao telefon. Pomislila sam da me čuvar požuruje, podigla sam slušalicu i jasno začula sa druge strane, na kristalno čistom srpskom j eyiku - Halo, da li me čuješ, halo reci da li me čuješ. Taj drugi glas, muški glas, stalno je ponavljao da li me čuješ, da li me čuješ, ja sam vrištala i pitala ko je, odakle zove, pitala sam da li je to Beograd... Držala sam slušalicu u rukama i nisam mogla da verujem. I dalje sam vikala. Ništa se više nije čulo osim tupog signala. Munjevito sam spustila slušalicu, verujuči da če telefon ponovo da zazvoni, držala ruke na aparatu i tresla se. Prolazili su minuti, telefon je čutao. Držala sam telefon u rukama i bila u šoku. Verujem da je prošlo sat vremena pre nego što sam se pomerila. Šta mi je sve prolazilo kroz glavu! Razmišljala šam kao malo dete: da je neko iz Beograda došao da me spase, da ču uskoro na slobodu, očekivala sam da se otvore vrata i da me moj heroj iznese iz zatvora, palate, harema. Onda sam nekontrolisano počela da plačem. Šta ako je to najava neke psihičke torture, ako je ovo bio početak? Možda su snimili na traku onaj glas na srpskom i sada če da ga puštaju, možda su snimili još nešto, samo da me zavaraju. Otišla sam do kupatila i dugo sedela u kadi. Prijala mi je topla voda. Gledala sam tupo u jednu tačku. Mislila sam kao nikada do tada na čaleta i kevu, na Svetlanu, celo Posts: 706 Offline 18. Zamišljala sam gde su sad, šta rade. Tako mi je nedostajala ona dosada, tumaranje po Beogradu, moj dosadni nemaštoviti momak, trapavi udvara i.. Pred očima su mi dolazile slik Beograda, prazne Skadarlije, gore prema Trgu Republik~ sebe kako udišem miris lipa, bežim od šmrkova perača ulichro poznajem gde je Beograd, gde je Zagreb, a gde je split. Znam, kao što sam vam svojevremeno rekao, istoriju tu,:; regiona, znam svaki veči grad u Jugoslaviji i, naravno, znom da je ovih dana u palatu došla devojka iz tih krajeva, koja govori istim jezikom kojim i vi. Molim vas da budete pametni, da ne pravite glupe poteze i da na novu devojku, v,ou zemljakinju, ne utičete negativno - bio je jasan mali, debeljuškasti Austrijanac. Meni je u trenutku sinulo da sam rekla veliku glupost. Stvaarno, kako bih ja ovde u haremu mogla da saznam šta se do~ada u bivšoj Jugoslaviji da nemam dodatni izvor informi. Taj izvor bio je onaj mali tranzistor kojem sam povremeno davala život u vidu novih baterija. Tako sam znala šta se dogada na prostoru moje bivše domovine. Sve je trajalo sekund-dva i onda sam čula sebe kako govorim. Austrijanac mi je dao još neka upustva, izrazio ubedenje da ču u Danijeli dobiti novu prijateljicu, ali još jednom je napomenuo da se klonimo eventualnih zajedničkih pokušaja u nečemu što je u palati kažnjivo. Otišao je i ja sam krenula prema bazenu. Tamo je, u vodi, več bila lepa Spličanka, i kada me ugledala preko njenog lica preleteo je osmeh. Uskoro smo ležale pod velikim suncobranom. Danijela je pričala svoju priču. Imam još jednu sestru i ona je starija dve godine od mene. U stvari, ona je na neki način kriva što sam ovde, jer me je zvala da dodem kod nje u Italiju. Tamo su me dvojica mangupa isfolirala da ču dobiti unosan posao u Kanadi, u nekoj filmskoj producentskoj kuči, i tako sam završila u Dubaiju - Posts: 706 Offline 18. Slušala sam je sa velikim uživanjem. Povremeno sam odlazila sa roditeljima na more u Dalmaciju, najviše na Brač, i obožavala sam taj njihov govor. Danijela je imala najčistiji oblik dalmatinskog govora. Čula sam od nje da je završila srednju hemijsku školu i kada se spremala da upiše biologiju u Zagrebu, dobila je poziv od sestre koja je deset godina pre toga otišla u Milano, da dode u Italiju na mesec dana. Zaljubila se u Milanu u jednog Italijana i ostala u toj zemlji. Posle je, kao kod svih iskrenih ljubavi, došlo do razočarenja, raskinula je sa tim momkom i počela da radi u restoranu kod sestre i njenog, supruga. Bila je pomočnik šefa sale ili tako nešto. Nije joj bilo loše, plata je bila solidna, ali onda dolaze dvojica sa pričom o divnom životu u Kanadi. Daju joj do znanja da bi, zbog svog izuzetnog fizičkog izgleda, u producentskoj kuči mogla biti primečena od nekog režisera i da bi mogla napraviti uspešnu filmsku karijeru. Još samo neka privatna škola glume i sve če biti u redu, govorili su joj. Tražila sam da mi opiše kako su ta dvojica izgledala i več! Samo što sam počela iskreno da odgovaram, sinula mi je aisao da je ta devojka možda podmetnuta sa ciljem da od aene izvuče nešto u vezi sa Nemicom Elke. Odgovarala sam naivno, uglavnom odbijajuči mogučnost da se izjašnjavam. Nije me pitala ništa o Nemici i tu sam se pomalo sama sebe postidela. Činilo mi se da sam postala paranoična. Posle smo skakale u vodu, ronile i opet se sunčale. Ostale smo skoro do večere na bazenu. Naime tjen deda, po očevoj liniji, živeo je do početka tridesetih godina dvadesetog veka u Beogradu, a onda je prodao kuču na Dorčolu i preselio se u Split. Posle Drugog svetskog rata taj njen deda je napustio Jugoslaviju, ostavljajuči celu porodicu. Odselio se na Siciliju i nikada se više nije vratio. Danijela mi je sa žarom u očima pričala o nekom Dejanu iz Beograda, kojeg je upoznala te 1989. Cinilo joj se, rekla je, da se zaljubila, a onda je morala u Split i sve je ostalo na nekoliko poljubaca u parku pokraj Zoološkog vrta. Dedina sestra umrla je krajem osamdesetih, ali Danijela je održavala stalnu vezu sa njenim potomcima, tojest sa unukama koje i danas žive na Dorčolu. Sa nama za stolom bila je Poljakinja, tako da smo razgovarale na engleskom, osim kada je Danijela koristila svoj sočni, vulgarni rečnik. Tu je bila majstor. Skidala je sve sa nebesa, tako da sam se ja sve češče krstila. Nisam neki vernik, u crkvu sam išla povremeno, ali kako je Danijela sočno psovala, da Bog sačuva. Dva dana kasnije, kada sam došla na bazen, videla sam anijelu i večinu ostalih devojaka skupljene oko jednog stola. U prvi trenutak mislila sam da neki od čuvara daje nova upustva, ali kada sam prišla bliže, videla sam da je u sredini tridesetogodišnja žena. Odmah sam shvatila o čemu se radi, pošto ona i nije mogla da priča u kontinuitetu, več je odgovarala na pitanja devojaka. Bila je to žena koja je preživela našu sudbinu. Dakle, bila je u ovom haremu; provela je četiri godine kod Gospodara i onda, kao što nam je svima rečeno, kada smo došle, izabrala grad u kojem joj je Gospodar kupio lep stan. Ona je, prema sopstvenoj priči, odabrala Barselonu. Sada živi tamo, ima sopstveni butik, i lepo joj je. Ona mi je temperametnija, to je zemlja sa bogatom i interesantnom istorijom - pričala je gošča, ubedujuči nas da se strpimo i da če na kraju sve biti dobro. Za to sam dobila neku nadoknadu, imam stan i butik u Barseloni, živim lepo, a ono što sam prošla znam samo ja. Uskoro ču se venčati sa jednim bivšim sportistom. On veruje da sam bila trgovački putnik, ja nema razloga da dižem prašinu oko svoje prošlosti. Ona jeste bila neobična, za neke od vas čak i ružna, ali ni u jednom trenutku ovde se nisam osečala poniženom - govorila je naša gošča. Posts: 706 Offline 18. Njoj je harem u Dubaiju bio provod, mislila sam u sebi. Rekla je da se zove Brigit. Zivot nije drugačije shvatila nego kao provod, avanturu. To nam je priznala, a kada smo : insistirale da nam kaže ko joj je dozvolio da ponovo ude u harem, otvoreno je rekla da je to Gospodar. Meni je, moje devojke, ovde bilo lepo i nikome nikada neču reči da je Brigita u Dubaiju izgubila četiri godine života. Istina, nisam imala uvek seksa koliko mi je bilo potrebno, ali i zato ima leka. Ostalo je bilo kao iz bajke - držala se svoje teorije došljakinja. Niko od devojaka nije poznavao Brigitu. Uostalom, ona sama je rekla da je u Dubai napustila početkom 1990. Brigit je pričala da je u kontaktu sa još nekoliko devojaka koj su sa njom bile u isto vreme u haremu, da su sada sve uspešne žene i majke, solidno žive, a neke od njih povremeno kontaktiraju sa Dubaijem. I danas verujeni da je u pitanju nameštaljka koju je organizovao Hafez ili neko drugi. Sve sa ciljem da kod nas devojaka popravi raspoloženje i ulije nam dodatnim optimizam. Ta žena je ostala u haremu još dva dana. Spavala je u delu palate u kojem su boravili stražari i personal, i to mi je ulivalo novu sumnju da se radi o režiji. Razgovarala je sa nekim o putovanju koje je sledilo. Posle sam razgovarala sa Danijelom o Brigit. Najpre je mislila isto što i ja, da je u pitanju blef, 0 onda je pomenula mogučnost da se radi o stvarnoj situaciji, da je Brigit zaista bila ovde, da su joj kupili stan i lokal u Barseloni i da je ona sada zadovoljna. Posle jedne divne večere sa Danijelom sasvim slučajno spomenula sam rat u Jugoslaviji. Danijela je čutala i videlo se da ima nešto da mi kaže. Zamolila je da tu temu ostavimo za sutra i ja sam samo klimnula glavom. Rastale smo se i ja sam krenula prema svom apartmanu. Stražar je išao iza mene. Odmah posle doručka otišla sam na bazen i tamo zatekia Danijelu sa još dve devojke kako nešto časkaju. Za nekoliko minuta ostale smo same i nastao je period čutanja. Obe smo znale da treba da nastavimo razgovor voden prethodnog dana, priču o ratu u Jugoslaviji. Naravno, mogle smo obe da se pravimo lude, da otvorimo desetu temu, ali... Ti si iz Hrvatske, ja iz Srbije, našle smo se u istom sosu i ne vidim šta može da nam donese rasprava o onome šta se dogadalo u Jugoslaviji, ovo vreme kada sam ja u Dubaiju. Uostalom, ja o tom ratu znam vrlo malo, gotovo ništa. Znam šta se dogadalo 1991. Pustimo to, može da nam pokvari odnos koji smo izgradile - rekla sam Danijeli u jednorn dahu. Znaš, moj otac ima u sebi italijanske krvi, o tome sam ti pričala, i bio je u Splitu sumnjiv po nacionalnoj liniji. Istina je da se on izjašnjavao kao Hrvat, ali je istina i to da je njegovo hrvatstvo bitno drugačije od onoga što je postalo važno u novoj Hrvatskoj. Počeli su da sumnjaju u mog oca, tražili su od njega da se dokazuje na nacionalnom planu, na poslu su ga maltretirali i, da bi sve to skratio, on se prijavio u dobrovoljce, u hrvatsku vojsku, pričala je Danijela. U trenutku sam zaključila da joj je otac izgubio život, da ; je mrtav. Gledala sam je u oči, očekujuči da mi to kaže, ali Danijela je nastavila priču. Ja sam bila u Italiji i to sam tek kasnije saznala od mame. Rekla mi je telefonom, kroz plač. On je posle tri meseca ranjen i to veorna teško. Dopremili su ga u bolnicu, bio je van svesti. Ležao je u Splitu desetak dana u šoksobi, a onda je, na našu veliku radost, mene, majke i sestre, progledao. Uradeno je još nekoliko operacija i on je prohodao, ali i danas se veoma teško kreče. Propao je, nema ga šta videti. Moj otac je bio izuzetno zgodan čovek, a sada liči na starca. Majka pati, veoma teško žive i da im nije sestre, koja pomaže iz Italije, pomrli bi od gladi - pričala je sada več kroz suze Spličanka Danijela. Rat sam u početku pratila kroz medije, a onda su se dogodili Majkl i Hafez i Posts: 706 Offline 18. Sve što sam znala bilo je kroz logično zaključivanje izmedu redova vesti, koje sam slušala preko svog tranzistora, kada sam imala baterije. Bilo mi je jasno da se bivša Jugoslavija raspala, da se dogodilo ono što su mnogi pretpostavili, ali ostalo nisam znala. Detalji su mi bili nepoznati, a nije mi se dalo da saslušavam Danijelu i saznajem ono što me objek tivno interesuje. Postojala je i mogučnost da se zakačimo. Ipak je ona Hrvatica i drugačije gleda na političke teme od mene. Bez obzira na deo italijanske krvi koji nosi u sebi. Ostale smo na bazenu do ručka. Popodne sam spavala i tek negde pred sumrak pozvala stražara u nameri da prošetam do bazena. Bilo je izuzetno vruče. Oko bazena su bili reflektori, imali smo dozvoljeno nočno kupanje. Krenuli smo prema izlazu i naleteli na Hafeza. Bila sam iznenadena, pošto su me u takvim slučajevima obaveštavali 24 sata ranije. To sam i rekla Hafezu, a on je i sam pokazao iznenadenje, sležuči ramenima. Nije bilo drugog izbora nego da se vratim u apartman i ;i pripremim za sledeču noč. Na rastanku sam pitala Hafeza odlazim li sama ili sa još nekom devojkom. Nisam večerala ništa, ako se večerom ne smatra pola ananasa, koliko sam pojela pre polaska. Gospodar je več bio i u svojoj sobi. Sa zvučnika, koji su bili postavljeni na četiri mesta u sobi, dopirala je orjentalna muzika. On je laganim korakom obilazio nekoliko mesta u sobi i palio nekakve štapiče, sa kojih se dizao tanak dim, koji je izuzetno i opojno mirisao. Taj miris osetila sam i prilikom ranijih dolazaka kod Gospodara, ali ne tako intezivno. Sada je on sam palio te štapiče što me je navelo na zaključak da su mu ranije drugi to obavljali pre nego što bismo mi, devojke, došle u sobu. Pitao me je kako provodim dane, šta radim u slobodno vreme, koliko vremena odvajam za fizičku kondiciju i za! Sve vreme do nas je dopirala ona muzika i zajedno sa mirisom i prigušenim svetlom davala atmosveru u kojoj bujaju osečanja, u kojoj se budi želja za seksom. Znam da su to uobičajeni rituali kada muškarac želi da osvoji ženu ili kada se priprema za prijatno veče ili noč udvoje, ali taj boravak kod Gospodara nikada neču zaboraviti. Vodili smo ljubav do kasno u noč. Priznajem da sam bila u inicijativi, on je uživao kao nikad pre, a ja sam samo jednom podsetila sebe na okolnosti u kojima uživam. Bilo je to uživanje savremene robinje. Probudili smo se kasno. U stvari, probudilo me je njegovo milovanje po ledima i zadnjici. Onda me je uzeo u tom položaju, posle čega smo zajedno, a to je bila novost, otišli u njegovo kupatilo, veče od dvosobnog stana, sa ogromnom kadom u sredini i staklenirn zidom na jednoj strani. Rastali smo se negde oko deset sati pre podne. Ručak sam prespavala, a posle podne nisam otišla na bazen. Čitala sam, opet malo spavala i ležala u kadi. Negde oko pola noči izašla sam na balkon. Napolju je još uvek vruče. Osečala sam miris mora i vetrič. Nebo je bilo , osuto zvezdama. Iz daljine su dopirali zvuci velegrada, čija su svetla igrala u visini. Stajala sam naslonjena na balkonsku ogradu gotovo sat vremena. Dva puta ispod balkona prošla su dvojica stražara. Videli su da sam gore, ali ništa nisu preduzimali. Vratila sam se u sobu, još malo čitala, a onda ugasila sva svetla i legla, bez obzira na to što mi se nije spavalo. Verujem da nije prošlo ni desetak minuta kada mi se učinilo da čujem plač deteta. U prvi mah odbacila sam takvu mogučnost, čak verujuči da sanjam, ali bila sam budna, apsolutno budna. Napela sam sva čula, nekoliko trenutaka vladala je tišina, a onda se opet čuo plač deteta. Moram priznati da sam se uplašila. Nikada u palati nisam videla dete, stariju ženu, neku porodicu i slično što bi dalo odgovor na pitanje otkud dete u haremu. Pošto sam uvek spavala gola, ustala sarn sam i preko sebe prebacila jednu od laganih haljina, koje su bile okačene u otvorenom delu plakara. Najpre sam osluškivala, i kada je bilo evidentno da plač dolazi iz levog dela palate, pojavila sam se na balkonu. Nije bilo upaljenih svetala, svi apartmani su bili u mraku, kao i deo depandans koji mi je po lociranom plaču bio na prvom mestu. Posle minut-dva stajanja na balkonu, čula sam korake. Neko je brzo koračao kroz noč. Uskoro sam videla čoveka u belom kako se približava balkonu, mašuči rukom. Shvatila sam da se meni obrača, a kada je došao ispod balkona, rekao je nekoliko reči na arapskom. Naravno, ništa nisam razumela, ali mi je bilo jasno da me tera u sobu. Napustila sam balkon, ulazeči unutrašnjost apartmana, ali nisam palila svetla. Plač deteta i dalje se povremeno čuo, ali sada rede. Kroz nekih pola sata potpuno je utihnuo. Nisam Posts: 706 Offline 18. Sve je to izgledalo mistično, nestvarno, svakako neuobičajeno. Zaspala sam negde u zoru. Nikada nisam saznala šta se te noči dogadalo u palati. Plač deteta ostala je misterija. Pokušala sam na bazenu da nešto više saznam od devojaka, ali bez uspeha. Neke su čule isto što i ja, ali nisu izlazile na balkon. Videla sam da o tome niko ne želi da razgovara, pa sam i ja odustala. Danas ne mogu čak ni da pretpostavim o čemu se radilo. Nikada se nešto slično nije ponovilo u vremenu koje sam još provela u haremu. Naravno, nije mi padalo na pamet da pitam nekog od stražara šta je u pitanju. Jednog od uobičajenih dana u palati, ležala sam posle doručka u kadi i čitala neku beletristiku, potom otišla na ručak odmah iz bašte, gde smo ručali, odšetala se do bazena.. Tamo je bilo svega petšest devojaka. Uglavnom onih koje su tog dana odlučile da ne ručaju. Uskoro je stigla i Danijela. Ni ona nije bila na ručku. Rekla mi je da je bila u teretani, na spravama, i da se dobro oznojila. U jednom trenutku jedan od stražara pojavio se pored bazena. Na njemu se videlo da nešto nije uredu. Poslednjih meseci svi stražari su ostajali u prostoru parka, tridesetak metara daleko od ograde bazena i posmatrali šta radimo. Neki su igrali šah, neki prelistavali novine, ali uvek su dvojica-trojica osmatrali situaciju na bazenu. Dakle, taj koji je došao na bazen najpre je gotovo trčeči obišao bazen, zalazeči iza malog zida koji je odvajao prostor sa kučicom za presvlačenje od celine bazena. Ušao je u kučicu, brzo se vratio i trčečim korakom otišao kroz park. Na mestu gde su sedeli stražari nije bilo nikog, a onda su se dvojica pojavila na bazenu. Bili su vidno uznemireni. Mi smo primetile da se nešto dogada, da je neka vrsta uzbune, ali sve smo se pretvarale kao da nas to ne interesuje. Prisetila sam se onog ubistva, kojem sam bila svedok u palati, i pomislila da možda opet nije sličan slučaj u pitanju. Možda je neko pokušao da u8e u palatu, možda je opet neko ubijen ili uhvačen? Pomislila sam i to da je možda policija uspela da ispita, na Bog zna čiji zahtev, šta se dogada iza zidina velelepnog zdanja, a onda sam odbacila takvu mogučnost, znajuči da novcem kojim je očito raspolagao Gospodar, čovek može sebi sve da obezbedi. Najmanje nepovredivost privatnog poseda. Ona dvojica su ostala na bazenu, održavajuči vezu putem mobilnih telefona sa nekim svojim centrom. Interesantno je bilo da se na bazenu osim nas koje smo se zatekle tu u trenutku kada je onaj prvi stražar stigao, više se nijedna devojka nije pojavljivala. Očito su ih zadržali u apartmanima. Sat-dva pre večere na bazen je stigao još jedan stražar, koji nam je dao znak da pridemo rubu bazena, gde je on stajao. Na lošem engleskom rekao nam je da napustimo bazen i odemo, pračeni stražarima, naravno, u svoje apartmane. Išla sam ispred stražara koji se odnekud pojavio. On je čutao kao i ja, ali smo, sečam se, u jednom trenutku zastali u parku da on nešto čuje. Odmah posle večere bio je precizan. Sa nestrpljenjem sam čekala šta če se dogoditi. Posle večere krenula sam prema holu i tamo zatekla večinu devojaka. Videla sam da su sve uznemirene. Nisamo znale šta se dogada, i ja sam počela da pretpostavljam kada sam sela pored Danijele i okrenula še oko sebe. O čemu se radi? Uvek poslednjih meseci, u stvari od Danijelinog dolaska, Poljakinja je sedela uz mene i Danijelu, i na bazenu i na ručkovima, odnosno večerama. Čak smo uspevale da se sporazumem na nekoj fantastičnoj mešavini slovenskih jezika. Ovoga puta Poljakinje nije bilo. Sedele smo najviše des~tak minuta kada se u holu pojavio onaj Austrijanac u pratnji Hafeza. Stali su ispred nas, posmatrali devojke, od jedne do druge, a onda je Austrijanac poče,o: - Devojke, vaša prijateljica iz Poljske danas je nestala. Još uvek nam nije jasno na koji način, ali nje nema u palati. Pretražili smo svaki kutak, svaku stopu parka, celo imanje, nje nema. Izgleda da je u pitanju bekstvo. Neke od vas su pokušale isto to da urade, ali im nije pošlo za rukom. Izgleda da toj devojci jeste. Mi čemo je sigurno nači. Ona je u gradu, nema dokumenta, nema pasoš, ne može da putuje i samo je pitanje trenutka kada če opet biti ovde. Neke od vas znaju da se takve gluposti kažnjavaju. I ona če biti kažnjena, a vas smo pozvali samo da vam skrenemo pažnju da se ne upuštate u takve avanture - rekao je Austrijanac. Posts: 706 Offline 18. Nestanak Poljakinje proizveo je pravu dramu u palati. Ni danas mi neče biti jasno zašto se digla tolika panika, da li je to zato što je ta devojka bila prva kojoj je uspelo da pobegne ili se nešto drugo krilo iza celog slučaja. Potraga je nastavljena sledečeg dana. A da sam sa velikim interesovanjem pokušavala da saznam šta se dogada - jesam. Helikopter je ostao u mestu nekoliko minuta a onda je promenio poziciju. Po mojoj proceni, sada je lebdeo negde iznad bazena, ponovo osvetljavajuči reflektorom delove parka palate. Pretpostavljam da je zaista pobegla iz harema, ali ne verujem da je uspela da napusti Ujedinjene Arapske Emirate. Ne znam da li Poljska ima ambasadu u Dubaiju, ako ima, onda je sve dobilo drugi smisao. Moja drugarica je, u toj varijanti, mogla da prode kroz grad i dospe do kapije amasade. Daj Bože da se sve završilo na taj način. Jača kontrola u palati trajala je još desetak dana, a onda se sve vratilo u uobičajeni tok života u tom izdvojenom delu geta. Družila sam se i dalje sa Danijelom, zajedno smo se kupale, odlazile na ručakove i večere; razmenjivale smo knjige. Sečam se da je na bazenu od svog stražara tražila da joj T ese komplet Ive Andriča, ali sutradan joj je rečeno da nisu u stanju da nadu sabrana dela Ive Andriča na engleskom jeziku i zamolili je da se odluči za nešto rugo. Danijela , glumila razočarenje, čak je i povisila ton kada je razgovarala sa stražarom o tom problemu, vikala je da če se žaliti Hafezu, dok je stražar slegao ramenima, odgovarajuči kako je sve to izvan njegoveih moči. Kada je stražar otišao, Danijela se okrenula meni i rekla: - Da ti budem iskrena, malo sam se zajebavala. Nikada čitala Andriča više od obavezne lektire u školi, ali znala sam da ovi rnulci to nemaju. Posle večere sam otišla na spavanje. Sutradan sam nešto ranije probudila i zamolila stražara da me pusti u ; tnju pre doručka. Preskočila sam ručak, provodeči vreme : bazenu, a kada sam se spremala da krenem u apartman posle na večeru, prišao mi je stražar i rekao da me u holu f late čeka Hafez. Hodajuči, razmišljala sam o svojim postu cima poslednjih dana. Da nisam negde pogrešila, mož~ sam nešto rekla što nisam smela, da me nije Danijela špij nirala sve vreme? U tim mislima dišla sam do odredišta. Hafez me zamolio da sednem i kurtuozno upitao kal sam provela dan, jesam li zadovoljna i slično. Posle moj kratkih odgovora Hafez me upitao spremam li se za večer a kada sam klimnula glavom, on je postavio pitanje koje n je iznenadilo: - Da li biste želeli da večerate negde u gradu, na neko luksuznom mestu - bio je direktan Hafez. Ostala sam nema, nije mi bilo jasno šta to sada znai Naravno, znala sam da taj čovek ništa ne govori bez vez ali u prvi mah nisam mogla da otkrijem o čemu se u ovo slučaju radi. Slegla sam ramenima a on je, otklanjaju svaku neizvesnost, rekao: - Molim vas da odete do apartmana i spremite se ; izlazak u grad. Budite lepi i nasmejani. Gospodar je odluč da. I dalje sam čutala. On je dodao da moram u holu da budem za sat vremena. Tako je i bilo. Obukla sam jednu divnu haljinu cvetnog dezer i znala da sam u njoj izgledala predivno. Inače, odeču smo dobijale na taj način što bi nas odredeni ljudi pozvali svaka dva-tri meseca u jednu od prostorija palate, koja je ličila na ogroman butik, prepun haljinama za kojim bi uzdisa najpoznatije manekenke sveta. I danas verujem da nema poznatijeg modnog kreatora u svetu čije haljine nisam nosila za vreme boravka u haremu u Dubaiju, bez obzira na to što su oni koji su nas oblačili skidali etikete sa odevnih predmeta. Ne znam zašto su to radili, ali tako je bilo. Hafez me zamolio da izadem ispred samog ulaza u palatu. Čekali smo nekoliko rninuta i sa leve strane, iz dela za koji se pretpostavljalo da pretstavlja Gospodarevo gnezdo, došao je ogroman beli automobil. Imao je šest vrata i zatamnjena stakla. Hafez je prišao, otvorio vrata i ja sam ušla. Unutra je sedeo Gospodar. Pokazao mi je kroz osmeh da sednem nasuprot njemu i kola su krenula. Unutrašnjost mi se činila kao manji stan. Bio je tu veliki bar sa desetak flaša raznih piča, velika posuda sa ledom i šampanjcem, televizor i stereo-ozvučenje. Posts: 706 Offline 18. Vozili smo se dvadesetak minuta, možda nešto manje, a od toga pola mor-! Prošli smo prostor morske marine, sa ogromnim jahtama i onda je automobil stao. Vozač je otvorio moja vrata, a jedan od stražara vrata na koja je izašao Gospodar. Nalazili smo se ispred jednog restorana na samoj obali mora. Ispred nas je bila bašta sa dvadesetak stolova. Raskoš je bila slična onoj u bašti palate, gde smo obično večerale. Prišla su nam dvojica momaka za koje sam pretpostavljala da su konobari, iako nisu bili tako obučeni. Krenuli smo za njima i tako došli do stola za kojim je sedeo jedan Arapin sa i : mladom devojkom, mojih godina, duge plave kose. Oni su ustali da nas pozdrave i bilo je jasno da se njih dvojica znaju. Treca devojka za stolom je bila viša od mene nekoliko santimetara i na prvi pogled se videlo da je izrazito zgodna. Imala je nekoliko kilograma više u odnosu na nas devojke iz harema, ali to je bilo izuzetno rasporedeno, tako da je delovala izuzetno zanosno. Isticale su se njene velike grudi i sočne usne, divno izvajane. Ta devojka je znala da nosi svoju lepotu, znala je koji su njeni aduti i igrala je na njih. Popili smo po konjak, koji sam ja tražila a ostali su me podržali. Predjelo je bilo u tri dela, a radilo se o plodovima mora. Gospodar i njegov prijatelj razgovarali su na arapskom, dok smo ja i ona devojka sa nameštenim osmehom na licu gledale u njih. Povremeno su nas udostojili kojom rečenicom na engleskom jeziku. Videlo se da im prija što u tako lepom društvu. Služili su nas dvojica konobara: jed tamne puti i jedan što me je podsečao na mog komšiju Miodraga! Imao je kestenjastu kosu, više svetlu, i plave oci. Često su prilazili stolu, donosili hranu, odnosili tanjire, noževe, kašike, vračali čist pribor za jelo, točili piče koje stajalo sa strane. U jednom trenutku onaj konobar, nazovimo ga Evropljaninom, onaj sa svetlom kosom, prišao je sa moje Ie strane i usporenim pokretima servirao salatu. Gledala sa ga i primetila da taj momak ispod malog prsta leve ruke ispod tacne drži nekakav listič. Ta kratka rečenica mogla je da odnosi na salatu, pa niko za stolom nije obratio pažnju. Bio je to komad presavijenog papira na kojem nalazila poruka. Videla sam u tom prvom trenutku da radi o dve-tri rečenice na engleskom. Nastojala sam da ne pokazujem nervozu, ali nisam znala šta da rad sa tim papiričem, gde da ga sakrijem. Počela je da me obuzima nervoza. Gledala saxn ispred sebe, razmišljajuči šta da uradim papiričem. Trajalo je to možda tridesetak sekundi. Ruka je bila na lističu, a onda sam stegla šaku i tek tad shvatila zaista ne znam šta da uradim sa porukom. Bar da sam sebi imala nešto dvodelno, znala bih šta sa papirom, stavila bih ga u gačice i rešila problem. Onda mi je sinula ideja da papir stavim u cipelu. Izvela sam to pretvarajuči se da se češkam po nozi. Zaista, niko nije mogao da posumnja i papirič se našao u mojoj desnoj cipeli. To me je opustilo. Zatražila sam od konobara koji su stajali pet-šest metara od stola, da mi sipaju još jedno vino. Konobar što je ostavio papirič u mom krilu bio je savršeno miran. I dalje je radio svoj posao. Ja sam umrla od znatiželje i nestrpljenja da vidim o čemu se radi. Počela sam da maštam o izlasku iz harema, misleči da je to put, da se radi o našem čoveku koji me je prepoznao, a onda sam opet počela sa crnim mislima tipa: otkud da on mene prepozna, i kako bi neko organizovao moje bekstvo, kada se i ne zna da sam ovde? Setila sam se u tim trenucima i epizode u Moskvi i uzbune zbog nestanka Poljakinje. Više nisam mogla da izdržim, obratila sam se Gospodaru i rekla mu da moram u toalet. On je samo klimnuo glavom i pogledao okolo, tražeči jednog od stražara. Pojma nemam otkud se stvorio, ali jedan od njih u sekundi bio pored mene. Krenuli smo u unutrašnjist tog ugostiteljskog objekta. Pogledala sam u prolazu onog konobara. Nije ni trepnuo, radio je nešto na stolu za serviranje. Ušla sam u ženski toalet, stražar je ostao ispred vrata. Čim sam zaključala vrata, skinula sam cipelu i pročitala poruku. Došlo rni je da vrištim od radosti, iako to još ništa nije značilo. Nisam tad razmišljala kako ču i otkud da se javim. Bilo mi je dovoljno da se pojavio tračak nade, da neko čini nešto za mene. Prvi put otkako sam u Dubaiju. Bilo rni je svejedno ko je Stiven. Nisam razmišljala radi li se o provokaciji, o proveri moje lojalnosti Gospodaru i mesta na kojem se nalazim. Posts: 706 Offline 18. Nih troje za stolom bili su dobro raspoloženi. Videlo se da nesvesno posvečuje pažnju devojci koja je došla u pratnji njegovog prijatelja ili poslovnog partnera, ne znam šta mu je bio. U stvari, kao što sam rekla, i taj njegov drugar gutao je očima mene i pretpostavljala sam da čemo na kraju te večeri svi završiti u jednoj sobi. Pribojavala sam se da se ne odluče za ženu partnera, da Gospodar uzrne onu devojku, a njegov prijatelj mene, bar za jednu noč. Ta misao pala mi je na parnet pošto mi je devojka iz Švedske, godinu dana pre toga, pričala da je sa Gospodarom imala jedno takvo iskustvo. Tom prilikom rekla mi je da joj se Gospodar poverio da tako nešto radi veoma, veoma, retko, ali kada se odluči, onda to čini samo u slučaju dugogodišnjih prijatelja. Pravo da kažem, nisam sa gadenjem ni odbacivala takvu ideju. Poruka koju sam dobiIa promenila je moje raspoloženje te večeri iz osnova. Spokojno sam čekala kraj večere. Moglo je biti nešto iza ponoči, kada je u baštu ušlo društvo koje nije moglo ostati neprirnečeno. Cekao ih je rezervisan sto, a njih je bilo šestoro: tri žene i tri muškarca. Ženski deo predvodila je žena koja je mogla imati trideset i neku godinu. Nije spadala u lepotice, naprotiv, ali se videlo da je. Druge dve su bile mnogo mlade, izmedu dvadeset i dvadesetpet godina. Muškarci su bili Arapi. Žena koju sam opisala jedino je razgovarala sa muškim delom društva i taj razgovor bio je komunikacija poslovnih partnera, rekla bih prijatelja, a ne ljubavnika. Smejala se, gestikulirala, ispijala piča. Ja prosto nisam mogla da odvojim oči od te žene. Kao da sam je znala. ČiniIo mi se da sam to lice vec negde videla. Na trenutak bih odbacila takvo razmišljanje, a potom opet padala u izazov kopanja po memoriji. Sve više sam verovala da je znam, a što je posebno važno, u tim raz~ mišljanjima na pamet mi je stalno padao Beograd. Dakle, ako je znam, znam je iz Beograda. Naše društvo se dobro zagrejalo pičem. U razgovoru san učestvovala povremeno, uglavnom klimajuči glavom odobra vajuči nešto što nisam dobro ni čula. Ona devojka za mojim stolom pokušavala je nekoliko puta da započne razgovor, a nije mi bila interesantna i to sam kulturno odbijala. Razmišljala sam o poruci na papiriču i onoj ženi za susedni; stolom. I ona je primetila da je stalno gledam, pa je nekolil puta bacila pogled prema meni. Te večeri se nisam setila otkud znam to lice, ali po povratku u Beograd 1995. Na fotografiji, koja je zauzirnala gotovo pola strane, bila je ona žena iz bašte elitnog restorana u Dubaiju. Zgrabila sam novine i, ne čekajuči kusur, utrčala u najbliži taksi. Dok sam se vozila prema Novom Beogradu, prosto sam a ispijala tekst o toj ženi. Pročitala sam da je na estradi, da snima ploče, povremeno peva u diskotekama i održava svoje poslove u inostranstvu. Imala je, kao one večeri u Dubaiju, plavu kosu, ne naročito dugu. Pročitala sam da u Beogradu ima svoje butike, salone ili tako nešto, i da dobro živi bez obzira na uspehe na estradi. Bilo mi je jasno da je njen glavni posao daleko od Srbije i od Beograda. Pretpostavljam čime se ta žena bavi, ali nemojte tražiti da pričamo o tome i da joj se spominje ime. Ne intresuje me, na kraju, kako ona i drugi žive. Ja, ponavljam, verovatno znam kako dotična gospoda zaraduje novac medu Arapima, ali ostavimo je. Svako živi život onako kako zna i ume. Ako joj je lepo, zaslužila je to. Ako je to ružna strana njenog života, opet je ona odgovorna. Pročitala sam i to da često putuje po svetu, najviše u jednu evropsku i jednu bliskoistočnu zemlju. Naravno, nije bila baš najpreciznija i nije irnenovala ovu drugu zemlju, ali vratimo se delu priče vezanom za onu baštu u Dubaiju. Noč je bila prijatna. Blizina mora i lagani nočni vetrič sa pučine opijali su i sve bi bilo kao iz bajke da nisam sedela sa čovekom koji me je držao u zarobljeništvu. Čekala sam da se sve završi i stalno sam ponavljala onaj broj telefona koji je pisao na poruci. Konobar, koji mi je dao papirič, povrerneno bi me pogledao, smešeči se zagonetno. Ja sam izbegavala da ga gledam, plašeči se reakcije Gospodara, a pravo da kažem, taj konobar je bio sasvim pristojnog izgleda. Moglo bi se čak reči da je bio zgodan muškarac. Odbacila sam svaku pomisao u tom pravcu i uključila u dogadanje za stolom i dalje prateči šta se dogada za susednim. Tamo je glavnu reč i dalje vodila ona meni poznata plavuša. Zasmejavala je celo društvo, posebno onu trojicu Arapa. Mora da im je pričala viceve ili nešto slično. Plavuša o kojoj govorim očito je bila odredena za jednog mladeg Posts: 706 Offline 18. Po pažnji koju joj je posvečivao, videlo se da je impresioniran njenom pričom, ali i izgledom. U jednom trenutku Gospodar je rekao da bi bilo dobro da krenemo. Rekao je i to da kao sutra putuje u Ameriku i da želi dobro da se zaaspava. To je značilo da se neče ostvariti ništa od onih mojih nagadanja kako bi moglo da se završi to veče. Tako je i bilo. Rastali smo se ispred velikih limuzina. Gospodar se pozdravio sa svojim prijateljem, a on je pozdravljajuči se sx mnom čvrsto stegao moju ruku, gledajuči me pogledom koji je bilo teško izdržati. Bilo je jasno da mu se dopadam i da bi voleo da sam bar te večeri njegova, ali... Lagano smo se vozili kroz Dubai. To je grad koji živi noču, bar sudeči po onome što sam tada videla. Mnogi restorani, hoteli, barovi, sve je to bilo otvoreno. Grad se kupao u svetlu, žene su bile slobodno obučene i sve je odudaralo od slike koju sam u Beogradu projektovala u glavi svaki put kada bih čula nešto za arapski svet. Dubai je grad velike raskoši i velikog bogatstva. Svi žive, razume se, od nafte. Na tom putu do palate, Gospodar je pijuckao šampanjac, gledao kroz prozor, zavaljen u udobno sedište od fine tanke kože, držeči svoju levu ruku na mojoj butini. Milovao me je lagano, ali očito bez želje da vodimo Ijubav. Ostavio me je pred glavnim ulazom, odakle sam u pratnji stražara ;, ~ otišla do svog apartmana. Več je počelo da sviče kada sam zaspala. Probudila sam se oko podne. U stvari, probudilo me je kucanja na vratima. Bio je to stražar koji me je pitao želim li da odem do onog butika u kojem smo birale haljine, pošto su stigle nove krpice, i trebalo je da obnovimo garderobu. Rekla sam da mi ovog puta ništa ne treba, ali kada je spomenuo da su stigle :; italijanske cipele i sandale rekla sam mu da ču doči. Tako je i bilo. Odmah posle ručka otišla sam da izaberem nešto od obuče i uzela tri para sandala i jedne lagane cipele, za izlazak. Slične onima od sinoč U apartmanu sam se zadržala dvadesetak minuta, a onda požurila na bazen. Usput sam razmišljala da li da kažem Danijeli šta se dogodilo sinoč u restoranu na obali. Nisam odlučila, a po dolasku na bazen Danijela me je odmah pitala šta ima novo, kao da se tu nešto dogada, ali kad sam joj rekla za večeru, :;: gotovo da je postala dosadna, pitajuči za detalje. Glavno joj nisam rekla - za onu poruku i broj telefona koji sam držala u glavi. Nekoliko dana kasnije uspela sam da na trenutak iskoristim nepažnju stražara i da sa telefona u holu okrenem broj telefona koji sam dobila od konobara u restoranu. Nisam uspela da uspostavim vezu. Telefon je zvonio desetak puta, ali niko se nije javljao. Naravno, nisam odustajala i odlučila sam da sutra pokušam ponovo, odmah posle ručka. Probudila sam se sva u znoju. Sanjala sam celu noč da šetam po praznim ulicama Beograda, mog grada, koji mi je sve češče padao na pamet. Trajalo je to do beskraja. I danas mogu da opišem kuda sam išla u snu i taj deo bio je smiren, bez lepote doduše, ali nije imao nikakvo uzbudenje. Onda je došao pravi pakao. Sanjala sam da se odjednom ispred mene stvorio nekakav svetlosni zid sa bezbroj senki, koje su se kretale, ukrštale i pružale ruke prema meni. Stajala sam neko vreme, a onda počela da bežim. Imala sam osečaj da su te senke, sada nalik na spodobe iz najcrnje mašte, sišle sa onoga zida i krenule za mnom. Trčala sam sve brže i sve više imala osečaj da me dodiruju njihove ruke, osečala sam njihov dah na vratu. Počela sam da vrištim. Znam da sam vrištala u trenucima budenja, možda me je neko a ja sam tako probudila samu sebe. Telo mi je bilo mokro, kosa takode. Sedela sam i vreme na krevetu, čekajuči da doživljaj iz sna izbledi, da napusti, a potom otišla pod tuš. Tuširala sam se, gotovo hladnom vodom, više od deset minuta. Gledala sam u tavanicu i razmiš o snu, o Beogradu, kevi i čaletu. Želela sam tada, više nego ikada, da su tu pored mene. Dala bih ostatak života da se probudila u Beogradu, a ne u Dubaiju. AIi stvarnost je različita od rnojih želja. PonavIjala u sebi broj telefona, nije imalo šanse da ga zaboravim. Cinilo rni se da sam bila pod utica znatiželje više nego verovanja u njegovu pomoč. Posts: 706 Offline 18. Okrenula sam dva-tri br spustila slušalicu, kada su se začuli koraci. Onda mi je napamet da pokušam nešto u vreme ručka i to se poka kao dobra zamisao. Otišta sam, naravno sa stražarem ručak. U bašti je več bila Danijela, koja me je radasno docekala. Počele smo da pričamo, ali sam ja, posle samo nekoliko zalogaja, prestala da jedem, pravdajuči to bolovima, jasno, tražila sarn razlog da što pre odem u hol. U holu sam stražaru rekla da bih rado ostala kraj fontane da prelistavam modne magazine. On je samo klimnuo glavom i vratio se napolje. Na glavnom ulazu stajao je stražar, a desno od mene još jedan, koji je sedeo u fotelji i nešto čitao. Posle nekoliko minuta ovaj koji je sedeo u fotelji je i nestao iza onih monumentalnih stubova. Tamo su imali neku zajedničku prostoriju sa ogromnim TV ekranom, stolom za bilijar, šahovskirn tablama... Tako sam ostala sam u holu. Doduše, bio je i tu onaj čovek na vratima, ali on je od mene bio udaljen gotov tridesetak metara i često je izlazio napolje. Za vreme jednog od tih izlazaka ja sam brzo prišla telefonu i okrenula broj konobara. Sa strepnjom sam gledala čas prema prostoriji, koju sam spomenula, čas prema ulaznim vratima, ispred kojih je, videla sam mu leda, stajao stražar. Telefon je zazvonio nekoliko puta, a onda se javio muški glas. Upitala sam ga, čini mi se, jeste li vi konobar, našta je on prilično zbunjeno odgovorio da jeste. Molim vas, kažite mi zašto ste mi dali ono pisamce. Poznajem vašeg Gospodara, često dolazi u restoran gde radim i gde smo se videli. Znam da ima harem i da ste vi deo njega. U tom trenutku učinilo mi se da čujem korake. Munjevito sam spustila slušalicu i prosto se bacila na dvosed ispred stola, na kojem su stajali magazini i modni časopisi. Posle dve-tri sekunde jedan od stražara izašao je iz sobe koju sam spominjala. Bila sam strašno razočarana. Razgovor sam prekinula u trenutku kada je on trebao da se završi sa mojom molbom konobaru da ode do jugoslovenske ambasade ili konzulata, u tom času nisam doduše znala imamo li mi ambasadu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali logično je bilo da tim putem nešto pokušam. Nisam uspela i tek naveče, kada sam legla u krevet, shvatila sam koliko je malo trebalo da se, verovala sam u to, dogodi promena u mom životu. Istovremeno, u meni je rasla nada da ču uspeti da ponovo dobijem tog momka i kažem mu šta da uradi. Prošlo je nekoliko dana. Ja sam vrebala svaku priliku u holu da se opet dokopam telefona, ali nije mi polazilo za rukom. Učinilo mi se da je stražarima več postalo sumnjivo sto toliko ostajem u holu i posle ručka, pa sam pet-šest sledečih dana prolazila kroz hol bez zadržavanja. Posle jedne prijatne večere sa Danijelom zamolila sam svoga i njenog stražara da nas puste u šetnju po parku. Oni su izmenili nekoliko rečenica i dali nam odobrenje. Naravno, bili su tu nama iza leda, na dvadesetak koraka, dovoljno da ne čuju kako razgovaramo na jeziku koji nije engleski. Šetnja nam je zaista prijala. Osečao se miris mora, što je Danijelu bacilo u nostalgično raspoloženje. Počela je da priča o Splitu, splitskoj rivi, o Supetru na Braču, gde su njeni imali vikendicu. Setale smo dvadesetak minuta, razgovarajuči uglavnom o Beogradu i Splitu, a onda smo dobile znak da je setnja završena. Oprostile smo se, Danijela je krenula desno prema svom apartmanu, a ja sam produžila pravo. Stražar je isao sa moje leve strane. Prolazeci pored dela žive ograde ja sam joj se nesvesno približila. Osečala sam dodire tog zelenog rastinja i to mi je čak prijalo, ali u jednom trenutku osetila sam ubod u desnu ruku. Bio je jači od ujeda pčele. Trgla sam se ulevo i automatski podigla ruku da vidim o čemu se radi. U polumraku nisam videla ništa. Objasnila sam stražaru šta sam osetila i on me poveo prema delu staze koji je bio jače osvetljen. Desetak santimetara ispod lakta video se trag uboda. Najpre je počelo da me golica, potom je nastupila faza u kojoj sam se intezivno češala, a onda sam osetila prve tragove slabosti. Posts: 706 Offline 18. Stražar je pitao trebali da zove lekara, ali ja sam odbila, smatrajuči da je u pitanju nešto što če proči. Osečala sam se sve lošije. Na trenutak sam potpuno zaboravila šta se dogodilo, pred očima su mi igrale neke iskre, a u glavi sam osečala veliki pritisak. Povračala sam i bilo je jasno da moram tražiti pomoč lekara. Nekoliko minuta posle mog poziva pojavio se moj stražar i bilo mu je dovoljno da me vidi. Otrčao je brzo i vratio se sa još jednim čovekom. Njih dvojica su me povela hodnikom do hola. Tu sam sačekala nekoliko minuta, izgleda da dodu kola, a onda su me ubacili u automobil koji nije bio bolnički, ali je u njemu čekao čovek koji je očito bio lekar. Odmah tu pred palatom, pre nego što smo krenuli, izmerio mi je krvni pritisak i temperaturu. Dao mi je injek ciju, ali ja sam se osečala sve lošije. Otvorila sam oči i videla ispred sebe nekakve aparate i zid svetlozelene boje. Bilo mi je jasno da ne sanjam, ali nisam znala gde se nalazim. Pokušala sam da pomaknem glavu, ali me ta namera koštala strahovitog bola u gornjem delu tela. Bila sam kao paralizovana. Sečam se da sam opet zatvorila oči i pokušala da se pripremim za novi napor pokretanja tela. Ni taj drugi put nisam uspela da okrenem glavu u bilo koju stranu. Bilo je jedino izvesno to da sam sama u sobi i da je u pitanju ili bolnica ili nešto slično tome. Posle odredenog vremena, vrata, koja sam delimično videla, otvorila su se i u sobu je ušla žena četrdestih godina, crne kose, i ne baš visoka. Imala je beli mantil na sebi i bilo je jasno da se radi ili o medicinskoj sestri ili o lekarki. Gledala je ispitivački u mene, a zatim prelistavala neke papire, koji su stajali sa strane, zapisivala, da bi onda uzela moju ruku i izmerila mi puls. Zaustila sam, ali bol se javio istim intezitetom. Doktorka je shvatila da od razgovora neče biti ništa i rekla mi da se smirim i da če ona doči kroz sat vremena. Bolela me glava, a usta su mi bila suva. Uskoro je u sobu ušla još jedna žena i bilo je evidentno da je u pitanju sestra. Dala mi je injekciju posle koje sam se osečala nešto balje. Bez obzira na to što je rekla da če doči za sat vremena, daktorka se nije pojavljivala ni posle nekoliko sati. Meni je bilo bolje, mogla sam blagim pokretima da pomeram glavu levo-desno. Bola je bilo, ali rnnogo manje nego pre. Ona sestra me je obilazila nekoliko puta toga dana i to je bio moj jedini kontakt sa ljudima. Niko drugi nije ulazio u sobu. Utonula sam u san i kada sam otvorila oči, videla sam lice one doktorke. Imala je belu put. Očito nije bila Arapkinja. Gledala me je ispitivački i kao kod prvog susreta upitala mogu li da govorim. Zbog čega sam ovde? Ja mislim da če sve biti u najboljem redu več za 24 sata, a dotle čete ostati ovde. U stvari, ja sam i htela da vas pitam odakle ste, šta radite u Dubaiju, pošto vidim da ste Evropljanka. U trenutku kad sam pokušala da joj kažem nešto vr; su se otvorila i onaj stražar je pozvao lekarku, navodno su tražili iz jedne sobe u hodniku. Ponovo sam ostala sama po reakciji stražara bilo je jasno da nije čuo naš razgovor, to me je ohrabrilo. Sa velikim nestrpljenjem očekivala sa , ponovni dolazak doktorke. Posts: 706 Offline 18. Šta ako je ovo privatna bolnica moga Gospodara, u kojoj su svi lojalni do maksimuma i šta ako proverava i na ovaj način kako ču se poneti? Medutim, nekog velikog bola nisam imala. Ovo je bila šansa koja se ne propušta. Cekala sam da doktorka dode i da ostanemo same. Ona se nije pojavljivala satima. Nisam znala ni koje doba dana. Opet mi se spavalo. Kada sam se probudila, bila sam sama u sobi. Pok šavala sam da se podignem i sa zadovoljstvom utvrdila da r tako nešto polazi za rukom. Mogla sam da pokrečem ce telo, ali mi se još uvek vrtelo u glavi. Na m lom stolu pored moje glave stajala je flaša sa gustim sokor ali nisam imala snage da je otvorim i natočim sok. Najvi; sam želela običnu vodu, ali kako da dodem do nje. Seti: sam se onog prekidača koji mi je dala doktorka. Nije ga bil na krevetu, ali kad sam bolje pogledala, videla sam kako vi sa desne strane kreveta. Signalizirala sam i posle nepu minut u sobu je ušla sestra. Čini mi se da sam ispila pola. Ona je napustila sobu, a ja sam ostala da se nadam dolasku doktorke. Gledala je neke papire, a ja sam, plašeči se da ne izgi bim vreme, a rešena da idem na sve ili ništa, otvoreno upitala? Došla sam na prevaru iz Jugoslavije, tačnije iz Beograda. Poverova la sam da idem u Italiju, a završila sam ovde. Možete li da mi pomognete? Nema načina da se nekom drugom obratim, ovo mi je za više od dve godine jedina prilika da duže razgovaram sa nekim ko nije pod kontrolom Gospodara. U stvari, nadam se da vi to niste - izgovorila sam i začutala. Ona me je gledala ispitivački. Ta pauza je za mene trajala pravu večnost. Kada sam več pomislila da sam napravila još jednu glupost, koju ču skupo platiti, čula sam njen glas: - Nalazite se, devojko, u jednoj privatnoj klinici. Znam i vlasnika i ne radi se o čoveku kojeg spominjete, odnosno, ovaj koji je vlasnik klinike, sigurno znam, nema harem. Spomenu li ste Italiju. Ja sam Italijanka, ovde radim več pet godina, a što se tiče vaše priče ona u ovom delu sveta nije neuobičajena. Želim da vam pomognem, ali pravo da vam kažem ne vidim način kako to da uradim - rekla je doktorka. Ovde je privatno vlasništvo, kao retko gde u svetu, nepovredivo i apsolutno zaštičeno. Niko ne može da ude u harem tog čoveka, ako on to ne dozvoli, a složičete se da neče. Bez obzira na to, poslušaču vas, potražiču ambasadu Jugoslavije. Ali, molim vas, želim da znate. Koliko god vi rizikujete, rizikujem i ja.
Kako stvoriti dobru naviku za upoznavanje devojaka?
Ovde nema ništa od toga, sve je apsolutno istinito. Kurban ne smije imati nikakvih fizickih mahana. Danijela je imala najčistiji oblik dalmatinskog govora. Feb 03, 2009 Matora Plava Kurva na Moru 5885 pregleda Pogledajte samo tu guzatu i sisatu nemicu, plavušu, na čamcu kako se naguzila i pokazuje svoju raširenu obrijanu pičku. Crevo mu je bilo pokidano i umro je, ali se to nije desilo tako brzo, jer je ženi rekao da ima infekciju creva i da zato ide u bolnicu. To potvrduju i naprijed spomenuti hadisi u poglavlju o pravnom utemeljenju akike, kao i drugi ovdje nespomenuti hadisi. Ima li ista vrednije za jednoga mladica od toga da traga za ovakvim drustvom i da ga se drzi kada ga nade. Tako je jednom prilikom medu ljudima koji su doSli da ih primi bio i izvjesni Dirvas b. Ona dvojica su ostala na bazenu, održavajuči vezu putem mobilnih telefona sa nekim svojim centrom. Nema za dijete u pubertetu niSta Stetnijeg od scena koje podsticu na zlocin i usmjeravaju ka prostoti i pokvarenosti. Trajalo je to možda tridesetak sekundi.
[Poorno free|Cure za vezu sisak|Red tuhe]
komentiraj (0) * ispiši * #
