[ovaj post...to sam JA...ovo je najbliže sto mi se moze doc i time ovaj blog postaje znatno itimniji i mislim da je to sto se toliko innerfeeling stvari tice da cu uslijediti samo zajebancija dalje po obicaju,no ovo mora izači iz mene]
"Ti si mi tako super! Ja ne mogu vjerovati da je moguće da netko poput tebe postoji"
Ja sam njoj predobar. Takav sam zaista prema njoj...nema pojma o dijelovima moje bliske proslosti o kojima ne zelim da zna. Ne zna kako sam 2 puta iznimno grubo naučio neke stvari. Na jednu sam još uvijek slab. Nisam slab kao što su normalni ljudi slabi, nego sam jednostavno slabiji nego inače. Ne zna kakav sam kad volim....ono kad mi spomen necijeg imena, zvuk sms-a ili bilocega vezanog uz tu osobu potjera krv i onaj feeling kroz tijelo. Šteta, a i istovremeno sreća što ni ja neznam...jer onda postajem ranjiv. Ne volim biti takav...eksponiram...zato i mrzi sto ona ima beskonačno povjerneje u mene i sve mi kaze...a kad mene pita ja se uvijek izvučem da joj ništa konkretno ne kažem. Kaze matie (koju btw obozavam jos je tako bilo i na mom bivsem blogu di smo se redovito citali, sda nema pojma tko sam i sta sam iako ima taj old blog u favourite blogovima na svom blogu) da se bojim vezivanja...ne bojim se vezivanja kao njega samoga.
Tu je druga stvar koaj objasnjava vezivanje. Ja kad dajem, dajem puno...jer ja jesam puno, bez ikakvih lažnih skromnosti...ja ne očekujem puno po iznosu,, ali ako ja dam sve, očekujem sve. Onog trena kada osjetim da to nije to...gotovo je. Nisam posesivan...štoviše suprotno sam, ali jednostavno sam preinteligentan da mi neke stvari jako brzo ne postanu očite. Tu puca mramor...pa pucam i ja...i to iz pištolja!
"Mislim da nije pametno da se više viđamo"
Zaplakala je...mrzim kada plaču...ono jebeno mrzim kad cura plače a da je zbog mene. Pičkica sam...i imam mali penis kad već priznajemo...
"Ali ja ne činim uvijek pametne stvari"
koliko god bio pametan iznimno se znam igrati sa vlastitim životom zbog svoje strasti, najveće od svih, jedine pravlje ljubavi, bezvremenske, trajne, radionalne i sulude istovremeno, i sve to u nepismenoj rečenici puno zareza.
Što je bilo slijedće...skužio sam u kojem smjeru ide i šta joj treba...posjeo je na motor, vozio ko da je ukrao, napravili dogovor...ona plaća, ja naručujem.
Dobro veče dobro veče...dajte nam dvije tekile za nju i mineralnu za mene. "Ti nisi normalan"
"Ajde do dna" "ajde i drugu" "čekaj minutu" "tko čeka taj svrši unutra...ajde pij" "jesi?" "dodaj mi kacigu idemo dalje"
Došli smo 6 km dalje, svira "to to to je to ajde da se volimo"...moja bivša je unutra, sretna, smije se pije...kad me spazila je bio zadnji tren da je sretna bila tu večer. "bok bok, evo vozim se s prijateljicom, pa sam došao da te vidim i to". Njoj nesmijem reci tko je ta cur apa bolje kao frendica...zato nisam ni "prijateljici" dao da me ljubi i grli...
"Ona tako pati za tobom..[jednu tekilu i mineralnu]...ja ne znam što si ti toj curi napravio, ali ona je van sebe otkad te ugledala" "Znam" "Joj sto si mi to napravio...ja jedva stojim...hahahaha...ne mogu vjeorvat da si me ovako lako u 15 min sredio. Strašan si"
Ima i nastavak...da ga pišem bio bi predug post a ni ovo ionak nebu čitao a ja ocu razmišljanje u komentarima a ne lijene ljude kojima se neda čita...idme skinut mušice koje su pogine sinoć na meni i motoru...mozda sutra napisem nastavak..ali ovo je i puno previse dovoljno za scond opinion. Ne nisam je iskoristio...napio sam je zato kaj je bila lovesick....frend koji je nju par puta posevio iz sporta i to periodicki dok je bila s bivšim je viknuo "kaj te to cura zove" dok me zvala...a ona je cula...i emotivno je prejako reagirala...to je to...dosta sam emotivno se ulozio u nju...sve dalje je zajebancija. Žao mi je!
a bas mi svira "Thats OK...I just read in Made...I`m another FUCKING Lovesong"