nedjelja, 27.05.2007.
Rekli bi od subote...
Od kud krenuti...od najzanimljivijeg vikenda do sada?
Pa ovako:
petak...i ja nisam išla van. Je...čudo ali nije mi se previše dalo. Bila sam preumorna, iskreno ni ja ne znam od čega, ali jedan petak da se neide van nije propast svijeta. ugl subota ujutro, moji su feštali sa firmom...od ranog jutra 
( radni dan) e da nama hoće dati jedan takav....Ja sam bila doma, opet...nisam išla na kavu, i seka mi je došla 
Pa da bi se popodne sjetile da bi se mogla izvršiti oklada...Witch i ja. Dogovori su trajali cjelo popodne...da bi shvatile da nemamo svu opremu ali nema veze. Postupak se nastavio. Zamjena identiteta, witch kao nekakva šminkerica i ja kao gothicarka, mada napominjem da ja nisam šminkerica!!!!
Bliži se večer i idemo na spremanje kod dahlije...Ja prva dolazim. Pokazala bih vam sličice ali dahlija je u žurbi zaboravila fotić...Ja sam bila lady in black, a witch je imala nekakvu tunikicu i torbicu...ništa pretjerano. Dok sam ja imala teško make up i crne nokte -.-
sve u svemu bilo je fora. Večer je bila i ok i dosadna ali sam si ju ja napravila zabavnom
kao što kažem bilo je sve super jer ujutro...nedjelja ja se budim...pokušavam ustati iz kreveta i naravno tko će drugi nego ja...kraljšci, vrtani. mi se uklještili i sve mi se pokočilo. Bolilo je uuužasno da sam vrištala. I nakon ručka koji nisam mogla dovršiti su me vozili an hitnu...i tako ja cjeli dan bolujem, a kako se bliži večer bol se povećava
bash krasno
zašto ova slika? a baš je sladak a i šta bi dala da mogu uživati kao on 
ajde ljudi poz i uživajte dok vas ništa ne buba
svima da ne nabrajam
- 20:55 -
subota, 19.05.2007.
***Istra***
Evo jedan opis prošlog vikenda po želji moga dragog prijatelja vaca
Prošli vikend, točnije u petak u 7 ujutro -.- , smo krenuli sa školom u Istru, na dvodnevni izlet.... a počelo je barem za mene još noć ranije
Ja, nebi bila ja nego da se nemoram mučit sa kupovinom "sokića" sam si ja od kuće ponjela jednu bočicu i stavila u torbu sa robom za koju naglašavam da nije bila velika!!! Počelo je sve ovako:
Pola jedan u noći sa četvrtka na petak i ja se sjetim da nisam provjerila kakav je čep na bočici i ustanem i opipam, vidim ja normalan je. Reko suuuper Nastavim ja pajkiti (moj hobi) i budim se ja u nekih 6 sati. Spremam se ja još u polusnu...i vidim mama kreće prema mojoj putnoj torbi
Vidim ja mama ide stavljati nešto u moju putnu torbu
Ništa...tko živ ko mrtav...vičem ja mami NEEEEE
Jadna mama gleda šta se dešava a ja se izvlačim da mi ne kopa da sam si ja to sve složila 
Mama se nasmije pa kao jesi ti normala koliko sam ja u životu proputovala znam ja slagati...Ja: pa da mama ali...ma nema veze...samo ti to meni sve ostavi vani Mama se nasmije...kao ma ok ok
Uhh, prošlo je i to, nije našla sokić...i krećemo mi, i kako sam sjela u auto pita mene mama jesam što zaboravila pogledam u torbu fali mi 
a fuck
mamaa staaaniiiii...pa sam smišljala da sam punjač zaboravila....
ugl sve je super počelo...bus smo imali kričavo žuti sa klimom tako jako uključenom, navijenom...da sam cjele dane sjedila u vestici...a vani je bilo + kojih 25 najmanje
Tinchy, Sonja, Marijana i ja sjedimo na stražnjim sjedalima a Tinchy i ja ne možemo dočekat prvo stajalište za ali došlo je i ono....
ugl prvo odredište je bila aleja glagojaša, Hum i Roč...ne sjećam se baš svega samo da smo toliko bile živčane da smo stalno
naša vodička je bila neka mlada...ali naporna ženska, tako da je stražnji kraj busa pokušavao ju nadlgasati što je više mogao, tako da je jadna na kraju odustala od svega i samo rekla a vidim da vas to ne zanima...hvala onima koji su svirali gitaru kako smo mi htjeli ;)
Ugl, sve u svemu...da ne prepričavam sve te neke znamenitosti i događaje, došlo je i vrijeme da se ide u hotel...a svi smo se bojali šta ćemo dobiti...
kada voditeljica na mic javlja lijevo od vas je naš hotel...ono wooow iz vana sve super(mada nije stigla ni reći kak se zove jer smo ju opet nadglašavali)
i tako ode tinchy po naš ključić, i prvo nismo mogle otvoriti vrata, a nakon 10-ak min mučenja ušle smo i vidimo 
ala ništa
soba omg
kilma- ima ali ne radi, balkon- ima ali 2×2m i td...ali nije to nama smetalo, otišli smo na večeru, nazovimo to tako...i sredili šta smo imali sa prof...večera gotova znači večer počinje 
Svi odlaze piti na plažu ili negdje a mi ostajemo u sobi, Ana, tinchy, stipe i ja...vadim ja svoju bocu, ohladim ju...a kada ono pluto
Sredio to moj stipe meni na šanku...gdje smo tjelkom večeri kupovali daljnje butelje i uspjela sam ih napiti za 15 min sa mojom igrom sa kartama + ljude, tj hotel -.- koji je dolazio k nama jer su shvatili da je kod nas ludo jer imamo i zvučnike...i tako tjekom noći gluposti od kojih ću navesti samo tuširanje 3 cure (ja jedna od) oko 4 ujutro, feniranje tine -.- oko 5
i pokušaj spavanja zadnjih 15 min koje nas je marijana probudila kao i komarac u sobi ali sredila sam samo marijau isteravši je iz sobe i dobila sam pljesak 
ugl možete vidjeti da je noć protekla u 
& i velikoj količini A nakon 2 mj pauziranja u bilo je looodoooo
Drugi dan si zamislite, nitko nema cigareta, trgovine ne rade a prvo stajalište u pola 8 je bio brod
Ugl zezancija sa profesorima, svaka im čast i pliciji koju smo tjekom noći vukli ispred hotela 
Mislim da je to dovoljno...ali se nastavilo i u daruvaru do 3 sata
welika svima
- 17:34 -
ponedjeljak, 07.05.2007.
vratila se ja :)
nisam nikuda otišla...ali sam jedno vrijeme bila odsutna od svoga života...ali oni koji me poznaju znaju kakva sam bila i vraćam se. Ne da mi se zajebavat sa drugima, onima kojima se trebam osvetiti...ma kada nađem vremena za nekoga bezvrijednog ću možda...a ako i ne ne zanima me. Evo ovaj vikend idem u istru i jedva čekam jer znam da će biti ludo.Nakon dva mjeseca biti će Shvatila sam koga ću uvijek imati kraj sebe, tko se cjelo vrijeme pretvara da je netko tko u opće nije. Uopće me ne zanimaju više neki ljudi i neke plitke osobe. Ja znam tko je tu kraj mene i sad i biti će
eh da...samo se nadam da će neki shvatiti ali kad shvate da mi se neće vratiti jer ću im pokazati vrata, ništa novo za mene
a iva i ja ...
shmrc...smo se kladile i jednu subotu moramo zamijeniti uloge- ja se obući u gothicarku a ona fency..ajmeee ali nema veze, ionako volim crnu boju
ajde velika Matei, Yodi, Witch, Dahliji, Ivi K. itd cijelom društvu iz špice i toma ma i svima koje poznajem :P
- 17:15 -
petak, 04.05.2007.
*****
Sjedila sam u...bila sam sa curama na piću...Saznala sam da me je...nisam mogla vjerovati, boljelo me je više nego išta, jer sam ga...da...navikao je da ću mu oprostiti...nisam htjela. Zvao me je, trčao u gradu kada me je vidio...čekao pred kućom...a ja, ja sam bježala od njega, od njeovih riječi...oprosti....ne, neću više....nisam se mogla suzdržati, nedostajao mi je jer sam ga voljela više od....boljelo me je...ali nisam mogla...nisam mogla protiv svoga ponosa...morala sam...morala sam se osvetiti....boljelo me je više nego išta u životu...samo sam htjela da jednom osjeti kako je to...kakva je bol koju on daje...samo, čini se da sam pretjerala, nikad si oprostit neću, jer ga...ne....ali moj ponos je ostao, boljelo ga je, samo shvatio je...da me nikada u životu nije upoznao...možda je on pogriješio, ili sam ga toliko...da me je toliko povrijedio da je od mene napravio....ne mogu...ne mogu više...samo se nadam da više nikada to neće napraviti i nitko oko mene jer ja...da...moram...vratiti bolno...bolno...bolnije.....
eh šta ta ljubav radi....
- 18:25 -
četvrtak, 03.05.2007.
*sitnice*
Nebi vjerovali da nakon svega vam sitnice znače sve...
Kada imaš ne shvaćaš što imaš a kada to izgubiš....mislim da smo svi to već prošli ali očito nikada naučiti na svojim greškama...imaš nešto što misliš da je predobro da bi bilo istinito, naravno dođe kraj...imaš nešto što misliš da je unikatno i ne procjenjivo. Misliš ajde napokon i ja imam nešto...što zaslužujem. Presretna, sve je bajka sitnice ti također znače puno ali...koliko se tih sitnica dobije, postajemo ne zahvalni želimo više i više. Slučajno misliš omg gle...pa meni je reknulo, dobila sam sve što sam htjela...imam sve. Ali samo odjednom, kao da vidiš veliku planinu, pristranu, ma kao u crtiću i odjednom dođeš do kraja, nema je više, ispod je samo pusta stijena. E baš to...nakon svega samo odjednom pukne i gotovo nema više ničega. Misliš, pa naravno meni se nikada ne može nešto dobro dogoditi da bi potrajalo. Koliko god se trudila ne ide. Ljudi misle ma daj, ne lupetaj imaš ovo, imaš ono, imaš sve što poželiš...da...možda...ali šta je sa onim sitnicama koje ti ispunjavaju onu prazninu, ono što se nalazi u tebi i nitko to ne pozna. Nema, nestalo je brzinom svjetlosti...i opet ono pitanje pa dobro je li se to samo meni događaju takve stvari, tj. ne događa mi se ništa pozitivno. Nikako da krenem, nikako da pređem tu jednu stepenicu, nikako da krenem naprijed...samo klizim i klizim, a nitko me ne shvaća, nikoga nema da bi me pogurao. A što će biti kad jednom padneš, kada se jednom ne budem mogla ustati. Pa onda razmišljam čemu sav trud kad znam da ću pasti, sa druge strane mislim...pa je li meni itko treba, šta stvarno sam tako ne samostalna...ne...nego da bi to postao treba ti podrška...sada je imam...ali od straha, od svega i ono malo što sam prošla bojim se da ću je izgubiti, pa se pitam jesam ja nešto skrivila, radim li ja nešto pogrešno ili stvarno sam tu slučajno....nekada mi uz takve priče i razmišljanja dođe da pobjegnem bez traga, da ne stanem...možda bi mi jednom krenulo, a možda bi me onda neki shvatili jer i ja sam ljudsko biće, praštam, griješim...ali koliko god ja opraštala, a da se meni ne oprosti...takva sam da imam i ja svoje...neki su to shvatili da pamtim i da kad tad...sve dođe na svoje. Dobro neki i kad to dođe..ne shvate...ali vrijeme rane liječi, vrijeme ih donosi...ono prolazi...ide...ne staje pa neću niti ja. Jednom sam rekla prihvati me, promjenit ću ovo, ono...ali sebe nikada, mogu samo biti bolja prema nekome, naravno i suprotno a i to ovisi o nekome koliko je zaslužio...
a ponekad se pitam je li to pms ili se to stvarno dešava oko mene...i nekako uvijek mislim da je ovo drugo, a ljudi koji me poznaju nikad nebi rekli da ja tako razmišljam...i toliko o tome koliko me se poznaje...
- 18:52 -
