Uskrs

Kao što se vidi u boxu..

A nisam radila francusku salatu, kao alternativu sam radila neku kinesku.
Nisam se ni prežderavala strašno puno, kao inaèe..
I ova odvratna kiša/snijeg pada non stop, tako da ne mogu iæi trèati..
Ma...
Užas!

Deèko mi je rekao da kaj ja glumim da sam na nekoj dijeti, da meni to ne treba.. I da ne trebam biti uopæe iskompleksirana, da nisam debela i sve te neke stvari koje deèki govore, a tako jako loše utjeèu na mene i na moju tzv. dijetu..
Pa ne može mi to govoriti!

Moj najveæi problem su sise, svaka ima po bar 2 kile, i onda još teške kosti.. I naravno sve ovo salo oko mene.

Baš sam u lošoj fazi, najviše zbog lošeg vremena. I ispita.
Na mrtvoj toèci sam. I s ispitima i s kilažom i sa svim u svom životu!

Pusa, curke, dok budem bolje, se javim. I dok æu imati više vremena.

Užas!!

Danas sam pojela za doruèak kavu i jedan onaj stiropor.
Za ruèak sam pojela malo riže, otprilike jušnu žlicu i pol i treæinu nekog goveðeg kuhanog odreska..
tako sam bila sretna.
Onda sam sad kupila topli sendviè s majonezom i senfom, pa onda nakon toga onaj ljuti èips od 100g, pa jaffa kraš èokoladu. Sve u pola sata. Upravo sad.
Prokleta, prokleta menga!!

Kako vi protiv toga???

.. dijeta ili ne..

Eto, pita me Scarlett hoæu li na neku dijetu..
E, draga moja, neæu. Možda jednog dana dok æu imati kuhinju i dovoljno novaca da kupujem hranu, a prvenstveno dok zaboravim.
Dok zaboravim sve te neuspjele dijete, sve potrošene živce i dane na stvaranje jo-jo efekta i navikavanje tijela na pohranjivanje tvari koje na neko vrijeme uskratim..

Recimo, UN dijeta, tj. ne-dijeta, kako se u biti i zove (a ne ujedinjeni narodi! :)), je savršeno dobra dijeta. Ne izbacuješ niti jednu namirnicu, pa se ne stvara jo-jo efekt, jede se sve, ali kalorijski jako malo..
FitDay je odlièna stranica. Dok sam bila na UNu, svaki dan sam upisivala što jedem i ona izraèunava kalorijske vrijednosti. Niti jedan dan nije bilo preko 600kcal. Al je skupa.

Ja sam student (još uvijek! :)). U 15 dana UNa mi je otišlo 500kn. A ja na mjesec živim od 800. Nikako nije izvedivo. I nemam svoju kuhinju, pa onda ostavim neku hranu u zajednièkoj, pa za veèeru nemam što jest jer je netko s kata bio gladan i uzeo moje.. Ostavio mi samo iznenaðenje i zmazanu posudu.

Jednog dana æu imati puno puno navaca i kuhinju, i možda amneziju, pa æu iæi na neku djetu.
Sada se držim samo dva pravila: jedem treæinu onog što sam inaèe jela, obavezno jedem doruèak (stiropor ili voæku - ovisi koliko novaca imam) i ne veèeram nego obrok obavim s istim kakav mi je doruèak. I drugo, vježbam. Aerobc. I trèim. Tu i tamo se zaletim u teretanu, al više ne nego da.. Jbg, ne mogu se skroz odreæ lijenosti..

Dan za danom...

Vikendom sam malo zaboravila na samokontrolu.. Šteta.. Ali bila sam dosta aktivna, pa se nadam da nije jako naštetilo.. :)

Prijateljica mi je smršavila 7 kg u manje od mjesec dana. Nikakva posebna dijeta, samo više aktivnosti i malo manje jela.. I ja bih!!!

Baš sam za vikend bila sa svojim curkama na kavi i potegnule mi tu temu.. Jedna od njih je trudna, pa se udebljala 8 kg i tako je nekako krenuo razgovor.. Ja, kao i uvijek, jako nespretna u tim razgovorima i uvijek mi je neugodno, ja sam pukla..

Prièamo o prehrani i tome svemu, i tako sam s naljutila sama na sebe i pukla sam.. Na sebe i na njih i na sve oko nas.
Kužiš, znam da ne izgledam dobro, i da bi mogla imat koju (haha, bar 10!) kilu manje, samo da ne volim toliko èokoladu i svoj jeb..ni krevet!! Da ja ustanem iz kreveta u 7 svako jutro, pa da za doruèak u biti i pojedem nešto, poput voæa ili dvopeka, da radim nešto, aktivno, aerobno, od 8 do ruèka, a ne da gledam tv ili spavam, pa da pojedem za ruèak nešto malo od tog što mi se nudi, a da ništa nije peèeno, prženo ili pohano nego sve kuhano, da nije svinjetina nego piletina, pa da nakon toga ne legnem pred TV nego napravim "100 koraka za 100 godina života", ili bilo što, a da ne ukljuèuje krevet ili mirovanje, i da za veèeru pojedem jogurt, pa onda još malo radim neke vježbice za mišiæe, ja bih u mjesec dana bila 10 kg lakša..
Ja to sve znam..
Ali...
Ali...
Ali...
Ali da sam takva osoba, ne bih ni imala ovoliko kg. Takvi ljudi nemaju problema s kilažom, osim ako imaju bolesnu štitnjaèu..

Ma baš sam ljuta na sebe. Zašto ne mogu bit jedna od tih ljudi??

Ali, trudim se.. Trudim se promijeniti sama sebe, ustati ujutro, naveèer trèati, iæi na aerobic.. Ide, malim koracima, ali ide..

Još jedan problem. Famozna godišnjica mature mi je u istom periodu kao i putovanje u Francusku. Da li sam normalna kad dvojim na koje otiæi???

Shvatila sam....

...da imam poremeæaj koji se zove (copy-paste od good girl):

"Kompulzivno prejedanje
Osobe oboljele od ovog poremeæaja jedu puno i èesto. Osjeæaju da nemaju kontrolu nad glaðu i da jednostavno moraju jesti. Èesto jedu brzo i tajno, ili jedu po cijeli dan. Ovakve osobe iza sebe obièno imaju povijest neuspjelih dijeta. Obièno su to deprimirane i gojazne osobe. Ove osobe jedu jer ih hvata glad nakon neuspjelih dijeta ili da riješe svoje emocionalne probleme."

Oke, jedino što za mene ne vrijedi da sam deprimirana. Nisam..
Imala sam fazu depresije kad su mi završila predavanja, i kad sam shvatila da sam na kraju školovanja i da se moram malo dovest u red i odluèiti što poslije faksa.. Ali inaèe nisam depresivna. Vrlo sam optimistièna i vesela osoba.

Mislim da sam jela (jer se pokušavam dovest u red i ne jedem više toliko) zato što mi je to bila navika. Samo navika.

Preko tjedna mi je super! Jako malo jedem i vjebam i sve, ali ovaj vikend sam bila kod kuæe i... Katastrofa! Suhomesnato, sir, ruèak, doruèak, u 4 dana jednom sam i veèerala, i to pomfri (inaèe, nisam ga jela sigurno godinu dana!)... Užas!
Nisam ja puno jela, male obroke i sve to, ali opet više nego preko tjedna.. Baš sam se užasno osjeæala.. Jedva sam èekala da odem od kuæe, da sam opet sama i da sama brinem o prehrani, a ne da mi mama kuha sva ona fina jela..
Ne mogu zamisliti da bih se vratila kuæi.. Nakon 5 godina kako ne živim sa svojima, vratiti se za mene bi znaèilo dva koraka unatrag.. A da ni ne prièam o tome kako bih izgledala kao trokrilni ormar..

Odmah sam nervozna kad se sjetim da je za dva tjedna Uskrs i da idem doma na tjedan dana i da æe mi sve ovo moje trèanje i teretana i trud oko redukcije jela otiæi u nepovrat sa francuskom salatom i šunkom..

Ujutro sam odradila teretanu, a naveèer idem trèati, i mislim da æu danas imati posni dan, da malo izbacima iz sistema sve to što sam za vikend pojela..

Motivacija :)

He walks away
The sun goes down
He takes the day, but I´m grown
And in your way
In this blue shade
My tears dry on their own

"He".. "He" su slatkiši.. "He" je prekomjerno jelo; sve ono slobodno vrijeme koje sam gledala televiziju, a sad vježbam; sendvièi u fast foodu; moja lijenost i neodluènost... "He" je sve to.. I još puno više toga..
(Meni je Amy super!!)

Dakle, deèko kao ne-motivacija..
Stvarno mi je super s njim.. Ima izjave poput: ..ti si tako divna osoba.. i ..vrijeme provedeno s tobom ne bih mijenjao ni za što.. Malo sladunjavo, al neka.. Ja to volim.

Nikad u životu nisam radila bilo što za nekog drugog. Nije drugaèije niti s ovim.. Sviðam mu se takva kakva jesam, s 15-20kg više, s velikim sisama i ogromnom guzicom. Deèko valjda voli takve.. Haha, kako æe se razoèarati.. :)

Iskreno, ne znam što mi je motivacija.. Osim svega onog što sam navela ranije, što su polumotivacije, i polu motivacija mi je ova godišnjica mature.. Prava moja motivacija je za mene još neodreðena.. Ali mislim da jedino zbog èega ovo radim sam JA. Sad, da li je to moje zdravlje, egoizam, narcisoidnost...

Trèim!! Baš sam zadovoljna.. Cimerica mi je preporuèila L´carnitin, pa sam i to kupila, imala sam novaca..
Juèer je tako hladno bilo, a tako sam se loše osjeæala kad nisam trèala, da sam uzela steper i 40 min odgulila na njemu i onda mi je bilo lakše.. Mada, to nije to.. Fale mi oni lijepi dani..

To trèanje i aerobc nisam uopæe shvatila kao nešto "izborno". To je tako kao jest..Kao to da se moram ujutro ustat, disati. Nema više srijedom cuge ili kave s frendovima, eventualno poslije treninga.. Kad to shvatiš kao nešto što je neizbježno i obvezno, puno je lakše.. Što se mora, nije teško.. :)

Naime, morala sam se izvagati! Bila sam kod ginekologa, a on ima onu super toènu vagu za trudnice..
I da, moram se pohvaliti, imam svoj prvi pravi pravcati smajliæ u boxu!!!!

Pusa svima!

Povratak ratnika

Evo me!!

Nije me dugo bilo, gotovo mjesec dana..

Update od zadnjeg posta:
Razoèarana ne djelovanjem UN dijete, proklela sam sve dijete koje postoje na ovom svijetu, i mjeseèevu, i UN, i Atkinsovu, i Zonu i sve ostale koje postoje, a za koje ne znam.
Pojela sam strašno puno èokolade.
Nakon toga sam pojela jako puno svega.
I tako sam radila nekoliko dana za redom.
Nakon što mi je bilo slabo u nekoliko navrata nakon jela, otišla sam i kupila si cipele.
Uplatila sam odlazak u Francusku u svibnju.
Ponovno pala isti ispit i posvaðala se s asistenticom.
Našla deèka. :)

To destruktivno ponašanje trajalo je dva tjedna.
Nakon toga, uzela sam tenisice, i krenula trèati. Trèala sam dok nisam umrla (figurativno, naravno). Danas trèim 4 kilometra na dan, izuzev subote i nedjelje, i tri puta tjedno idem na aerobic (ništa novo).
Jedem doruèak, obavezno. Za ruèak jedem jako malo, a za veèeru voæe.

Postala sam ljuta.
Shvatila sam da mi je tako lakše nositi se s neuspjehom. Ili tugom ili razoèaranjem.
Sad iz èiste ljutnje prema glupoj UN dijeti koja baš neæe funkcionirat na meni, trèim. E to ne može ne uspjeti, jednostavno ne može.
Jesti jako malo i jako puno trèati. I hodati, a ne voziti se.

Ne može ne uspjeti.
Inaèe svi zakoni biologije, kemije i fizike padaju u vodu..
A to sumnjam da æu uspjeti vlastoruèno uèiniti.

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.