| < | prosinac, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Više ono oko kuvanja
Sestrinski sajtovi
kuharica.blog.hr
online domaći kuvar
Varjačom kroz svet
|
Daleko sam ja od Nikolaja Velimirovića i dobro mi je na ovoj daljini. Ne verujem da je svetac, a to me već samo po sebi skoro odstranjuje iz pravoslavnog viđenja tela Petrove NVO, ali svejedno postim. Počeo sam tek pre par godina sa Urošem. Ubedio me svojim paganskim pričama o Hristu Hrastu u obližnjoj kafani gde sam pokušavao da se skriven iza lažnih imena odbranim odabranim poglavljima iz prava biljaka, dabrovima o Uskršnjem postu na Fruškoj gori, Prustovim šoljama čaja (sa mlekom), floskulom da greh na usta izlazi i u krug. U međuvremenu je post postao skroz moje iskustvo koje sam uspeo i da proširim, što i nije bilo tako teško u našoj jadnoj Srbijici. Sada u kuvaru imam popriličan broj posnih recepata. Poslednji dobar koji sam probao je onaj iz Jutarnjeg Lista koji sam iscepao letos u Medulinu. Gospodin Vlado Žemlić, zamjenik šefa kuhinje u restoranu Okrugljak, član Hrvatskog kuharskog saveza i osvajač brojnih medalja, a posljednje zlatne 1995. na natjecanju Gastro u Zagrebu, preporučuje tofu sa povrćem kao nadasve zdrav, laki obrok i predviđa da će biti pravo osvježenje za cijelu obitelj. Za četiri osobe (mada bi od ove količine i 6 pristojno jelo) potrebno je: 1 glavica luka, 2 režnja češnjaka, po jedna crvena, žuta i zelena paprika, 1 tikvica, 1 manji patlidžan, 1 brokula, 1 cvjetača (karfiol), 80 dg tofua, 5 žlica soja umaka, 5 žlica jabučnog octa i 2 žlice lanenih sjemenki. Na maslinovom ulju se lagano prpoprže luk, češnjak i paprike narezane na rezance. Dodaju se narezane tikvice, patlidžan, brokula i cvjetača. Nakon 5 minuta, doda se tofu koji se preko noći marinirao u mješavini soja umaka i oc?ta. Doda se i marinada, poklopi i pirja još 5 minuta na laganoj vatri. Na kraju se pospe proprženim lanenim sjemenkama. Jelo jeste lako i prilično zdravo pošto se sastoji mahom od presnog povrća. Osim toga, lepo izgleda sa svim tim bojama od različitog povrća. Jedina zamerka mu je što malo smrdi, jer ta marinada od sirćeta i soja sosa ne miriše baš najbolje kad krene da krčka. Dobro sam jeo, a na kraju,ostao mi je taj nejasan odnos prema kanonu kao i sa početka. Ne znam koliko je dobro što iz čitave priče uzimam samo ono što mi se sviđa, kao oni šizmatici. Moj dragi otac Pera je prema tom mom stavu uvek bio blag, ali kako je zajebao sa mašinama za pranje aviona izgubio je malo na kredibilitetu. A i siroma’ Pavle mi nešto ne odaje utisak celovitosti. Ja ću tako i dalje da biram i svaštarim, a valjda će na kraju sve da se završi kako treba. Sa verom u Hrista, što bi rekao Ćirilov. |
Knedle
- 11:00 -
Komentari (1) -
Isprintaj -
#
|
Bili smo kod Davida u zimskoj kući u Alpbahu. Kuću je 40ih godina prošlog veka izgradio deda njegove devojke, ali sada se sve izmenilo, pa čak i jedan porodični prijatelj njenih roditelja, koji je uz to i peder, ima tu svoju sobu, koju je dobio jer je u podrumu izgradio jednu sasvim pristojnu saunu. Očekivano, glavnu kutlaču uzeo je Bler. Ne bi to bilo čudno, da na meniju nisu bila tradicionalna tirolska jela, a Bler je punokrvni Novozelanđanin. Danima pre toga ja sam lobirao za die Serbische Bohnensuppe (koju u konzervi pravi kompanija Tradicionalna Austrijska Kuhinja), ali je konačna odluka pala na gulaš i knedle, tim više što nas je po dvoje delilo sobu. Bler, osim što svih dana u godini nosi kratke pantalone, potiče iz stare novozelandske porodice, gde „father drinks like a fish, and mother smokes like a train“. Međutim, Bler ima taj sjajni kvalitet koji krasi sve dobre kuvare – doslednost. Junački je napravio taj gulaš, koji i nije neka mudrost, a uz to bogami i knedle. Knedle su jelo napravljeno od ostataka. Imaju bar dve vrste. Od krompirovog testa, i od mrvica. Ove od krompirovog testa se prave tako što se skuva kilo krompira u ljusci, ohladi, oguli i pomešta sa 250 grama brašna, 4 jaja, dve velike kašike putera i sa malo sode bikarbone. Od testa se prave kuglice koje se onda pune obično nekim slatkim nadevom, recimo slatkim od kajsija. Slane knedle obično se ovde služe uz gulaš, i prave se tako što se hlebne mrvice (još bolje stari suvi isečeni hleb) pomešaju sa mlekom, vodom i brašnom tako da se dobije žitka masa, ređa od testa. Ne treba preterivati sa brašnom, jer će biti pretvrde. U masu se ubaci sir, viršle, so i peršin. Između dlanova oblikuju se male kugle koje se onda ubacuju u kipuću vodu, i kad knedle ispilivaju, gotove su. I sami Austrijanci priznaju da je njihova kuhinja kopile Austrougarske monarhije. Kažu da je to od kuvarica i dadilja koje su dolazile i podizale njihovu decu na hrani svojih očeva. Sasvim očekivano, hrana je jaka, i kao svaki mešanac ima sjajne kombinacije ukusa. Ribizle sa bečkom šniclom, kajgana sa grožđicama i musom od jabuka, divljač sa sosom od šljiva. Bitno je da je masno i da ima mnogo skroba pride. U supermarketima ima da se kupi svinjska mast za na leba, moča od pečenja, i jako veliki izbor iznutrica (iako se od pojave krojcfeld jakobsove bolesti goveđi mozak više ne nalazi u rafovima). Sa druge strane, austrijanci su najveći konzumenti bio produkata u čitavoj Evropi. Svako će ovde dati nešto više novca za fairtrade kafu, paradajze iz bašte ili domaću rabarbaru. Ravnodušnost prema označitelju nacionalno u kuhinji veliki je kvalitet austrijanaca nije baš u skladu sa opšteraširenom ksenofobijom. Mada stomačna ofenziva je evidentna. Najezda sarmi i kebaba polako ali sigurno menja opštu sliku. |