subota, 31.01.2009.

reci mi da me voliš...

nemoj se zaljubiti u mene...kaže mi M.

Image Hosted by ImageShack.us


hm, dobra ti je ta, mislim se, ležim u tvom zagrljaju, pričali smo o vinčanju, razmišljam da se pozdravim sa svima i posvetim se samo tebi, a ti izjaviš ovo...tako razmišljam a u stvari mučim. M. nastavlja, nisan ja dobar čovik i zadnje šta želin je tebe povriditi...i dalje mučim...Nina reci nešto...i dalje šutim...ne znam što reći, ja koja uvijek imam što za reći ostala sam bez teksta, ne, ne mogu mu reći dobro neću se zaljubiti u tebe, jer znam da hoću, već jesam, a da mu kažem da jesam, onda on više ne bi znao što reći...kažem dobro, uvik to kažem kad ne znam šta reći, dobro je riječ s kojom ja završavam rasprave u koje se ne želim dalje upuštati. pričamo dalje o ne znam sama čemu, ne čujem ga više premda razgovaram s njim, u glavi mi zvoni nemoj se zaljubiti...

Image Hosted by ImageShack.us


palim duvan, khm možda mi pročisti misli, uvlačim ga u sebe i pokušavam osjetiti samo onaj okus duhana u ustima, baš kao i dok pišem ovo, pokušavam ne misliti ni na šta drugo...ne ide mi...
naravno vraćam film u prošlost kad mi je B. rekao nemoj se zaljubiti u mene, dva dana nakon toga saznala sam da ima dvoje dice, razvodi se i odlazi od mene, što ću saznati o M - u?!
hvata me strah, onaj isti strah zbog kojeg sam na početku M.-a držala dalje od sebe...i ono isto pitanje mi se mota po glavi, trebala sam ga ostaviti tako, na udaljenosti, al gotovo je...
prošlo je sedam sati otkad je M. otišao, a nije prošla ni sekunda da nisam mislila na njega...

Image Hosted by ImageShack.us

a ne volim taj osjećaj...ne opet...i ne baš sad kad mi se činilo da držim sve pod kontrolom...
20:04 | Komentari 5 | Print | ^ | On/Off |

četvrtak, 22.01.2009.

moje priznanje...khm

konačno sam priznala sebi pa sad mogu i drugima, užasno sam cinična. štracam muški rod, kao oni se ne mogu zadržati uz jednu osobu jer se boje da nešto drugo puno bolje prolazi kraj njih pa zato varaju, lažu i najvažnije od svega povrijeđuju nas dobre, drage djevojčice. e pa znate šta, postala sam i ja takva. točno kao oni okolo pričam kao da mi je barem naći nekoga normalnog momka, lipo biti s njim i šta mi više triba, boli me briga za ostale ali upoznala sam ja puno momaka, s nekima se čak dalo u vezu, bili su dobri, pravi dečki samo znate šta sam ja radila pored njih - dosađivala se, razmišljala o nekom kretenu koji je do grla u problemima, lomi ženska srca i sve šta ide s tim, znate tipičan predstavnik muškog roda. i onda pošto ipak nisam toliko jadna da ih zavlačim i to, lijepo ih zamolim da napuste moj život s onom muškom: Ja sam kriva, nisam trenutno za vezu ali ti si mi super, pa bi baš volila da ostanemo frendovi. nabacim sveti izraz lica a on jadnik, onako dobar na svaku moju kaže da, dobro, pa tako i tad. a ja pričam bajke, kakavi frendovi, hvala Bogu imam ih dovoljno, premda na kraju iz nekog razloga ostanem frendica s tim ljudima. da nisam za vezu shvatila sam tek kad sam ga treći put prevarila s Onim Mojim, kao prvi put se ne računa, drugi put sam bila pijana, e za treći više nemam opravdanja.
ali kolo se i dalje vrti, ja opet pričam priče kako bi najradije neku vezu, ono da se smirim, a za to vrime viđam se s Onim mojim, kao frendovi smo, da da, svaku večer spavam s njegovim dresom, koji još uvik miriše na njega, toliko o ovom frendovi. a s vrimena na vrime uleti tu i ovaj novi, njega mi kao žao propustiti jer mi se čii da ima nekoga potencijala, pa da vidimo.
priki moja, koja jedina zna sve zgode i nezgode više ne zna šta bi rekla, a ne znam ni ja. jedino me tješi i pokazuje mi da nisam skroz izgubljen slučaj je činjenica da navečer kad legnem u krevet i osjećam se sama i usamljena zagrlim njegov dres i pustim koju suzu, onako muški!!

dugo me nije bilo...predugo..al vraćam se i obećaj pisat ću jaaakoo često...
14:11 | Komentari 1 | Print | ^ | On/Off |

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.