budi zao pa mrgudnom me obrvom gledaj
18.05.2005., srijeda
drolju odjebi hostijom/čađom
|
kad jaki vjetar ovako zapuhne onda pauci crni izađu po sobi. baš čudno nešto osjećaje neugodne potiskujem. dobrih stvari bojim se ipak. da ne ispadnem glup slučajno nikako a opet ispadnem glup. daj mi mala pokloni lizalo i onda ću čuvat zauvijek tvoj/moj štapić od lizala po džepovima i zidovima. a kad je kosa ti svjetla meni mrak padne na oči po noći a po danu bijaše ti svijetla kosa o da. ponudit će meni jedan čovjek oralno zadovoljenje i platit će mi za to. grgur se nasmijao hihi i zubi su mu crni asfaltni bljesnuli. lizalo ću mu dat da ga čuva igračaka on nema. marko piccolo ručao i polizao tanjur. vidimo se uskoro doputovat ćemo preko ravnica kad zagrmi i sijevne munja puna oluje. mali sviđaju mi se tvoje tendisice.nemoj vikat na mene polomio bi se preko ceste. avto avto ide stalno al on nije stvaran ali stvarno nije ništa. ne boli me zaista uista dok ne boli prodajem dušu. i palac. dodirni me prstima počeši. jako iznenađujuće iznenađenje prošlo žicom i u tvoj mozak što je,je što nije nije. grgur želi pjesme pisati ali ne zna.obuci svoje sandale i idi skakati po kiši šetaj i u parku se prodaj da ne budeš tužan. izašli pauci crni verdraner tebe ja volim |