Gospoda Krstićevi

Dramaturško-istraživački institut "Rakijašnica" predstavlja:

dramsko svedočanstvo o natčoveku u beskonačno mnogo činova:

GOSPODA KRSTIĆEVI

Čin ??

Igraju:

Jeremija Krstić, sin
Jeremija Krstić, ćale
Jeremija Krstić, đed
Jeremija Krstić, ćukunded
Horus, krilata banda vaspitanih i krvožednih sevdahdžija, vatikanski špijuni
Harmonikaš, krilati bandit s dugmetarom, vatikanski špijun
Komšija Milivoj, poslastičar
Rodoljub Hlapić, doktor za uvo

Prizor ?? - Poslepodnevna idila

Dom Krstićevih. Dnevna soba. Ćukunded sedi i pijucka Rakiju. Đed je banuo ukuću nakon dužeg izbivanja iz nje. Ćukunded ga je već pre godinu dana poslao da mu skokne u varoš po suve semenke, no on se izgubio putem te otišao u svet tražiti Plitvička Jezera. Nije ih našao. Ćukunded je već i sam zaboravio po šta je poslao đeda, no svejedno je srdit što ga nema toliko dugo.

Jeremija ćukunded (nervozno):
Gde si dosad Jeremijo, ćukundedino govno gutao,
da nisi opet ćorav do Hlapića putem lutao?!

Jeremija đed (hvalisavo, s dostojanstvom starog i mudrog čoveka):
Kroz mloge šume i gore skit'o sam se sasvim sam,
za savet nikoga pit'o, a kamoli da ga nekom dam.

Jeremija ćukunded (ironično pa nervozno):
Lepo je iz sveta vratit se sasma zdrav i živ
al' da Plitvice naš'o nisi - tko je tomu kriv?!

Jeremija đed (razdraženo i ponosno):
Ne pominji taj slap što veliku tajnu krije,
bolje vadi Rakiju, jer Krstić drugo ne pije!
(udara šakom o sto, te baca slinavi pogled na police gde su poslagane boce Rakije Drekovače.)

Jeremija ćukunded (hineći da plane, ali pomisli na Rakiju pa zastane i smireno):
Znadem da plitvička voda puno zdravlju škodi,
na ti flaša Drekovače - to mnogo duši godi.
(pruža đedu bocu Rakije i obojica sedaju za sto.)

Jeremija đed (poteže iz boce nekoliko velikih gutalja, silovitim zamahom ruke zakucava bocu o sto, te nastavlja slažući euforične grimase, patetično):
Ooo, Karleušo presvetla - matora Babo i Majko,
za kapljicu Nektara tvoga danima bi glađu štrajk'o...

Jeremija ćukunded (ponavlja iste geste, pa slažući identične grimase patetično se nadovezuje):
...Ah što Rakija tvoja umornu mi dušu krepi,
dok je dreka i vrednih muva nećemo biti slepi...

Ulazi ćale.

Jeremija ćale (prekida ih u zanosu, jasno se sećajući po šta je đed trebao da skokne):
Zdravo đede Jeremijo, ja ne videh te dugo
đe su li te semenke, vrag ti nokte strug'o?

Jeremija ćukunded (razjareno):
Šta nas ometaš barabo, ti stvore jedan bedni?!
Bolje nam dohvati bocu da ne ostanemo Rakije žedni!

I dok se ćukunded i ćale rečkaju, đed neometeno nastavlja ritualno ispijati Rakiju i u epskom zanosu napamet recitovati jedan od brojnih hvalospeva Drekovači koji se u kući Krstićevih prenose sa kolena na koleno.

Jeremija ćale (zabrinuto, ćukundedici):
Ali đed je semenke suve trebao donesti pre,
jer sadnice belih lala uskorom će propast sve!

Jeremija ćukunded (još razjarenije):
Pomeni mi još jednom semenke dok Rakijom se hranim,
priklat ću te trozubim vilama bez da te sahranim!

Sa belih nebesa spušta se horus i kroz penđer ulazi u kuću.

Horus (bodri ga pesmom, peva malko smirenim tonom):
Hajde ćukundedice, ćaleta kazni smrtno,
on da te zajebava, to nemuško uzgajalo vrtno!
Lepše umemo pevat dok napiti smo krvi,
prikolji ćaleta odma, da ne budeš zaklat prvi.

Jeremija ćale (još zabrinutije, pokušava da aludiše na obojicu):
U ovoj nefasadisanoj kući lale su mi jedina sreća,
lepo vas molim za semenke - barem jedna vreća.

Jeremija ćukunded (nekontrolisano besan):
Još i kuću vređaš koja te podiže i hrani,
al' od ove satare za meso nema ko da te brani!!
(vadi sataru iz šlafroka, diže se sa stolice koja od naglog pokreta pada na pod. Zauzima raskoračni stav, na trenutak zastaje, pa nastavlja):
Zapevaj mi, hore, lepo - to ti od ruke ide,
pesmom mi zagrij srce da se rešim ove gnjide!!

Jeremija ćale (u panici se izbezumljeno okreće oko sopstvene osi gledajući po policama koji predmet da dohvati za odbranu, a da nije Rakija. Od silne panike zaboravlja da se epski izrazi kako dolikuje čoveku njegova kalibra, to jeste natčoveku): Aaaa! Kreten će me ubije...spasavaj glavu, Jeremijo...(horusu): Pevajte nešto lepo, o cveću...nemojte ružno, molim vas!

Jeremija ćukunded (silno besan, takoder zaboravlja na epiku):
Crknućeš, pseto! Dohvatiću te ja! (horusu): Šta čekateee!? Peeeeevajte!!

Jeremija ćale (poluucviljeno): O cveću, o cveću!

Horus (peva lepše i malo življe):
Cveće je mnogo lepo,
ali još je lepša krvca,
prikolji ga i što ti nije
doneo palidrvca.

Jeremija ćale (iznenađen, panično): Ne menjat kraj! Ne ga menjat!

Jeremija ćukunded (promrmlja): Palidrvca, tako je...sad sam se setio. (nasrće satarom na ćaleta i dere se glasno, ganjajući ga po kući): Gde su moja palidrvca, Jeremijo!? Ščim da palim čireve na stopalima što ih još od detinjstva imam, kad sam bosonog hodao po tvom ušljivom vrtu?! Saćem te podhitno ubijem! (Horusu): Pevajte mi glasnije!!

Jeremija ćale (plačipičkasto, no ipak besno): Moj vrt nije ušljiv!

Horus (peva ćukundedi glasnije i još življe):
Satara je oštra, a koža tako glatka,
krv je tako fina - k'o pčele med je slatka,
tvoja ruka jaka je, rascepaj mu slaba pleća,
prvi nas napoji krvlju - to sva je naša sreća!

Jeremija ćukunded (zverski): Mašala!! Tako je bolje!!

Jeremija ćale (razbešnjen): Moj vrt nije ušljiv! Saću te ija koljem! (gleda okolo sebe šta da dofati, još brže. I dalje izbezumljen.)

Jeremija ćukunded (samo tako): Jebale te semenke! Tvoje cvećarsko kretenlučenje koštalo me Rakijanja više od čitav minut ipo! Na, barabo! (snažno zasekuje satarom u ćaletova nejaka pleća. Ovaj pade krvav na pod.)

Jeremija ćale (pri odapnuću, zadnjim snagama): Koji kurac nisi fasadisao kuću?

Ćale prdne u fenjer.

Doleće harmonikaš.

Horus (u znak radosti, pobedonosno peva uz pratnju harmonike):

(uvodni solo: harmonika)

(Kitice. Otpevane svečano):
Lepota mrtvog tela - to je melem očima našim,
pesma što je bolje ne zna pevat niti Kučuk-Hašim.
Lepša i od sjajnog sunca - to je vedrih boja duga,
dok je gledaš okom plavim, ne znaš šta je tuga.

(Harmonikaš ubrzava.)

(Refren. Otpevan brzo i poletno):
Jeremijo ćale, što prezivaš se Krstić
slaba su ti pleća, polni ud k'o prstić.
Zaklao te ćukundeda, sudbina je tvoja kleta,
preispoljni ti si bednik proćeran sa ovog sveta. (ponavlja se još jedared.)

(završni solo: harmonika)

Muzika utihne. Ćukunded pljune crknutog ćaleta u lice.

Jeremija ćukunded (prezreno): Kreten! Ni palidrvca nije sposoban bio da priskrbi!

Jeremija đed (na tren se trgne iz rakijaškog transa, prestane recitovati, pa ravnodušno dobaci): Ionako nam je samo Rakiju trošio.

Horus i harmonikaš pobiru mrtvo ćaletovo telo, te odleću u nebesa. Đed nastavlja da pije Rakiju, a ćukunded mu se ćutke pridružuje. Obojica nastavljaju sa recitacijama tamo gde je đed stao...

Jeremija đed i Jeremija ćukunded (zajedno):
...Ooo, Drekovačo kapljice sočna, što nam večni život daješ
Dala ti Baba Karleuša da i sa nama navek traješ...

Kraj prizora.

Zastor.