KrivJeDolar
22.12.2005., četvrtak
Poruke * Želje * Zaveti, deca Jugoslavije
 Tito + Mi = Ljubav (Denis i Tatjana Kolundžija, učenici I i III razreda Osnovne Škole "Avram Mrazović". Sombor) Voljeni druže Tito, Prvi put pišem pismo. Sretna sam što prvo pismo pišem baš Vama. Nisam sretna što sam čula da se nalazite na lečenju. To me je jako rastužilo. (Svetlana Kostić, učenica I/1 razreda Osnovne škole "Isa Bajić", Kula) Dragi naš dtuže Tito, Petnaestog siječnja dobila sam knjižicu punu petica. Velika radost! Ali ta radost je kratko trajala. Omah u večer sam čula tužnu vijest: naš drug Tito je bolestan! Od tada moje srce ubrzano i dvostruko kuca. Kuca za Vas. Uz to neprestano ponavljam najveću želju: "Druže Tito, što pre ozdravite, vratite se među nas najmlađe da Vas razveselimo uspjesima i pjesmom!" Želim da i dalje nastavite da se borite za naše sretno djetinstvo bez bombi i straha, za sretno djetinjstvo djece cijelog svijeta! (Zora Marjanović, učenica VII/b razreda Osnovne škole "Psunjski odred", Rajić kod Novske) Dragi druže Tito, Ti si moje sunce. Mnogo mi je bilo žao kad sam čuo da si otišao u bolnicu.(Milan Pavlović, učenik III razreda Osnovne škole iz Batočine) Pišem Titu Ponovo Jože u postelji leži, svako jugoslavensko srce na njega misli - svi smo za njegovu sreću palčeve stisli. Primio je poruka od svih: radnika, vojnika, državnika stranih, al´ najviše je onih nesigurnom rukom napisanih... (Miriam Kovačević, učenica VI razreda, Banja Luka) Dragi naš druže Tito, Rastužilo nas je saznanje da si bolestan. Mi i naši stariji svakodnevno pratimo vesti o Tbom zdravlju i iz srca Ti želimo da se što skorije oporaviš. Ponosimo se Tobom. Takvog vođu, kao što si Ti, nema nijedan narod na svetu. Srdačno te pozdravljamo (Učenici Slovenačke osnovne škole u Augzburgu) Dragi druže Tito, Sve nas je potresla vesto o Tvojoj bolesti. Sa puno želja da ozdraviš, šaljem Ti svoju sliku kad sam imao šest godina. Sada imam jedanaest. Ja sam odličan đak. Želim da ozdraviš. Mislim da Ti je to dužnost. Živim u selu Bedinju koje je jako blizu Kumanova. (Dejan Relja) Zdravo! Dragi druže Tito, evo ja sam danas rešio da ti pišem, jer me zabolelo srce kad sam čuo da si bolestan. Sanjao sam Te! Pišem ti ovo pismo da Te mnogo pozdravim i poželim da Ti u najskorije vreme bude bolje. (Ajdin Ilaz, Skoplje) Dragi druže Tito, Ja sam još mali i ne idem u školu, ali malo znam pisati. Čuo sam na televiziji da Vas boli noga. Zato Vam želim da brzo ozdravite i da vas ne boli noga. Vaš mali pionir (Tomislav Perković, Ulica Vuka Karadžića broj 17, Titograd) Voljeni Tito, Ja sam iz sela Labuništa Struškog, Makedonija. Učenik sam petog razreda Osnovne škole "Maršal Tito". Bio sam u bolnici u Ohridu. Boleli me zglobovi. Sad mi je dobro. Neka i Tebi bude dobro, voljeni Tito. Želim da što pre ustaneš. (Salija Šerifovski) Dragi i voljeni druže Tito, Dvadeset osmog januara ići ću da operišem krajnike. Pošto nisam baš hrabra, uplašila sam se. Ali kad sam videla kako Ti podnosiš bolest, čvrsto sam rešila da operišem te nikakve krajnike. Druže Tito, ako imaš da piješ neke gorke lekove, a baš Ti se ne piju, seti se gorkih vremena od običnog gorkog praška. Želim da budem lekar, hirurg. Trudiću se da izmislim prašak za pomlađivanje starijih ljudi. Dođi u Staru Pazovu. Kad dođeš, navrati kod mene - moja je kuća u Ulici Slatkovićeva broj 18. (Jarmila Pap) Vratite nam se brzo! (Helena i Eugen izu Dugog Sela) Dragi druže Tito, Rastužila nas je Tvoja bolest. Želimo i verujemo da ćeš uskoro ponovo biti s nama. To je naša želja -nikada nismo imali veću. Puno si učinio za nas, zato smo Te toliko zavoleli. Potreban si svima nama. (Učenici Osnovne škole "Djuro Salaj", Subotica) Dragi druže Tito, Teško nas je dojmila vijest o Tvojoj bolesti. Duboko smo potreseni - Ti si nas naučio kako se cijeni svaki komadić kruha. Zahvalni smo Ti! (Pioniri Osnovne škole "J. Milovac", Starigrad - Paklenica) Dragi naš voljeni Tito, Tata nam kaže da si bolestan, ali treba da verujemo u Tebe, jer si navikao da se boriš. Kaže da smo mi, Tvoji pioniri, najsrećnija deca na svetu, jer si se borio za naše srećno detinjstvo i za našu budućnost. Zato si Ti i Maršal budućnosti! Dragi Druže Tito, stavi našu ljubav i naše želje na svoje rane. Biće to najbolji melem za Tvoje ozdravljenje. (Maja i Teodora Đurišić, Beograd) Dragi druže Tito, Mi smo jedno od mnogobrojnih odeljenja naše ponosne Jugoslavije koje u svojoj učionici gleda Tvoju sliku: sada nas je duboko potresla Tvoja bolest. Mi ne vidimo Tvoju ruku koja nam maše, mi ne čujemo Tvoj glas. Zbog toga smo tužni. Uvek se čulo: "Računajte na nas!" Sada su ti glasovi jači, snažniji. Želeli bismo, druže Tito, da se samo šališ i da, u stvari, nisi bolestan. Reci da je tako da možemo s radošću ići u školu i da mogu odrasli, bez zebnje u srcu, ići na posao i odvoditi svoju malui decu u jaslice; ti poletarci iz jaslica su, stvarno, mali i još ne shvataju zašto je mama plakala jedne noći i zbog čega tata, čim stigne s posla, uključuje radio; moraš da pobediš bolest da bi prestale mamine suze i očeva zabrinutost. (Odeljenje VII/1 Osnovne škole "Žikica Jovanović - Španac", Novi Beograd) ........ Ozdravi nam druže. Potreban si ljudima jer... zaboraviše gde se u njihovim srcima nalazi ljubav. Gde se u njihovim dušama nalazi volja, želja, sloboda, bratstvo, jednakost, jedinstvo. Pomozi ljudima, druže da pronađu te, male i u životu neophodne stvari, kako bi ponovo ljudima postali. Ovoga... ostavite i vi svoju poruku ako vam je gušt... |
21.12.2005., srijeda
 Da li mi se može na blog potpisati osoba koja je starija od 15 godina, a koja nije doživjela niti jednu ratnu ofanzivu, odnosno rat, kao takav?? Zahvaljujem. Zabrinite se malo i zapitajte se što će biti sa vašom decom. Barem jedno od desetoro djece koje će imati naša generacija biti će žrtva rata. Dok stojim za šankom delimično pijan mrzeći pomalo i sebe i druge, ubijam lagano konjak, cigarete, prijatelje dobre, moje verne sluge. Nisam od onih koji cvile, više te nemam i šta tu mogu, ja ću se posle odvući kući samo da popijem još jednu s nogu. Nisi valjda luda da se stidiš što si me prognala istočno od raja bar se nasmeši kada me vidiš, ostani đubre do kraja. Znam, neću moći još dugo da zaspim, beskrajno duge, proklete noći, kako su pogrešni dani bez tebe, tu mi ni piće ne može pomoći............ |
18.12.2005., nedjelja
BEJBE TI NISI TU
|
Jutro tek je svanulo, nezno me dodirnulo Budim se, shvatam, vise nisi tu. Otvori oci bejbe, ovaj dan je tvoj bejbe Al' bejbe, bejbe, bejbe ti nisi tu. Ref. Bejbe, bejbe, bejbe ti nisi tu Kazem, bejbe, bejbe, bejbe ti nisi tu Kada dode san, tada znam Sanjam te zadnji put Jer bejbe, bejbe, bejbe ti nisi tu. Mislis da si pametna, ustvari, bas si blesava Nema te, to je kraj, to je kraj A gde ces sada bejbe, ti si sasvim luda bejbe Jer bejbe, bejbe, bejbe ti nisi tu. Bejbe, bejbe, bejbe ti nisi tu Kazem, bejbe, bejbe, bejbe ti nisi tu Kada dode san, tada znam Sanjam te zadnji put Jer bejbe, bejbe ti nisi tu |
11.12.2005., nedjelja
IGRA ROKENROL CELA JUGOSLAVIJA
 Zdravo drugovi i drugarice, evo bas stigoh iz vana pa rek´o da napišem nešto ozbiljnije, odnosno da prilagodim svoj pristup ovako, široj publici. Ma čoveče vani je fakin pis of šit od idiota, moram brzo da pobegnem iz ove zemlje jer kad ovi krivi tipovi dođu na vlast stari moj, nema gde ne nosim znak mira (izgleda njih nesto mnogo mrzi mir čoveče), a i s ovom partizankom ovdje čoveče strašno. Ali problem je sledeći.. Nemam gde da idem jer gde god da dođem, sve je prepuno ovih pis of šit od idiota nacionalističkih. Majke mi sram me što me zovu svojom vrstom, majke mi volio bi da sam jedna od svojih životinjskih drugova, skroz na skroz. Nadam se da ću u svojem sledećem prisustvu na ovom posranom svetu biti biljčica ili životinjski drug. Onako, skroz ne znam gde su otišle neke stvari tipa ljubav, bratstvo&jedinstvo, pravi rokenrol. Živi jebeni užas. Imam sreće što sam ovag dobar tip pa znam da sam sebi rešim rokenrol, bratstvo&jedinstvo, i ne znam.. fala čoveče što imam najboljeg druga na svetu i celoj univerziji, fala što taj drug ujedno ispunjava i onu poslednju i najvažniju stavku u mom životu, ovaj: Ivana majke mi VOLEM TE MNOGO :* IGRA ROCK’N’ROLL CELA JUGOSLAVIJA Pokupimo boje koje padaju sa neba Dovoljan je dodir, samo to nam treba Zaboravi na juce, hajde pogledaj u sutra Videces da zelis, videces da mozes. Odgovori koje trazis nisu bas daleko Pogledaj u sebe, pogledaj u sebe Neka tvoja glava bude samo tvoja briga Ne daj da joj govore, neka sama otkrije. Ref Igra rokenrol cela Jugoslavija Sve se oko tebe ispravlja i savija Pokupimo zvuke koji padaju sa neba Dovoljan je dodir, samo to nam treba Da li pratis znake koji stoje oko tebe Videces da zelis, videces da mozes. To sto sada krijes, niko ne vidi na tebi Pogledaj u sebe, pogledaj u sebe Neka tvoja glava bude samo tvoja briga Ne daj da joj govore, neka sama otkrije. Ref. Igra rokenrol cela Jugoslavija Sve se oko tebe ispravlja i savija Igra rokenrol cela Jugoslavija Sve se oko tebe ispravlja i savija. |
09.12.2005., petak
Da
|
Da, stari... totalno se slažem. Sinko..... pa ti si jebeni genije. |
04.12.2005., nedjelja
Ček´ malo, jel se ovo događa uopšte?
|
Ček´ ček´ ček´... da vidim jesam skontao nešto krivo ili je vešmašina žute jabuke rastu isključivo ili je nemir, ili je strast, ili sam danas našao dvije vijetnamke za 100 jebenih novaca???? Još sam u šoku pa.. jebiga, ovo se dešava samo jednom u životu, I TO MEEEENIIII JEBOTE STARRRRIIII!!!!! UUUUU JEEEEEEE! |
02.12.2005., petak
Viš Ti-to?
 Džoni, brate, nema te svijet. Stari moj, ag gledaš malo hepninge ovdje, znaš o čemu govorim. Do prije deset godina, svi ovi veliki muzičari kleli su novi val i sve što je taj isti novi val rodio, jer, bilo je to u fazonu, znaš. Sramili su se da su ikad gitaru/palice/sax/trubu... u ruke primili jer, znaš, tada je fazon bio imati u rukama puške, a ne instrumente. Al jebiga stari, na svu sreću ljudska sranja nisu vječna i svemu dođe kraj pa i tom sranju. I vratio se fazon novog vala nazad, ha? Viš ti to? I opet je fazon sa pozitivom se sjećati sratih vremena, davati intervjue, pisati biografije, prodavati prošlost. Sada su opet svi veliki veeeliki muzičari, znaš, pokretači generacije. Jebiga stari, rade se neki dokumentarci, riječi se uzimaju iz usta, riječi se stavljaju u usta. I svi su opet pokretači, junaci iz stripova... Stari moj, definitivno dobra odluka, i želim ti mnogo sreće, tamo gdje se još uvijek drži onaj komadić čovječjeg, koji je sa nas odavno otpao.. Pozdrav brate.. P.S. A možda ti jednom i moje pismo stigne.. zdravo.. |
01.12.2005., četvrtak
Tribute to Ježurka Ježić
 Ježeva kućica SLAVNI LOVAC Po šumi, širom, bez staze, puta Ježurka Ježić povazdan luta. Lovom se bavi često ga vide, s trista kopalja na juriš ide. I vuk i medo, pa čak i – ovca, poznaju ježa, slavnoga lovca. Jastreb ga štuje, vuk mu se sklanja, zmija ga šarka po svu noć sanja. Pred njim dan hoda, širi se strava, njegovim tragom putuje slava. LIJINO PISMO Jednoga dana, vidjeli nismo, Ježić je, kažu, dobio pismo. Medeno pismo, pričao meca, stiglo u torbi poštara zeca. Adresa kratka, slova k'o jaja: "Za druga Ježa Na kraju gaja". U pismu piše: "Ježurka, brate, sanjam te često i mislim na te. Evo ti pišem iz kamenjara guskinim perom. Divno li šara! Dođi na ručak u moju logu, požuri samo, ne žali nogu. Sa punim loncem i masnim brkom čekat ću na te, požuri trkom. Nježno te grli medena lica i pozdrav šalje lisica Mica" Jež se veseli: – Na gozbu, veli, tu šale nema, hajd da se sprema. Ježurka Ježić lukavo škilji, pregleda bodlje i svaku šilji. - Ako bi usput došlo do boja, nek bude spremna obrana moja. KOD LIJINE KUĆE Sunčani krug se u zenit dig'o kad je Ježurka do lije stig'o. Pred kućom- logom, kamenog zida, Ježurka Ježić svoj šešir skida, klanja se, smješka, kavalir pravi, biranom frazom lisicu zdravi: - Dobar dan, lijo, vrlino čista, klanjam se tebi, sa bodlja trista. Nek perje pijetla krasi tvoj dom, kokoš nek sjedi u loncu tvom! Guskino krilo lepeza tvoja, a jastuk meki patkica koja. Živjela vječno u miru, sreći, nikada lavež ne čula pseći. I još ti ovo na kraju velim: ja sam za ručak trbuhom cijelim! Otpoče ručak čaroban, bajni. I jež i lija od masti sjajni. Jelo za jelom samo se niže, Ježurka često zdravicu diže: u zdravlje lije i njene kuće, za pogibiju lovčeva Žuće. Niže se ručak četverosatni, zategnu trbuh k'o bubanj ratni. NOĆ Evo i noći, nad šumom cijelom nadvi se suton sa modrim velom Promakne samo leptiri koji i vjetar noćnik listove broji. Utihnu šuma, nestade graje, mačaka divljih oči se sjaje. Skitnica svitac svjetiljku pali, čarobnim sjajem putanju žali. A sova huknu svoj ratni zov: - Drž'te se, ptice, počinje lov! RASTANAK Ježić se diže, njuškicu briše. -Ja moram kući, dosta je više. Dobro je bilo, na stranu šala, lisice draga, e, baš ti hvala. -Moja je kuća čvrsta k'o grad, prenoći u njoj – Kuda ćeš sad? Tako ga lija na konak sladi a jež se brani, šta da se radi: -Zahvaljujem se pozivu tvom, al' mi je draži moj skromni dom! -Ostani kume, lija sve guče, moli ga, zove, za ruku vuče. Al' jež tvrdoglav, osta pri svom - Draži je meni moj skromni dom! Šušte i šumom jež mjeri put, kroz granje mjesec svijetli mu put. Ide jež, gunđa, dok zvijezde sjaju: - Kućico moja, najljepši raju! POTJERA Ostade lija, misli se: – Vraga, što mu je kuća toliko draga? Kad ježi tako žudi za njom, bit' će to, bogme, bogati dom. Još ima možda od perja pod, pečene ševe krase mu svod. Ta kuća, vjerujem obiljem sja. Poći ću, kradom da vidim ja. VUK Požuri lija, nečujna sjena, paperje meko noga je njena. Dok juri tako uz grobni muk, pred njom na stazi, stvori se vuk. -Grrr, kuda žuriš, kaži-der lovcu; možda si negdje pronašla ovcu? - Idem da doznam – lija sve duva - zašto jež kuću toliko čuva. -Eh, kuća, trice! – veli vuk zao. -Ta ja bih svoju za jagnje dao! Poći ću s tobom jer volim šalu, hoću da vidim ježa – budalu! MEDO Dok jure dalje brzo k'o strijela, srete ih medo, prijatelj pčela. - Sumnjiva žurba – medo ih gleda - možda ste našli jezero meda? - Ne, nego maštu golica moju, zašto jež voli kućicu svoju. -Kućica, glupost! Moje mi njuške, svoju bih dao za gnjile kruške. Za sati meda dat' ću je svakom! govori medo na jelo lakom. -Poći ću s vama, jer volim šalu, hoću da vidim ježa – budalu! DIVLjA SVINjA Sve troje jure k'o divlja rijeka, odjednom- evo- kaljuga neka. Divlja se svinja u njojzi banja, pospano škilji i – jelo sanja. - Hr-nji, junaci, sumnjiva trka, negdje se, valjda bogovski krka?! - Poskoči svinja, uz mnogo graje, a vuk joj na to odgovor daje: -Tražimo razlog, blatnjava zvijezdo, zašto jež voli rođeno gnijezdo! -Rođeno gnijezdo! Tako mi sala, za pola ručka ja bih ga dala! Poći ću s vama jer volim šalu, hoću da vidim ježa- budalu! PRED JEŽEVOM KUĆICOM Svi jure složno ka cilju svom, kuda god prođu – prasak i lom! Pristigli ježa, glede: on stade kraj neke stare bukove klade. Pod kladom rupa, tamna i gluha, prostirka u njoj od lišća suha. Tu Ježić uđe, pliva u sreći, šušti i pipa gdje li će leći. Namjesti krevet, od pedlja duži, zijevnu, pa leže i noge pruži. Sav blažen, sretan, niže bez broja: - Kućico draga, slobodo moja! Palato divna, drvenog svoda, kolijevko meka, lisnatog poda, uvijek ću vjeran ostati tebi, nizašto ja te mijenjao ne bi'! U tebi živim bez brige, straha i branit ću te do zadnjega daha! TRI GALAMDžIJE Medvjed i svinja i s njima vuja grmnuše gromko prava oluja: - Budalo ježu, bodljivi soju, zar tako cijeniš straćaru svoju?! Koliba tvoja prava je baba, krov ti je truo, prostirka slaba. Štenara to je, tijesna i gluha, sigurno u njoj imaš i buha! Kućicu takvu, hvališo mali, za ručak dobar svakom bi dali! Rekoše tako, njih troje, ljuti, dok mudra lija po strani šuti. JEŽEV ODGOVOR Diže se Ježić , oči mu sjaje, gostima čudnim odgovor daje: - Ma kakav bio moj rodni prag, on mi je ipak mio i drag. Prost je i skroman, ali je moj, tu sam slobodan i gazda svoj. Vrijedan sam, radim bavim se lovom i mirno živim pod svojim krovom. To samo hulje, nosi ih vrag, za ručak daju svoj rodni prag! Zbog toga samo, lude vas troje čestite kuće nemate svoje. Živite, čujem, od skitnje, pljačke i svršit ćete – naopačke! To sluša lija, pa sudi zdravo: -Sad vidim i ja, jež ima pravo! To re e, klisnu jednom ćuviku, a ono troje digoše viku: - Jež nema pravo, na stranu šala: a i ti, lijo, baš si – budala! KRAJ Šta dalje bješe, kakav je kraj? Priča uči to, potanko, znaj. Krvnika vuka, jadna mu majka umlati brzo seljačka hajka. Trapavog medu, oh, kuku, lele, do same smrti izbole pčele I divlja svinja pade k'o kruška, smače je zimus lovačka puška. Po šumi danas, bez staze, puta Ježurka Ježić lovi i luta. Vještak i majstor u poslu svom, radi i čuva rođeni dom. |
