kruh naš svagdanji ...
srijeda, 26.04.2006.
pošli prema Kabulu(di je taj zinbabvej majkamustara)
Upalismo mi tako naš tobus, potrpašmo se u nj i krenušmo. Za nekih petnestak minuta vožnje sitili se da bi se tribali pribrojat da vidimo brojno stanje. I uzejo Bluz brojat; Pajo, Kral, Braco, Antuka, Vanzemaljac vozi, Sandrkan, ja i ovi što spava, Pajo brojno stanje osan! "Kako osan jebemusunpor, to je jedan viška!". I undak smo svi brojili. I jopet osan. Samo ovi što spava nije broja. Znademo da smo bili na Tibetu, ali teško da je neko od nas naučijo mantrat pa da može bit na nogan i brojat i spavat istodobno. Undak smo odlučili probudit onoga što spava, pa ko god to bijo! Kad smo ga probudili, imali smo šta i vidit; to je bijo Monk. Kaže da mu je dopizdilo gori na tibetu razgovarat s tican i drvećon, nego da bi on u pustolovine, a kaže da mu se čini kako bi snama moga svašta doživit. Izbacili smo ga demokratski, jerbo nismo poveli ni one lude ćeri od glavara, pa nemeremo ni njega. Samo je vanzemaljac zaboravijo prikočit kad smo ga izbacivali. Pa je napravija veliku prašinu kad je aterira na testu. Jegiba. Vanzemaljac zaboravan!malo potlan smo ušli u Parkinstan, ta je zemlja, ja jin objasnijo dobila ime po parkingu. Zato što te bilo koja budala pogodi metkon u srid lude glave pa te parkira na mistu. Eto još san ji nečemu naučijo, da ne bude da ja ko ludi Homer samo odan za njiman i pišen pimzdarije.
A u parkinstanu, tih što te oće parkirat na svakomu koraku. Ovo je jedna grupica koju smo priupitali za smjer prima Kabulu pa smo undak bižali bržambolje
Irudami lipo su nas zagonjali, i isprobušivali nan tobus. Ali samo dok se antikviteta nismo dovatili.Undak su skakali ko mladi majmuni.Šta su oni mislili da u nas nije bilo rata,a? E sad držite šta ste uvatili. I moran priznat da je poslje atnosfera u tobusu bila vrlo dobra.Prvo jer smo one zagonjali, a drugo jer nas ostatak espedicije čeka u Kabulu. Samo da nan je Kabul utrevit. Ali neće ni zato bit problema, jerbo smo naletili na nekoga pajdu koji isto vozi tobus po ovin pripizdinan. On je tute domaći pa razvozi babe, kokoši, dicu, koze, svakakve vojske, ćukenja i ostalo. On nas je uputija prema Kabulu, a mi smo ga iz zahvalnosti slikali 
I bleso još pita oćemo li se minjat za tobuse. Odgovorili smo uglas :"oćemo ti jbmatr!!!".Nije svatijo ali je svatijo. Kad smo našli komad asvalta i tablu na kojoj piše Kabul 254km zapivali smo od radosti. Mislin da će i oni što čekaju tamo isto zapivat kad vide da smo blizu. Pokupimo njih i undak pičimo dalje za zinbabvej. morebit stvarno svratimo do Izraela, da se najidemo domaće spize u Boruta i Vesne, a kako je i Borut čudne pameti, morebit da i on bude tija snami za zinbabvej. Jedini je problem što mi dosad još nismo pogodili otić unde di smo tili, nego nas stalno neki đava nosa okolo. Ali čuli smo da Izrael nemereš mašit.Samo pitaš i svi ti znaju reć di je. I da je to ravna ruta. Tako da virujen da ćemo ovi put pogodit. A VI U KABULU SPREMAJTE SE DOLAZIMOOOOOO!!! Eto nas sutra tokon dana!
živci bili!!!
