Kada čovjek pljuje sam po sebi

Da, nervozan sam, pa takav valjda bude i post. Eto cijeli dan mi je u onoj stvari pa nemam što više osim toga niti reći, ali ipak ću nešto napisati. Jučer kada sam imao inspiracije fucking blog nije radio, pa eto danas budem pisao nešto bez glave i repa, a uostalom boli me, ionako ne znam tko me ćita, ja se prvi ne bih čitao, jer nemam što pametno reći, a moj humor je smiješan samo onim ljudima koji me kontaju i koji imaju sličnu bolesnu maštu kao ja.
I eto, došla mi inspiracija da napišem nešto o sebi, tko zna možda to ljudima bude interesantno, ljudi vole pljuvati po drugima pa možda im je good kada netko pljuje sam po sebi. Daklem, sada kada sam živčan, što nisam bio jaaaaako dugo, mogu napisati što mrzim kod sebe, i to bih mogao čak numerirano...

1. Mrzim svoju govornu manu, tj povremeno zamuckivanje, ponekad se osječam totalno ljut na sebe i glupo i kao da bi najradije iskočio iz sebe. Istina, večinom mi ne smeta, ali jbg. I mrzim one glupane kojima je to nešto po čemu me znaju. Jebo im pas mater. TOČKA

2. Mrzim to što pun q djevojaka služim večinom kao prijatelj. Vi jednostavno ne kontate da to ponekad ide strašno na živce, istina meni je drago imati toliko prijateljica, ali shvatite da me ne zanima u kojoj vasje pozi onaj konobar iskarao na zadnjem sjedištu peglice...Volim ja vas sve, ali nemojte mi bacati take spike ili one stila : Onaj tip mi je dobar blablabla... Još gore večina legica su mi komadi i po. Renata ovdje se ne ubrajaš u te koje smetaju svojim pričama, prijateljski odnos s tobom je onakav kakav trebam sa svakom.

3. Mrzim kada se ne naljutim na neku osobu, a morao bi, samo zato što ne želim neke negativne vibre. Jbg, možda bi me ljudi više cijenili da se ne držim onog "pametniji popušta" , ali ne, ja sam onaj seronja kojeg možeš vozati i sl jer znaš da ti neće zamjeriti. Jbg, zamjerio sam ja mnogima ali to ne iznosim jer mi je cilj sa večinom biti u good odnosima...

4. Mrzim svoju kroničnu lijenost za učenje i napredak u životu i skontao sam da moram skontati da mi ovo sada razdoblje i način na koji živim je savršenstvo, no to neće moći imati zauvijek. Ok malo sam shvatio i uozbiljio se, no ni to nije dosta jer još uvijek sam što se tiće zih stvari glup ko q...

5. Između ostalog, mrzim i to što sam u pun q slučajeva i situacija pun q neozbiljan i ispadam idiot, barem imam takav dojam, ali mene boli, ja zabavljam sebe, nekolicinu ljudi opko sebe, koji misle možda da jesam jerk, ali jebiga zabavan sam pa me vole u svome društvu. Ne znam, vjerojatno su neki koje znam takvi, ali dobro, neću iznositi mišljenje koji, jer niti ne mislim na to koji bi mogli biti, no kažem još jednom, vjerojatno ih ima...

6. Mrzim ponekada i ovaj blog, ovo što pišem bez ikakvog smisla, i to što bi neki rekli olakšavanje i zbacivaje iz sebe. E jebiga, meni se čini da meni nije baš tako, jer se ne osječam ništa lakšim, nego čak popizdim ponekada kada vidim 80 posjeta i 2 komentara, znači ljudi su pročitali i nemaju što reći, dakle opet pišem bezveze i opet nisam nikoga naveo na razmišljanje i iznošenje vlastitog mišljenja, ma ustvari boli me kita...

7. Mrzim kod sebe sve ostalo što nisam nabrojio, mrzim svoju plavu kosu, mrzim svoje gadne neraspoređene zube, mrzim svoj hod, mrzim svoj ukus za djevojke, mrzim svoj sportski polutalent, mrzim svoj sluh za glazbu kada ga nisam iskoristio koliko sam mogao. Ali sve u svemu, ne mrzim se još dovoljno da se prestanem voljeti, možda sam ja ipak sretan čovjek. E da, mrzim sretne ljude :))))

MOTKA, OJAVLJUJEM...