bijeli koralj
10.08.2008., nedjelja
ODREBATILO SE
Sinoć kasno, noćas, sve mi se odrebatilo.
Kad san poletila niz skale zapravo san sila, ogrebala livu podlakticu i ćutila jaku bol u desnoj, al nije me to omelo, ošla san vozat se brodon. Cilo vrime san stavljala mokri šugaman oko ruke, malo zaplivala i tek posli dvi ure zvala likare iz familije. Naredili hitno na hitnu, nazvali tamo da me se odma i dobro tretira i počelo je. Prva doktorica me uputila na rendgen, tehničar da najnježniju injekciju protiv bolova u guzu, oni na rendgenu odma uslikali prijelom. Kirurg reka da najprije triba pricvikat prstenje pa namistit zglob a onda gips. Namištali su mi njih nekoliko na živo, bilo je prestrašno, kako in uopće pada na pamet tako mučit ljude bez narkoze ? Kad su završili pita doktor jel mi zlo, govori nek malo ležin a ja na noge ka tica, di bi meni moglo bit zlo. Isto san mu rekla, ako kontrolna slika pokaže da nisu dobro namistili da ne dan više ništa na živo, morat će dat narkozu i odma otišla opet na rendgen. Slika dobra, propisa mirovanje i 7 tableta dnevno, protiv bolova i za cirkulaciju. Tablete pijen, al mirovanje zaboravila skroz. Kad sinoć oko 11 vrtoglavica, mučnina, drhtanje, led, vrućina... Neman kojeg likara zvat, moji kućni na službenon putu za OI, druge neću, neću hitnu ni ništa. Opkolili me rodbina i prijatelji, cilu noć čuvali, pazili i mazili, nalivali čajevima, jogurtima... Bilo mi je tako lipo da se mislin kako bi mi i večeras moglo pozlit  Eto moje bandoglavosti, sve mogu, sve oću sama, al ipak vrag uvik dođe po svoje. E da je imat pameti pa to zapametit. Jedinico, čitaš li ikad moj blog ? Ako čitaš znaj da mi se vrti po glavi kako ti danas triba zapivat "Sve ti sritno bilo..." Eh, da nisan brisala sad bi tačno znala di poslat čestitku. |
