bijeli koralj

Anđa je krenila kupit šta zimskog. Zaladilo, buretina, kišetina...
Promislila je da joj tribaju borša, jaketa, dolčevita, postole pod obavezno...aj, dosta za danas.
Stipe je auton oša radit, morala je na bus.
A i bolje nego da je on voza i zinpari "ajmo, jesi gotova, jeba te šta je ota štraca skupa...".

Isprid kuće, na stanici, ispod plastične kapunjere za čekat bus sidili su jedna ajmo reč gospoja i niki čovik.
Sila i Anđa do gospoje.
Svi muču, zirkaju na sat od mobitela.
Šta je ovo danas došlo da čovik ne nosi pošteni sat na ruku, nego čiri u ono vražje tandrkalo.
Spremi čovik mobitel, vadi duvan, kad eto ti gospoje.

-Nemojte ode pušit smeta mi dim.

Gleda čovik po kapunjeri, traži znak stop pušenju a zna da ga nema, di će i ko na otvoreno zabranit.

-Gospojo, ovo je otvoreno, ulica...
-Je, je, ali sidite mi blizu, moga bi me uvatit dim.
-Dignit ću se i zapalit na noge.
-Nemojte, isto mi je opasno, ajte sto metara dalje.

Čovik promrmlja "aj ti u ku*ac", zavrti očima, sidne s druge bande do Anđe i zapali.
Gospoja se uvriđeno digla, stala šetat isprid njih i bacat otrov iz očiju.

Cilo vrime Anđa muči ka zalivena, misli se koja je ovo umišljena glupača kad vako iz čista mira zajebava čovika.
I panti svaku rič jer kadikad piše na blog da niko ne zna, mislili bi da je ošla na kvasinu.
Tila bi svojima na blogu ispričat ovo i opisat nakinđurenu luđakinju.
Obavila je šoping na pola, ima dana za kupit, ol će roba uteć.

Čin se vratila, a fala dragoj Gospi u kući nije bilo nikog, trči Anđa upalit laptop, povirit kod svojih prijatelja i onda in napisat šta je bilo, nek se ljudi zabavu s umišljenon kravetinon.
Kod Jure ništa nova, Ljube je napisala 2-3 riči kako je bila u masline, a kod Mare naslov "DUVAN".

"Sidin ja danas i čekan bus, sidija je jedan kreten do mene i onda je još sila nika ajmo reč gospoja, za pravo reč napuvana, naprlitana vlajinetina..."