bijeli koralj
03.11.2007., subota
NATA
U ranu zoru zove moja prija Nata da će doć.
To je ona šta je potirala Svog, piturala kosu i sritno rekla da se ide bacit u promet. Tila san joj nabrojit sve po spisku, digla mi je tlak, al čin san otvorila vrata vidin da je najbolje mučat. Ne može bit ništa nego bolesna, znan da je sama, nema tipa da joj zagorča život. Ne govori, sidi ka izgubljena u svemiru, nekako puno podatna, mirna i meka. Iz prve ništa nisan razumila osin da nan triba makjato. Iz druge mi se učinilo da se spokojno sprema otić negdi daleko. Iz treće znan da joj hitno triba rame za plakanje. Jer daje mi kartu s pismon, mrmlja da se totalka zaljubila u krivo, zabranjeno voće. Na karti piše : iz jedne zemlje daleke druge doša kapetan plovidbe duge doveja svoje mornare i brod prominija mi nebeski svod plovin po moru šta srce se zove sva svoja sidra bacan u snove na tom moru od moje duše u idra vitar od ljubavi puše val me baca dole i gore moj je kapetan, moje je more ne tražin kopno, sve dalje brodin jer ga triban jer ga volin on je iz zemlje daleke druge kapetan moje plovidbe duge O, Nato, stala si na ludi kamen, umisto u promet bacila se na zvizde i pala na kolina ! Dodaj konop, izvuć ću te, ugasit vitar, rastrit prid tobon bonacu. Naslonit ćeš glavu na moje rame i proć će, mora. Blago li se meni s tobon ! Jeste li komu bili rame za plakanje ? Ako jeste, da li ste pametovali ili ste mu samo širom otvorili svoje srce ? APDEJT Ujutro je vodin smjeron putokaza, natirat je obrisat suze, nacrtat osmjeh, držat se hrabro, smijat namjerno. Ne zovite 112, vraćan se za 3-4 dana.  |
