Danas u 16:30 dolazi kolega kod mene u sobu. Ostavlja mobitel na stolu, pali cigaru i počinje neki bezvezni razgovor.
- E, nećemo zvati dicu jer bla, bla, bla. nebitno.
Zvoni mu mobitel. Prije nego je uzeo mobitel u ruku govori:
- Ovo je moja žena. Pita kad ću doći kući jer da joj usput moram nešto kupiti. 100 posto.
Naravno da ga ona zove i naravno da je pitala kad će doći kući i naravno da on mora nešto usput kupiti. Čim je završio razgovor ja mu govorim da će sad 100 posto moja zvati da pita kad ću doći doma jer da moram nešto usput kupiti. Nije prošlo, ali doslovno 15 sekundi, zvoni moj mobitel.
- Ej, dušo.
- Kad ćeš doći kući?
- A znaš kad ću doći. Krenuti ću u pet sati.
- Dobro, jer mi moraš u apoteku kupiti sirup.
- Dobro draga.
Tako smo se dobro nasmijali na račun predvidivosti ženskog roda.
A onda otišli svako u svoju butigu pa doma.
|
