Htio sam sa ovim postom malo pričekati, ali sam prisiljen napisati ga sada. Počeo sam pisati blog tamo negdje u 8 mjesecu . Odmah na početku mi se svidio velikim dijelom i zbog toga što me vrlo rano otkrila i BigMamma i stavila moj link na njen blog pa me u kratkom vremenu čitalo dosta ljudi. Većina posjeta na moj blog dolazila sa njenog. I tako malo po malo ja se navučem na blog. Stvari i osjećaje za koje sam mislio da ih nikad ne bih mogao napisati, odjednom, bez problema, izlijeću iz moje glave i s lakoćom se zapisuju. To mi se jako svidjelo i preporučim ja svojoj dragoj da i ona otvori svoj blog jer se njoj stalno događaju full neobične stvari. Isprva je odbijala. Ma neću ja. Ma biti će glupo. Onda je počela čitati moj blog. Pa ostale. I jedno večer kaže meni moja draga. Ja bi blog. Super, mislim ja. Počne ona pisati blog. Iskreno, njeni prvi postovi mi se nisu previše sviđali. Onda sam joj rekao da je malo precrna. Onda je popizdila. I rekla da više neće pisati. Onda sam ja popizdio. Pa piši blog, jeboteja. Što te boli kurac zamene. Pa upočetku nemaš puno onih koji te čitaju. Pa moraš puno komentirati ostale da bi ljudi došli tebi. Trebaš imati link sa Bigmmame (bigmamma - razmisli o komercijalizaciji bloga). Onda joj je frendica rekla da joj je super blog. A onda ju je krenulo. Njeni postovi su sve bolji i bolji. A onda je doša tren kada sam popizdio. Nitko do tada nije znao tko je kokolo u stvarnom životu. Međutim, zbog njenog iskrenog oduševljenja blogom, počela je pričati u društvu kako i ona i ja i mala imamo svoje blogove. I da nam je to do jaja. I tako su neki ljudi doznali tko je kokolo ustvari što mi jednostavno u tom trenu nije pasalo. Tu su bile nekakve moje teorije da je blog kvalitetniji kad ljudi neznaju tko si. Da sad nemožeš pisati na temu "Jebo sam ženinu frendicu" jer bi se iste međusobno žive pojele da saznaju tko je ta sretnica. Karikiram. Bio je to zapravo atak na moju slobodu da pišem o bilo čemu, bez ikakve šanse da moje postove netko doživi krivo ili osobno te se ,nedajbože, uvrijedi. Ajde prijeđoh preko toga. Zapravo, sada kada znam da me neki ljudi, koji ovo čitaju, poznaju osobno, pišem sa manje opterećenja. Boli me kurac. Došlo mi iz guzice u glavu.
Cijelo prazničko jutro smo se zajebavali oko izgleda njenog bloga. A kako ovo? A kako ono? Ja bi box oko posta. Pa zeleno , pa logo, pa photoshop. Super joj sada izgleda blog. Govori ona večeras da ima jako puno posjeta. Svita od sriće. Gledan je s leđa i govorin da se neko vrijeme nećemo vidjeti. Zašto? pita ona. Večeras ću te zguza. I da je njen blog spomenut i na monitoru i na blogu, nastavlja ona. I da bi njoj puno začilo da ja na svome blogu kažem da mi je ona žena.
Eto moji blogeri, kucnuo je čas da saznate i to. S puno ponosa objavljujem da se moja žena krije iza ove adrese.
A sada draga, jedno vrijeme se nećemo vidjeti.
|
