K0koLO

Marchelo:

I noćas gledam u zvezde, pitam se šta je sudbina
Drhtaj u grudima, zemlja večito žedna za suzama
i bol što obuzima
I noćas čekamo Godota za stpeništu metroa
Ja sanjam sivo, a sanjao bi živo
O bože, čije to grehove skupo plaćamo, čije?
čije dugove vraćamo, čije?
Svi uzaludni ratovi i kišni dani bez duge
Mladi životi na koje su čekale neke nove pruge
Više ne gledaj svoj dom anđele, umrećeš od tuge
Zbog lažnog rodoljublja, vršnjaci su ginuli, a nisu ni krivi
O bože, ja priznajem, ja sam pička, ja volim da živim
A slike mašu sa zidova iako kažu da vreme leti
Molim se suncu da nas se ponovo seti
I kunem se bogom, hvala, nema tog ideala vrednog mog jedinog života
Svi veliki filozofi, utopisti, hvala
Al mene ne drži ta spika o patriotizmu i dogme i lažne nauke
Ja znam da mrtvi plaču, ja srcem čujem jauke
Jecaju, kunu i pitaju Zašto je bilo vredno? Jel bilo vredno?
Reci to majci što je izgubila jednino čedo. Reci!
A mi i dalje živimo bedno i u očaju
Suze za raj u starom kraju celom svetu
nek znaju nek znaju da se ovde pucalo i plakalo iz istog očaja
Nek znaju da ni dan danas neznamo ni razloga ni značaja
Roko sam mikrofon u Tuzli i primili su me kao brata
Ma svima je dosta rata
Mržnja nije naša več nam je data
O tata, reci, zar danas treba da mrzim Hrvata ili Muslimana
Pa sve nas muči ista rana iz starih dana
Ljudi su ljudi bez obzira sa ovog ili onog meridijana
Iste nas stvari plaše
Oprosti nam grehove naše.

refren x2
Oče naš, ja nisam taj što zna
Nadam se da bar ti znaš otkud toliki bol, suze i strah
Pepeo pepelu, prah opet postaće prah
Al nitko neće znati što je na brata pucao brat.


Edo:
Jadno je naše i povodljivo stanovništvo
Čovjek kad ništa nema najlakše mu prodat zajedništvo
Opet je uplakan cijeli Balkan
imamo velike nacije sa malo mozga
Tvrde očeve i vođe, oni su nam ko droga
Cijelo vrijeme biramo loše sisteme
Dragi moji ljudi, pa vrijeme je da se krene
Neću više metke da ispucavam za sumljive pretke
Neču cijeli život da živim početke
Mamu vam jebem.
gdje god da krenem, u evropu, lijevo, desno, napred, iza
treba mi viza.
I naša je glupost strah i neodlučnost
Večinska želja da smo u mentalitetu sela
Taman dobro krenemo pa u mržnju skrenemo
Nemamo strpljenja za nove pa onda venemo
Zaboravili smo kako se smijat
Ti mišići na licu nam se jednostavno nemiču
Hehe evo ga, kad estradu vidim
i opet nestane kad se sjetim đe živim

refren x2
Oče naš, ja nisam taj što zna
Nadam se da bar ti znaš otkud toliki bol, suze i strah
Pepeo pepelu, prah opet postaće prah
Al nitko neće znati što je na brata pucao brat.