Sutra navečer letim u Split. U 11 manje kvarat letin iz ZG-a. U 11 ipo sam u Kaštelima. Kontan da mi onda triba buson do pazara oko po ure. Znači oko ponoći sam na pazaru. E sada mi tribaju upute. Imali li kakav bus u tu uru za Hotel Split? Ili da iden taxijen? Ili pješke. Po prijašnjim posjetima Splitu mislin da nije baš za ići pješke. Ili će me neko od splitskih blogera dočekati
na pazaru i odbaciti do hotela i popiti neku cugu u hotelu. Ako šank tada radi. Ako ne, moremo se naći sutra popodne. Eroplan mi leti kasno navečer. Sićan se prije par godina sam isto bio u Hotelu Split. Bila je prava litnja noć. Uzeo sam Babića iz minibara, zamotao pjugu, izvalija se na katridu na balkonu, diga noge na ogradu i uživao, slobodan ko ptičica. Doli ispod hotela čuje se lagano disanje mora. U daljini svite otoci. Šolta, Brač. Sve je mirno i tiho. Osjeća se miris Dalmacije u zraku. Zatvorio sam oči i istinski živio par minuta. Cijelim bićem. I dušon i tilon. Aaaaa. Uzimam moby i krenem po abecednom redu zvati ljude koje volim da im kažem što sad radim i kako mi je lipo. Svi mi se majke spominju.
- Šta me zoveš? Samo mi radiš gricule. Uživaj jebote.
Nadam se da će i sutra biti tako!
|
