Mjesec dana se već spremam zamijeniti pasoš. I tako prođe mjesec dana i dođe dan kada pasoš više ne vrijedi.
Odlučio sam da ću sutradan obaviti sve potrebno. Međutim nisam planirao da mi večer prije dođe šogi i da zabrijemo do kasno. Ujuto, sav nikakav, idem do kupaonice i prestaši me spodoba u ogledalu. A nemam vremena za brijanje. Pred kraj radnog vremena zbrišem i tražim prvog frizera da me obrije i ošiša, jer me inače šiša žena, a brijem se valjda sam.
Piše frizerski salon. Super.
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Može šišanje i brijanje?
- Žao mi je, ne brijemo.
Ma što je njoj žao. Mene, sebe?
Vozim dalje ko tenkre zvijerajući očima po fasadama tražeći onaj spasonosni znak "Brijačnica".
Ček, rikverc. Evo ga.
Reklama iz 45-e na kojoj velikim slovima piše "BRIJAČ za muškarce"
Unutra, preklapajući dnevne novine, diže se iz stolice Boris Dvornik iz Malog Mista. Ono frajer od svojih 6 ipo banki. Sigurno je cijeli život proveo u ovoj brijačnici, obrijao je i ošišao milijune ljude. Nije sad baš ultima moda, ali sigurno on to dobro radi.
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Može šišanje i brijanje?
- Žao mi je, ne brijemo.
- Kako ne brijete. Pa piše brijač.
- Žao mi je.
Mater mu jebem. Ja u čudu izlazim van i još jednom pogledavam iznad ulaznih vrata, a tamo velikim slovima piše BRIJAČ. Koji kurac.
Sada sam već ljut. Vozim dalje i smijem se koji je to fosilni kreten bio. Brijač, radi u brijačnici, a ne brije. Do jaja.
Evo još jedan.
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Može šišanje i brijanje?
- Može.
A ja hepi ko malo dite.
- Dođite za sat ipo.
Ma jebem ti mamu za sat ipo.
- Doviđenja.
I onda se sitin na ima jedan frizerski kod maksimira di sam se jednom davno brijao.
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Može šišanje i brijanje?
- Može.
Meni pada kamenčuga sa srca.
- Za pola sata.
Nemogu toliko čekati. Eto opet kamena. Idem dalje.
Slijedeća brijačnica. Tri komada unutra. Jedna radi, a druge ćakulaju.
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Može šišanje i brijanje?
- Žao mi je, ne brijemo.
E onda meni puko film.
- Što to neznate raditi ili vas je strah da me ne zakoljete.
- Imate li možda jednu britvu. Sam ću se obrijati.
Ove dvi se zahihiću.
- Ne. Pa to vam više frizerski ne rade. Sada se ljudi doma briju.
Još par pokušaja šarmiranja ovih besposlenih frajlica koje se hihoću na sve što ja kažem. Neuspješno.
Potrošio sam na njih 10 minuta. Odlučim se vratiti u prethodni salon.
- Bog. Jel još stoji ona ponuda od pola sata?
- Bog. Pričekaj, za par minuta sam gotova.
Mala je prva liga.
- Sjedni. Što ćemo?
Mala moja. Sad bi ti ja rekao što ćemo.
-Kosu skrati, a bradu ne želim vidjeti.
Da se mala na posao i super ona mene ošiša. Spikamo cijelo vrijeme o pizdarijama. Baš opuštena atmosfera.
E, a sad najbolji dio.
Brijanje. Brijanje je bilo super osim što me malo zasijekla po obrazu, ali je tako bila uviđajna i nježna daj joj nisam uzeo za zlo. Možete li si predočiti, da vas netko umiva. Ono, nagenete se nad umivaonik, a dvije tuđe ruke vam skidaju ostatke pjene za brijanje. Lagano vas uhvate za bradu i povuku kapljice vode prema dolje. Vrlo čudan osjećaj.
- Nasloni se i zatvori oči.
Zavaljam se ja i zatvorim oči i osjetim nekakvu hladnoću na licu. Njušim niveu. Masažu lica je obavila tako dobro da se meni učinilo da me hoće pojebati. To nemožeš raditi s toliko pažnje i nježnosti zbog love. Sto posto me je htjela. Masaža je trajala sigurnih 5 minuta u kojima sam tako uživao i opustio se do nirvane.
- Dobro?
- MMMM.
- Jeli vas to uče u školi za frizerke?.
- Ne. - kaže ona. - To sam naučila samoinicijativno.
Možda je to ona napravila jer se htjela iskupiti za to što me porezala. Neznam, ali ću ići češće kod nje na brijanje. Sigurno.
Ostatak priče je nebitan. Otišao se slikati. Uzeo broj u murji i čekao pola sata da ona glupa mašina napravi "dong" i da se pojavi moj broj na diplayu. Predao papire, potpisao se i otišo doma.
|
