Beograd je juče mirisao na sneg koji će tek danas kažu pasti.
Na omamljujući miris sveže posteljine.

(A ja te volim u mrklom mraku na zadnjem spratu solitera - Momčilo)

peron 38 uvek je nekako prekoputa. I uvek stignem da zapalim još jednu cigaretu. Da ti odtipkam poruku sa koje strane busa ću sesti da bi znao gde da stojiš i da mi mašeš. (šalješ poljubac a ja stavljam dlan na prozor) - moram da mašem - kažem čoveku do prozora.
Ljudi gledaju da uđu odmah, iako su sedišta numerirana i to baš nema nekog smisla.
Čovek pored mene utihne brzo, a ja grickam pecivo od sira koje si mi kupio.
Mrak i vojvođanska ravnica.
Iza mene Beograd
I omamljujući miris snega koji će tek danas kažu pasti.