nedjelja, 03.06.2007.
Srcedrapajuča kaže..
Plawuša mi nabila komplekse svojim pjesmicama,sad ispada da je ona mudra i lirički oplemenjena a ja glupa...E pa mogu i ja bit pjesnički nastrojena!!!
.
Sad bi još bilo fakat super da mi upali ofarbat to sve pa ak se pjesmica nebu vidla bar znate da sam imala najbolju volju...
Čvrsto...
stojim na zemlji a voda dolazi do grla,
stvarnost napinje luk,ja molim Boga da me fula,
ak pogodi sve će izaći,svi moji strahovi,
prljava savjest,propusti,sve kaj sam htjela sakriti,
ak pogodi krivi dio mogle bi izaći sve laži,
kaj ih skrivam ko zmija noge,
stvarnosti molim te pazi,
na stvari koje znam ali još nisam sebi priznala,
stvarnosti pazi na to da nebi koja izašla,
al nemrem se maknut i otvorit usta,
viknut da me se čuje pa šapnem:
moram se naviknut,i sve je začarani krug,
a kaj sam htjela izbječ,doć će na na platu kao dug,
ne mogu pobjeć,a zna me pa se igra,
preklinjem ju,proklinjem ju,
al drži me poput sidra,
i gubim živce,i fali mi strpljenje ,
a više neželim bježat niti trpit razočarenje,
al to je dio nje,dio koji mrzim,
dio koji grize ruku koju ja naivno pružam,
ma nema riješenja,shvati
nema smirenja,shvati,nema povjerenja,skupim,
svu svoju hrabrost i pljunem jopj u lice,
čuj me stvarnost,ja od tebe bježim,
padam ničice,al više ne i briga me kaj ćeš mi složiti..
izvuci oružje,ja ne bježim ,
ne,više ne..
sad sam sva sentimentalna,ode se brzo grlit pred ogledalo..
