Baš danas čitam "Misao dana"... Vrijeme je život. Trošenje
Vašeg vremena je trošenje
Vašeg života.
(Merrill Douglas)
Ta misao me baš zaintrigirala...zašto? Zato kaj ima jedna osoba koja mi svakih deset dana potroši dobrih 2h mojeg života.
Ta osoba dođe k meni na posao i laje, laje, laje....o sebi, o sebi, o svojim prijateljim, o svojim prijateljicama, o sebi, o svojim "internet" prijateljim, o sebi itd...itd...
Ta osoba je muškog roda.
Ta osoba nikad ne sluša kaj mu druga osoba hoće reci! ( ma da mu ja nikad ništa nit ne kažem osim : aha, ma da?, ooo, joj pa da, aha, aha, o svašta, aha....jer se ne može od njega doći do riječi).
Moje vrijeme je Moj život...odjeb od mene i idi zajebavaj nekog drugog!!! Ah kad bih mu bar mogla to na glas reči...kako bi mi život bio jednostavniji :))
Imam 28 godina, zivim i radim u jednom manjem gradu.
Udana za svoju dugogodišnju ljubav.
Gramaticki sam losa, č i ć koristim totalno nepravilno...:)))
Tko prizna pol mu se prasta. :))
