Oteh se nekakvoj čudnoj misli o politici,
Pivo, dva mi ne pomogoše,
Razmišljah kako izlaz naći,
Lice pokrih rukama,
Kao da se sramih,
Ali ja se ne sramih,
Već me obuze briga
Kome dati jedan glas.
Ja se oteh nekakvoj čudnoj misli o politici,
Dva, tri piva mi ne pomogoše,
Sjedih na hladnome podu,
Češkah se iza uha,
Ne razmišljah što učiniti sutra,
Već kako složiti koji stih,
A da politika ništa ne imade s tim,
I smisliti kome dati jedan glas.
Ja se oteh nekakvoj čudnoj misli o politici,
Tri, četiri piva mi ne pomogoše,
Lupah se u čelo dlanom grubim,
Čupah kosu i brojah vlasi,
Ne imade s tim ništa živac ljuti,
Nego me svrabi dlan umorni,
I pitah se hoće li svrabiti i političara,
Ako mu dam jedan glas.
Ja se oteh nekakvoj čudnoj misli o politici,
Četiri, pet piva mi ne uskočiše u pomoć,
Polako gubih misli,
Razmišljah gdje sam stao,
Ne preskočih par riječi,
Nego mi misli daleko odlutaše,
Tamo gdje mirovinsko i zdravstveno imam,
I kako dadoh jedan glas.
Ja se oteh nekakvoj čudnoj misli o politici,
Pet, i još koje pivo mi ne pomogoše,
Ja protresoh glavom
I odoh presijeći jednom ljutom.
|
