Evo dok još nije gužva, dok još nisam popila 150 tableta predviđenih za danas... DAAA dobro ste pročitali, 150, doktor rekao da shvatim to kao grickanje kikirikija :D ... uglavnom, ni malo romantično ne zvuči ta cijela priča sa terapijama. zgodno zvuči priča od prisilnoj dijeti :D i štajaznam... 6 dana terapije, ove žestoke, kemo... onda doza imunosupresiva, transplantacija, i održavanje, 6 mjeseci na imunosupresivima... i molim da svi oni koji me žele vidit i strašno pate što im ja to ne dam, prihvate činjenicu da 6 mjeseci neću imati imunitet.
al nek vas raduje da imam lijepu malu sobicu u kojoj sam sama. s kompjuterom, kojeg brzo necu imati volje otvarati. sa dovoljno muzike koja sjeća na neke lijepe dane, i s televizijom, za koju za sad ne znam čemu služi, al možda nekad upoznam i televizijski program...
Komentare uredno čitam, al štedim tipkanje za postove, ne možete ni zamisliti kako je tipkati s kateterom... ma bolje da ne možete :D
Hehe, evo vam slika, da vidite da ne izgleda tako strašno, samo malkice smeta :)
ako vam za nesto treba, il štajaznam već...
evo: naopakabajka@net.hr
ICQ: 327-666-751
_____________________
...ostala je knjiga sa par neprocitanih strana,
neke stvarcice od Herendi porcelana,
i jedan pulover...u kom si bila...
i ostala je ploca "the best of ry cooder",
i fina mala plava kutijica za puder...
i ja sam te ostao zeljan...
dok me bude...
moja mila...
___________________
"Jednog dana ce sve doci na svoje, to znam,
ali prethodno bi morao da nadjem malo vremena da umrem,
i ispunim jos par rubrika u formularu Vecnosti, tako da bas ne vapim za tim danom.."
(Dodir svile)
______________________
"Legao sam na ledja, siroko rasirivsi ruke, pokusavajuci da sto ravnomernije rasporedim mehur praznine u grudima. Anamaria mi je nedostajala tupo, gotovo opipljivo, jedan otkinuti dio mene, pomislih, ne mogavsi da zamislim koji...
Glava, udovi, prsti, pipici i kraci?
O, ne... Sve je to nekako spolja?
Ovo fali iz sredine...
Negde iz tamnog ambisa zbog kojeg se sve redje usudjujem da zaronim u sebe...
jer tamo zaglavim... Oci se prepune do vrga...
I suze se za cas raspu kao pokidane biserne niske...
Po sobi...
Po meni...
Po citavom svetu...
I ne mogu ih skupiti do jutra..."(jedan od onih zivota)
______________________
O, samo to ne...
Prkoseći zakonu gravitacije, u njenom oku je blistala malena suza, a onda se ipak otkinula i nestala putujući kraj nosića.
Znam, more je potopilo Atlantidu, i, krckajući stene kao lešnike, išaralo lokalnu planetu. Brzaci lome turbine, a mutne velike reke nakrive šešir, pa potope Kinu i Indiju kao veliki veš. I nikom ništa...
Ali, suza je kraljica. Suza je najmoćnija vodena sila.
Trudeći se da to ne deluje nervozno, lupkao sam neki takt, pokušavajući nezrelo da privučem njenu pažnju.
Neuspešno... Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom još ima tragova suza, znaju kako je to dobar osećaj.
(tri posleratna druga)
______________________ Od nakita je nosila jedino oči, i ja sam u tom trenutku uzalud tražio reč koja bi ih objasnila.
Za razliku od crnih, krupnih, sanjalačkih, razmaknutih, plavih i sličnih, njene oči su se mogle objasniti samo sa više reči, ali za to nije bilo vremena.
(tri posleratna druga)
______________________
