četvrtak, 06.01.2005.
Na Bogojavljensku noć
|
Na Bogojavljensku noć Olba se dotače, lome se pogače, a venci smokava i mali zlatni praporci se pokače Po prednjoj sobi mog baće... Čudo je navike moć... Ko pod zastavom, društvo se sastalo, pod istom ikonom za crnim švapskim astalom Što pamti svadbe i daće... Uglavnom gostujem kod kuće, al moju narav pamte tu... Brbljaju svašta pred svanuće... Al čak ni pripiti, ni da pomenu nju... Na Bogojavljensku noć... Pobožne pesmice, sveće i kresnice i uvek metu odveć onih glupih grožđica u česnice... Al to je tako, i amin... Strašna je prošlosti moć... Prate me duhovi, ko gladni vukovi... A moje vreme tinja kao stari trupac bukovi... Još jutros gurnut u kamin... Ruža je pupila na mrazu... I, što bi rekao moj kum: vuče te đavo na tu stazu, A ispred sebe imaš dobri stari izlizani drum... Nikad ne pričaju o njoj... A ja se ne raspitkivam... Ukrstim politru i noć... I na taj krst se, tu i tamo, prikivam... Već me i Dunav pretiče... Moja me senka spotiče... Al ništa me se ne tiče... I malo šta me pomera i dotiče... Sem, katkad, Nje... Na Bogojavljensku noć Vašar starudija... Društvo sa studija... Profesor ruskog, Šveroš, Doktor, Paor i Opštinski Sudija... I svi smo na "Pomoz' Bože"... Silna je ljubavi moć... U jutra besana jos dođe nezvana, i kao provalnik mi pretura po mislima i pesmama... Al to je sve što mi može... |