"Hej, svetska silueta. Nije joj mesto tu...
Sigurno je ispala, slučajno, iz nekog magazina, i samo je svratila da pita kojim se putem može najbrže vratiti u svoju reklamu za parfem.
Iz prakse mi je bilo poznato da takve siluete uvek imaju olakšavajuću okolnost. Stakleno oko, karijes dvojku ili nosinger kao ključ od ludnice.
Na udaljenosti do koje se primakla još nisam uspeo da uočim ni jedan od navedenih detalja, ali nije me to zbunjivalo.
Zbunjivalo me je što to uopšte nije izgledalo kao neko ko dolazi negde. Ne. To je izgledalo kao Neko Ko Dolazi Meni. Kao neko ko mi opet dolazi...
Prišla je sasvim blizu. Sad sam već bio sasvim siguran da se radi o "skrivenoj kameri".
Bila je lepa kao san umornog anđela...Gde je zamka? Ah, da, ostao je još sopran. Znao sam da će sve upropastiti kad zapišti kao čajnik.
- Dobro veče...
Alt?"

"- Malo sam zakasnila?
Desetak godina, po mojoj slobodnoj proceni, mada mi tam-tam pod majicom šalje tajanstvene poruke da si stigla na vreme...- Hej, uđi... Zar je to već četiri?
Prihvatajući bicikl krivio sam se prema nekom izmišljenom satu, iznenađen kako je to vreme proletelo. Već četiri?
Među nama, sekund pre zvona, konstatujući da je dva do pola pet, definitivno sam odlučio da nikad više ne kupujem časovnike sa olovnim kazaljkama..."


"I višnje su opet zapljuštale po mom vratu...
A onda mi se peščani sat razbio negde nad glavom...
Fin mak najsitnijeg peska prosuo mi se po ramenima...
Zrno po zrno kotrljalo se niz kičmu, i stropoštavalo se u ambis, niz glatke sapi uznemirene ptice...
Divlja ruža mi se otvorila na usnama...
Polako...
Bolno...
Dva trna kliznula su tragom odbeglog peska...
Mali tufnasti pajac uplašeno je virio iza jastuka...
Prokletstvo, ničeg se ne sećam...
Slušala je moje srce, naslonivši mi glavu na grudi, kao mali indijanac na zemlju.
Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstiće, smirene na mom desnom ramenu.
- Radi li?
Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je učinila posle nekog vremena.
Znam da radi, mila. Dobro je to srce. Malo kasni, ali kucka tu i tamo. A naročito kucka tu. U tvojoj sobi...Pajaci su me zabezekmnuto gledali.
U redu je, momci. Volim ovu devojku. Ne brinite ništa...
U stara dobra romantična vremena, kad kontracepcija još nije uzela maha među omladinom, smrtno smo cvikali od devojčura koje bi mogle pokušati da nas "navuku na bebu".
Vremena se menjaju...
Zagrlio sam je čvrsto, i ona se priljubila uz mene, dovlačeći čupav pokrivač sve do očiju.
To mi se još nije desilo...
Znam, nije lepo da pričam o tome, ali proslavio sam i dvadesetogodišnjicu gubljenja nevinosti.
Ne, nije mi bila prva...
Ali, bila je prva sa kojom sam se "voleo", nadajući se da će neko od nas zatrudneti.
- Sretan rođendan, Emilija Kovačev. Nadam se da sam te upravo "navukao na bebu"... "