Ponekad u proljeće...
JUTROS MI SE PLAČE
Ja ne znam zašto jutros mi se plače
i od samog pogleda na prazne ruke
tijelo mi biva bolno kao da leži
na postelji prostrtoj od suhe drače.
Kamo je pobjegao i sakrio se
od boja, perja i vjetra istkan san
kad prstima zbilje na moj prozor
zakucao je oštro u sivo obučen dan.
Ja ne znam zašto jutros mi se plače
pred toplim očima samilosnog svijeta
dok tuga i samoća izišle iz mraka
do nagosti polako bestidno se svlače.
14.03.2009. u 11:30 sati | 75 Komentara | Print | Link | Na vrh
