Beograd može biti i blizu i daleko od Splita, kako se uzme. Hoću reći, možete ga uloviti brže ili jeftinije, ovisno o prijevoznom sredstvu koje izaberete. Pa, kako se nama nigdi više ne priši, mi smo se naprišili, onda smo izabrali jeftinije. E jesam ga inteligentno upakirala, nema šta, ali dobro. Ako koga, morti, mori želja za istim proputovanjem, eto, povratna autobusna karta po osobi dođe petstopet kunića, barem je toliko bila u lipnju.

Još da je bilo krenuti ranom zorom, po danu, bilo bi to idealno, ili barem upola lakše... presjediti jedanaest sati, uz kakav-takav pogled na brda, polja, šume, gore, ceste, zgrade, ravnice... pa bi sad opet mogla, u stilu one reklame... a nije bilo po danu... ... Mili Bože, kud sam zašla, noć me stigla u autobusu...

U Beograd smo stigli ravno u devet nula nula... ma, ne znam ja, slike znaju... ...

Oznake: Split, Beograd, putovanje