Jutro je svanulo bez mene budnog.
Očekujem prijatelja da navrne, pa sam se dao u pospremanje sobe. Interesantno je to kako se svi nekako usplahirimo kad nam treba neko doć a znamo da ima prašine, da su razbacane stvari, pa se tek onda uhvatimo ukoštac sa svime kompromitirajućim.
Spremni smo da tu prašinu smjerno podnosimo, al kad neko dolazi e onda je valja skloniti.
To bi se moglo reći onda ovako: Neka nam što češće dolaze gosti - živjet ćemo u čistijem...
Baš kao što ja zezam mamu kad mi neko dođe pa kažem tom nekome: "E nek si došo vala, ne ih drugačije mesa jeo...":)