Jutros sam doživio nervni slom. Ne bukvalno al skoro da jesam. Probudim se, pogledam u mobitel - nema mreže. Ustanem, odem do sobe uzmem telefon fiksni u ruku - nema signla! PA JEBO TE ŠTA JE OVO?! Obučem se oko 11 odem do tržnog, ucrnjačim neku raju, iznerviran se ispsujem, vratim se kući - 14:15, nema signala! I šta da čovjek uradi?! Tek kad nemaš pristupa internetu skontaš koliko je izraženo tvoje ovisništvo! I onda se nadovežu mnoge stvari: ne možeš kontaktirati bližnje, a činjenica da čovjek koji je tvom cu dužan 2.700 KM kupuje sinu motor od 500cc, samo da bi ovaj bio faca, dolije ulje na vatru i onda je sreća što nemaš oružja kraj sebe - POBIT MRAKU! A onda na kraju se dokopaš tastature i istreseš svu negativnu energiju i pokušavaš mirno započeti sa čitanjem nove knjige.
Mislio sam početi čitati Travničku hroniku, pa pošto je nemam moram okrenuti poneki broj da je nabavim. Al' opet se vratiš na prekid signala! Moderno doba?! Ne radi ti telefon - kao bez ruke da ostaneš, nije ni čudo što se ljudi toliko ugoje - pa hajmo malo šetnje. Odeš fino do knjižare, kupiš sebi. Ovi Ameri su glavna bagra, tipka 1 = naručiti kafu, tipka 2 = kupiti online puder i šminku. Jebo to, prošetaj!!! Tok svijesti je legendaran pojam, počneš od ne postojanja signala, dođeš do i-bogu-i-narodu dopizdile Amerike. Previše nervoze ubija. Kad smo već kod Amera i gojaznosti:

Lijepa moja Europa!