Oprostite na zaključku, ali zašto su cure toliko naporne, zahtjevne, infantilne...? Zašto ja moram svojoj curi milion puta reći jednu-te-istu stvar da bi je ona shvatila? Zašto kad sama sebi napravi problem oko naše veze, moram ja da je čupam iz toga? Zašto jednostavno ne prestane sa tim mentalnim pritiskom? Zašto nema osjećaja za ludost? Zašto ne uzme ono najbolje iz dječijeg svijeta - igru? Zašto nema osjećaja za avanturizam? Zašto je toliko ljubomorna (ok - ljubomoran sam i ja ali ne toliko)? Zašto uvijek ja moram biti taj koji će unijeti nešto novo? Zašto me ne može iznenaditi nečim, bilo čime, poklon je najmanje bitan? Zašto ja moram biti grub na sve to? Zašto jednostavno ne prestanemo pričati o vezi, zašto u njoj ne uživamo? Zašto ja moram slušati o problemima njene prijateljice? Zašto, i kad zna da nije upravu hvata se za to kako se ja prema njoj odnosim? Zašto mora doći do scene u kojoj ja ne ličim na sebe? Zašto pravi probleme? PA ŠTA JE CURAMA DANAS??? Pa na šta bi svijet ličio kada bi ove feministkinje došle do svojih ciljeva? Ravnopravnost - da, nešto više - ne (zbog svijeta ne). Zašto me moja Jasna jednostavno ne sluša kad joj kažem - nemoj mi o tome više... I milion drugih pitanja bi se dalo postaviti da se više razmišlja. I sad mi kaže, nakon što je po peti put nazvala: "ja te više neću nazvat pa ti ako hoćeš..." i zašto sam ja morao na to u pola rečenice spustiti slušalicu. Baš me umori!!!