Le docteur Fletcher, aprčs avoir reçu plusieurs mails d'appel ŕ l'aide de l'une des personnalités de Crumb, décide de se rendre chez lui, dans les locaux de la maintenance du zoo oů il vit. Amigos, parejas, compańeros y żpor qué no? Le docteur Fletcher, aprčs avoir reçu plusieurs mails d'appel ŕ l'aide de l'une des personnalités de Crumb, décide de se rendre chez lui, dans les locaux de la maintenance du zoo oů il vit.
Javite se na 098 729 729. Celle-ci est une illustration des différents courants architecturaux qui ont émergé entre le Moyen Age et le XXe sičcle. Casey, qui est parvenue ŕ s'échapper de sa cellule, aperçoit furtivement la scčne et prend la fuite en récupérant un fusil et des munitions qu'elle trouve dans un vestiaire.
SEX SHOP | TIENDA EROTICA - La ville de Split s'est établie ŕ l'intérieur, puis autour de l'immense de l'empereur romain , construit entre et , qui s'étendait sur une surface de 39 000 m 2.
Croatian girls are extremely receptive to day game. They want to be opened. Even if she has headphones and seems focused on her music, it can still go well. Croatia is one of those places where both indirect and direct game work. Pick one that suits the venue and your personality. If she smiled, I knew I was in. Girls will give you their number even if they have a boyfriend. It may not come out until the first meeting. Not only will this weed out flakey girls, but it gives you an opportunity to find out what she wants in life. You need to push the interaction as far as you can go. If you get a passionate kiss with some hand-holding at the end, over 50%. Absolutely do not add a Croatian girl to Facebook. They are accomplished attention whores and will string you along. Cockblocking is a huge problem. The best way to fight it is to be more selective about the venues you choose. Large clubs have the hottest girls, but they are harder to approach and you will end up getting cockblocked incessantly. Experiment in the city to find something in the middle that has the best balance between beauty and attitude. So much of a successful Croatian experience will be based on the venue. What I did was approach girls whose friend was already getting hit on by another guy. Croatian girls already have an elevated perception of themselves and get compliments all the time. They are not insecure as girls from the or. Croatia is slowly embracing one-night stands. With the right logistics, you should be able to get them. They are far easier than a place like Ukraine. The key here is having tight logistics. The girls who are most likely to go for this will be 18-23 and who want a taste of the American sexual culture. Older women will be able to resist your logistical game. Similar to the above point, all your dates should be close to your apartment. Even if a Croatian girl is playing aloof, she can turn on a dime once in a private room. The best game for Zagreb, the capital, is to have the best logistics possible. Sadly, Croatian girls flake more than average so you want the proximity of your apartment to act as bait for casual hangouts that turn into bangs. Get ready to meet some hardcore female players. Read Next: JA Wooooow…. You sir have, most likely, got stuck in you teenager years and you still need time to mature. GOD forbid procreate with you! Third: I rest my case. May God or whichever entity you pray to help you on your way to actually scoring something in the near future. Jacques Gringo Well, trollop, if you could wipe the blood from your eyes and see it through those of an entirely eligible, successful and — believe it or not — gentlemanly man such as the majority of us here, you would soon realise that so many girls are just as the man describes.
Sean Paul Get Busy Lyrics Um ótimo sinal dos tempos... Qualquer semelhança com os nobres e primordiais objetivos da pioneira alemă năo parece ser mera coincidęncia. U ponudi imamo i erotske lutke muške i ženske i veliki izbor bičeva i lisica za nezaboravne erotske trenutke. Proizvodi se šalju provjereni i u ispravnom stanju. Le film se termine par l'apparition de , qui reprend son personnage de David Dunn présent dans 2000. Sauf indication contraire ou complémentaire, les informations mentionnées dans cette section peuvent ętre confirmées par la base de données.
Vi kažete da je Nikolaj i ovo i ono. Kandidati, a posebno njihovi savjetnici, uglavnom ne shvataju presudnu važnost ovih testova. IVAN 8 - 47 TKO JE OD GOSPODINA BOGA, RIJECI NJEGOVE SLUŠA: VI ZATO NE SLUŠATE, JER NISTE OD GOSPODINA BOGA.
Prema Garobovoju, svaki organ, kao i svaki drugi objekt percepcije, sadrži individualno informativno polje, božansku matricu, koja predstavlja osnovu čitave egzistencije. Dostojevski, Bijele noći, NASTJENJKA Ne plačite! Ovo četvoro se naizmjenično javljaju u vanzemaljskoj dezinformativnoj literaturi.
Savez srpske dijaspore Sloveniji je na petim jubilarnim susretima u Ljubljani, krajem augusta uručio priznanje Željku Dediću iz Laktaša kao istaknutom prijatelju ovog udruženja i čuvaru narodnih običaja, kulture i tradicije. - BIĆE POPLAVA ALI I RODA NA GRANAMA I NJIVAMA TOKOM 2018. Svaki od ovih autora ne samo da je drugačije zamišljen nego je i stvoren kao potpuno drugačija osoba.
5?>7=0B8 0@: "25= 4CH52Y020;0 AC 30 =0X=>28X0 0AB@>=>;>H:0 8AB@06820Z0, G5AB> X5 >18;078> ;01>@0B>@8XC A2>3 ?@8X0B5Y0 8:>;5 "5A;5, 0 C 4>:>;8F8 X5 G8B0> @04>25 1@0G=>3 ?0@0 8@8. !;>2>A;030G, :>@<8;0@, 2>X=8:, @C40@, =>28=0@, 3>2>@=8:, A25BA:8 ?CB=8:. :> 18A<> <0 :>X5 >4 >28E 720Z0 AB028;8 C7 8<5 0@:0 "25=0, =5 18A<> ?>3@5H8;8. @5 =53> HB> AC 30 ">< !>X5@ 8 %0:;15@8 $8= 8725;8 =0 ?CB A25BA:5 A;025, GC25=8 0<5@8G:8 ?8A0F ?@>GC> A5 ?> A2>X>X A25AB@0=>AB8. ;8 <0;> :> 7=0 40 >2>X H8@>:>X ?0;5B8 70=8<0Z0 <>65<> 4>40B8 X>H X54=> - =0CG=8:. @5<40 =8X5 8<0> 3;02C 70 F8D@5, ?8A0F X5 A0B5 ?@>2>48> =04 =0CG=8< ?@>@0GC=8<0 ?>:CH020XC[8 40 AE20B8 Z8E>2C >3@><=C 206=>AB. 4CH52Y020;0 AC 30 =0X=>28X0 0AB@>=>;>H:0 8AB@06820Z0, G5AB> X5 >18;078> ;01>@0B>@8XC A2>3 ?@8X0B5Y0 8:>;5 "5A;5, 0 C 4>:>;8F8 X5 G8B0> @04>25 1@0G=>3 ?0@0 8@8. !25 HB> X5 18;> =>2> 8 70=8 =5:0:> 18 A5 =0H;> C "25=>2>< >:@C65ZC. "0:> X5 ?>AB0> X540= >4 ?@28E C<5B=8:0 G8X8 X5 ;8: >25:>25G5= D8;< :0<5@><. 2> A5 4>3>48;> 1909. "5: HB> 30 X5 5; 8710F8> =0 B@68HB5, B5;5D>= X5 A2>X5 <5AB> 4>18> C "25=>2>X :C[8, 0;8 X5 C1@7> ?0> C =5<8;>AB 8 ?>AB0> B5<0 X54=5 >4 ?8HG528E 1@8B:8E A0B8@0. 0:> >4CH52Y5= B0:> ?@0:B8G=8< 87C<><, 1C:0 B5;5D>=A:>3 @073>2>@0 =8X5 ?@8X0;0 "25=C. CG5 A0< 10H ?8A0> 4C1>:>C<0= G;0=0: =0 C728H5=C D8;>7>DA:C B5: A5 B0:02 @073>2>@ 2>48> C A>18. 0 A;8G0= =0G8= ?>:0X0> A5 8 =0:>= :C?>28=5 ?8A0[5 <0H8=5. 04 X5 ?@28 ?CB C3;540> <0H8=C 1874. >;8< 0A, =5<>XB5 G0: =8 >B:@8B8 G8Z5=8FC 40 ?>A54CX5< ?8A0[C <0H8=C. >B?C=> A0< ?@5AB0> 40 X5 :>@8AB8<, X5@ =8:0:> =5 <>3C 40 =0?8H5< ?8A<>, 0 40 <8 =5 AB83=5 >43>2>@ A0 70EB52>< =5 A0<> 40 X5 >?8H5<, 25[ 8 40 >1X0A=8< :0:> =0?@54CX5< C Z5=>X C?>B@518, X54=>< @5GXC, 40 8< :065< A25. 0 =5 2>;8< 40 ?8H5< ?8A<0, B5 AB>30 =5 65;8< 40 YC48 7=0XC :0:> ?>A54CX5< >20X <03=5B 70 @04>7=0;F5. # Z53>2>< A;CG0XC B> =8X5 70EB520;> 3>48=5 ?@>2545=5 C >?A56=8< 8 =0?>@=8< >3;548<0, 0;8 "25= X5 8?0: ?0B5=B8@0> B@8 87C<0. 0B8< A5 BC =0H;0 8 8AB>@8XA:0 4@CHB25=0 83@0. 7C< :>X8 X5 ?>6Z5> =0X28H5 CA?5E0 X5 >ACH5=8 ;5?0: =0 AB@0=8F0<0 0;1C<0 - A0<> B@510 40 A5 >2;068 ?@5 C?>B@515. 8;> 18 ?@02> GC4> 40 YC102 ?@5<0 =0CF8 =8X5 =0H;0 <5AB0 8 C Z53>2>< :Z8652=>< AB20@0;0HB2C. 0;> :> B> 7=0, 0;8 "25=>25 ?@8G5 <>3;5 18 40 ?>AB0=C 45> 718@:5 :>X0 >:C?Y0 @04>25 Z53>28E AC2@5<5=8:0 8;0 5@=0 8 %. 5;A0, ?8>=8@0 =0CG=>D0=B0AB8G=>3 60=@0. 02> :>X8 4>;078 =0 @073>2>@ A0 XC=0:>< "25=>25 ?@8G5 A0G8Z5= X5 C?@02> >4 @048XC<0 8 ?>;>=8XC<0. # =0AB>X0ZC 40 >?8H5 >3@><=5 <>3C[=>AB8 >28E 5;5<5=0B0 :0> =>28E 872>@0 5=5@38X5, "25= A5 =5 ;818 40 F8B8@0 3>A?>RC 8@8 8 ?@>BC<0G8 Z5=0 70?060Z0. "0 BC<0G5Z0 <>640 =8AC B>;8:> ?@5F87=0, =8 C25@Y820, 0;8 =8:> =5 <>65 "25=C 40 ?@8?8H5 =54>AB0B0: 5=BC78X07<0. >:070> <8 X5 AB@0=8F5 ?@5?C=5 1@>X:8 ?CF0XC[8 >4 ?>=>A0, :0> 40 A04@65 @5G8 =5:5 15A<@B=5 ?@8G5. 0B8< A<> 83@0;8 18;8X0@, 0;8 G0: =8 Z53>20 ><8Y5=0 83@0 =8X5 <>3;0 40 30 =0B5@0 40 701>@028 A2>X 25;8:8 ?>4283. Između ostalog pažnju su izazvale prve ilustrovane edicije njenih romana, kao i crteži i gravire ljudi, mesta i događaja iz tog perioda. Među stotinak eksponata bile su i knjige koje su uticale na Džejn, poput dela Samjuela Ričardsona, Lorensa Sterna, Fani Berni, Vilijama Kupera i Lorda Bajrona. Otac je bio rektor, a majka je poticala iz uvažene porodice. Džejn je imala osmoro braće i jednu sestru, Kasandru. U jedanaestoj godini Džejn je završila svoje formalno obrazovanje i vratila se kući. U takvom okruženju počela je da piše pesme, priče i komade za svoju porodicu — koja se sastojala od vrlo vrednih čitalaca — ali i za ličnu zabavu. Iako je bila odlični poznavalac društvenih prilika i tumač ljudskih karaktera, a mnoge svoje heroine srećno je i udala, sama Džejn nije nikad stala pred oltar. Preminula je od tuberkuloze 1817, u 41. Međutim, teškoće nastaju onda kad pokušamo da zamislimo karakter same književnice. Po njegovim rečima, Džejn Ostin je bila suptilni tumač manira svojih likova, upoznata do tančina sa njihovim vrlinama i manama, a opet sama je bila nedokučiva i misteriozna da je teško zamisliti je kao osobu od krvi i mesa. Ostinova je tokom svog 41-godišnjeg života napisala nekih tri hiljade pisama, najviše sestri Kasandri koja je mnoge spalila verujući da ne ostavljaju dobar utisak o Džejn i njenoj porodici. Ta pisma su i danas dramatična, a prateći trag Džejnine ruke možemo da osetimo njenu živahnost, tečnost i disciplinu; rukopis je pedantan i čist, a ipak brz. U nekim pismima gotovo da možete da osetite ekstatičnu govorljivost. Iako su puna ogovaranja i trivijalnosti, pisana su sa takvim osećajem za dramu da u njima možemo osetiti skoro fizičku energiju pretvorenu u reči. Iako je Džejn bila vrlo povučena osoba — svoje prve romane objavljivala je anonimno — u pismima se vidi trag javnog sveta kome je skoro sasvim okrenula leđa, kao da bi on mogao nespretno povrediti njen novelistički univerzum. Njena pisma ispostavljaju se kao još jedno svedočanstvo da je s pravom prati glas da je bila pronicljivog pera. Ostinova je verovatno delovala zastrašujuće svakome ko bi je upoznao, ali sa svojom sestrom je bila vrlo iskrena i otvorena. Bila je sunce mog života, pozlata svakog zadovoljstva i ublaživač svake tuge. Rođen je u Gornjem Milanovcu 1894. Osnovnu školu je učio u Gornjem Milanovcu, zatim u Čačku, da bi je završio u Beogradu, gde kasnije studira francuski jezik i književnost. Za vreme Prvog svetskog rata ponovo živi u Milanovcu. Posle rata, cela porodica se seli u Beograd, a Momčilo nastavlja studije i živi u krugu pesnika i prijatelja zainteresovanih za umetnost. Po završenim studijama radi u Beogradu kao gimnazijski profesor i na tom poslu ostaje do svoje smrti. Sa objavljivanjem svojih dela počinje kasnije nego njegovi generacijski drugovi Rastko Petrović, Miloš Crnjanski, Desanka Maksimović i drugi. Piše sporo, razvija se, eksperimentiše. Odsustvuje iz javnog života i sa godinama se sve više usamljuje. Krhke građe, Nastasijević oboleva od tuberkuloze i umire 1938. Godinu dana posle njegove smrti, njegovi prijatelji izdaju celokupna dela: Pesme, Rane pesme i varijante, Hronika moje varoši, Iz tamnog vilajeta, Rane priče i Drame. Ni ovo izdanje nije afirmisalo Momčila Nastasijevića u široj javnosti. Kasnije se o Nastasijeviću ponovo govori, ali se ni danas ne može reći da je omiljen i opštepoznat pesnik, kao ni da je potpuno otkrivena njegova veličina i značaj. U svojim shvatanjima poezije Nastasijević je dužnik simbolista. U traganju za tom melodijom pesnik proniče s onu stranu pojava i dolazi u neposredan dodir s onim što je neizrecivo, tajanstveno, mistično. Maternja je melodija, pre svega, zvuk izvornog, arhaičnog jezika, u našem slučaju to je, s jedne strane, melodija jezika narodne pesme, a s druge, srednjovekovnih tekstova. Na ovoj tački Nastasijevićeva neosimbolistička zaokupljenost muzikom i neizrecivim ukršta se s ekspresionističkom težnjom k neposrednom i praiskonskom. Nastasijević je uložio veliki rad da bi stigao do svojih lirskih krugova i dok je bio zadovoljan njima, isprobavao je sva moguća sazvučja među rečima našeg jezika, sve prelive smisla i različiti odnosa verbalnih znakova. Njegova konciznost, ta osobenost njegovog pesničkog idioma, nije proizvod nekakve ćudljivosti ili proizvoljnosti, već je izraz borbe protiv tih mana u koje upadaju oni koji poeziju pišu olako. Jutarnje, prvi ciklus, izražava način na koji se pesnik vezuje za spoljni svet, ono što u njemu voli: mirise, podneblje, glasove sela i život prirode. To je veoma aromatična poezija, prelivena rodnim zvucima i bojama, setna na jedan tradicionalan, arhaičan način, nežna. Večernje su nastavak jutarnjih prizora, koji u večernjem ruju postaju setniji, manje opipljivi. Realnost nije sasvim jasno omeđena i nagoveštava se smrt. U Bdenjima, preokupacije dekorom i sentimentom iz prethodnih ciklusa ustupaju mesto velikim pesnikovim temama. Njegova mašta i izraz sazreli su da definišu ideje i osnove odnosa postojanja. Izraz postaje gušći, reči je manje, pesme postaju apstraktnije i neposrednije. Njegova metafizička iskustva dobijaju jasne formulacije i izražavaju patnju zbog surovosti neposredne egzistencije. Gluhote su ciklus od deset pesama u kojima redukcija ukrasnih i eksplikativnih elemenata dovodi do semantičke napregnutosti, do pesme koja pokazuje shematsku ogoljenost zamisli. Reči u kamenu su ciklus sačinjen od četrnaest pesama i one predstavljaju viziju koja ujedinjuje selo i grad, apokaliptične drhtaje, sagledavanje nesavladivih ličnih razdiranja i pokazivanje onih delova sudbine u kojima je čovek zavisan od čoveka. Magnovenja su zbir pojedinačnih pesama složenije strukture, koje su iznutra podeljene na odeljke, tako da svaka pesma podseća u malom na strukturu Reči u kamenu. Odjeci, poslednji ciklus, pun je reminiscencija ponovo se oseća čar opipljivih stvari, atmosfera pejzaža i naziranja starinskih enterijera. Njegov dramski rad obuhvata dve knjige: Drame i Muzičke drame. Muzičke drame su drame u stihovima, koncizne, predviđene za kanije komponovanje, ali suviše okrenute pesničkim vrednostima da bi bila operska libreta. Ne može se reći da Nastasijevićeve drame otkrivaju stvarni smisao za scenu, iako u njima ima i zapleta i dijaloga koji bi na sceni bili efektni. Po rečima kritičara, Momčilo Nastasijević se nije pokazao kao stvarni pozorišni talenat, ali nije svoje drame pisao ni isključivo kao pesnik. On je hteo jedan novi medijum, hteo je na scenu, kao pesnik ili ne. Teško se probijao do priznanja, još teže je dolazio do opštenja sa publikom i čini se da je pokušavao da, preko pozornice, uspostavi kontakt sa ljudima za čiji jezik i na čijem je jeziku pisao. Nastasijevićev prozni izraz, odnosno jezik, je gust, idiomatičan, jarko obojen, pun inverzija, ritmičan, ali ipak ima kadencu proze i razlikuje se od jezika njegovih pesama. Anton Pavlovič Čehov rođen je u Taganrogu u trgovačkoj porodici. Kada je završio gimnaziju 1879. Organizovao je pomoć gladnim seljacima, osuđuje zloupotrebu vlasti i korupciju. Čehov je majstor ruske novele. Kroz svoje mnogobrojne pripovijetke on piše o ruskoj stvarnosti 19. Kroz njih opisuje karijerizam, malograđanstvo, primitivizam ruskog seljaštva kao i događaje koji su se zbili raznim ljudima. Čehovljeve drame se grade na unutrašnjoj dramatičnosti, obilnom tekstu i lirskim elementima. To nisu drame zbivanja već raspoloženja, a po tome Čehov postaje jedan od začetnika moderne dramaturgije. Neke njegove pripovijetke su zapravo komedije a druge tragedije. Pisao je o ruskom egoizmu i hvalisanju pojedinih lica. U svojim pričama i dramama on stvara jedinstvenu atmosferu. Čehov ne opisuje uzroke društvenog ponašanja i ne ocenjuje postupke likova već ih opisuje, ismijava ako treba i također opisuje njihove živote. Mnoge Čehovljeve drame se igraju danas u pozorištima. Stvorio je jedinstvenu sliku ruskog realizma koji se može doživeti kroz smijeh ili kroz suze. U književnoj kritici je dosta često mišljenje da Čehov nije imao snage da napiše roman. Većina njegovih pripovijetki je komična pa je zato on od smijeha stvorio sopstveno oružje protiv ružnih pojava života: eksplozijom smijeha je ismijavao laži, korumpirane ljude i one na vlasti. Pola vijeka poslije svoje smrti, Čehov je ostao u sijenci ruskih romansijera. Tek kasnije ljudi su shvatili njegov značaj i u njemu otkrili genijalnog umjetnika. VEKA Čehov 1860-1904 između medicine i literature Sto godina posle njegove smrti, njegove pripovetke doživljavaju nova izdanja, pišu se nove studije i eseji, nanovo postavljaju njegove jednočinke, vodvilji i drame. Pisci žive sa svojim dilemama, nervozama i neurozama, sa njima je živeo i Čehov, razapet između medicine i književnosti, pripovedaka, drame i nenapisanih romana, iako je spoljašnjošću ostavljao utisak smirenog, suptilnog i ljubaznog gospodina. Anton Pavlovič Čehov počeo je da piše još kao student medicine, pomoću Antoša Čehonte, svog književnog dvojnika, objavljujući kratke priče, humoreske i feljtone, kako bi mogao da izdržava oca, majku, sestru i najmlađeg od svoja tri brata. Sa svom težinom života susreo se još kao dečak, u rodnom Taganrogu, gde ga je otac ostavio bežeći od poverilaca u Moskvu. Čehov završava gimnaziju i odlazi u Moskvu, gde se upisuje na studije medicine. Iako je obe pokušavao da ostavi, nije ih se oslobodio tokom celog svog života. Hteo bih da pobegnem u letnjikovac, ali već je jedan po ponoći. Za čoveka koji piše teško je naći odvratniju atmosferu... Moja je nesreća što sam medicinar i nema toga ko ne bi smatrao potrebnim da popriča sa mnom malo o medicini. Posle književnih početaka u moskovskim listovima, Čehov počinje da objavljuje za petrogradske Krhotine, Petrogradske novine i Suvorinovo Novo vreme. Krajem 1885, odlazi u Petrograd i shvata da je postao cenjen i tražen pisac. Iduće godine održana je petrogradska premijera njegove drame Ivanov. Leči od tifusa majku i tri sestre jednog poznanika; majka i jedna sestra umiru, što ga navodi da prekine privatnu praksu. Antonov brat Nikolaj Čehov umire 1889. Naredne godine, Čehov putuje na Sahalin, gde mu je dozvoljeno da obiđe sve kaznene ustanove i zatvoreničke kolonije, pod uslovom da ne stupa u kontakt sa političkim zatvorenicima. Na ovom putovanju skupiće građu za svoju reportažu Ostrvo Sahalin, čija je poslednja poglavlja cenzurisala Glavna zatvorska uprava u časopisu Ruskaja misl. U istom časopisu objavljuje i pripovetku Paviljon broj 6, napisanu posle rada na suzbijanju kolere u okrugu Serpuhov. U razgovoru sa Gorkim, Čehov iznosi svoju viziju prosvećivanja ruskog naroda, preko obrazovanih učitelja kojima bi sagradio veliku osvetljenu zgradu na svom seoskom imanju, gde bi imali sve uslove da steknu što više znanja, promene svoj stav prema učenicima i da bi mogli zdravo da žive, jer, kako je primetio, mnogo ruskih učitelja je bolesno i živi u nemaštini. Četiri i po godine pred njegovu smrt, Čehova primaju u Akademiju nauka, kao člana Sekcije beletristike. Akademske titule odreći će se dve godine kasnije, jer je Gorki po naredbi cara izbačen iz te institucije. O Čehovljevim dramama često se govorilo da se u njima ništa ne događa, a, kako šira publika obično poistovećuje pisca sa njegovim delom, i Čehov je u običnim razgovorima neretko stavljan u te okvire. Uprkos velikom uspehu, Čehov je imao brojne nesporazume sa Stanislavskim, najčešće zbog samog shvatanja njegovih dramskih dela. Te prepirke uticale su i na pogoršanje njegovog zdravlja, narušenog tuberkulozom, s kojom se borio još u mladićkim danima. Osnovna razlika u shvatanju bila je u tome što je Stanislavski posmatrao Čehovljeve komade kao drame, dok ih je sam Čehov nazivao komedijama. Ubrizgati mu, možda, malo sperme. Naravno da je Stanislavski, sa tadašnjih stanovišta i shvatanja u pozorištu, bio u pravu, približivši Čehovljeve komade širokoj pozorišnoj publici, dok, danas gledano, ova dela, puna gorke ironije, određujemo kao bliža komediji. Čehova su ovi sukobi veoma izmorili. Plašeći se da njegovi komadi ne budu pogrešno interpretirani, on je često prisustvovao probama, dolazeći iz provincije, gde se odmarao, u Moskvu, i pazeći na svake pojedinosti. Pola godine pred smrt, prisustvovao je MHAT-ovoj premijeri Višnjika, već sasvim izmoren i iznuren, jedva izdržavši predstavu i svečane govore u čast slavljenika, jer je premijera održana na njegov četrdeset četvrti rođendan, 17. Poželevši da pobegne od svega toga, on ubrzo odlazi na Krim. U julu iste godine, Čehov će umreti, ili, konačno se odmoriti, kako to izgovara Sonja iz Ujka Vanje. Čitav vek posle njegove smrti, njegove pripovetke doživljavaju nova izdanja, pišu se nove studije i eseji, nanovo postavljaju njegove jednočinke, vodvilji i drame. I u našim pozorištima igraju se Višnjik, Tri sestre... Čehov je za svoje doba bio veoma napredan u književnom smislu, vršeći snažan uticaj na razvoj novelistike, pogotovo u poslednje vreme popularne kratke priče, i naročito na dramu XX veka, svrstavajući se uz Beketa u njene najviše vrhove. Ali u životu ljudi se ne ubijaju, ne vešaju, ne izjavljuju ljubav svakog trenutka. I ne govore svakog trenutka patetične stvari. Oni jedu, piju, vuku se, govore gluposti. I, eto, potrebno je da se sve to vidi na sceni. To je život bez smisla, rekao bi Crnjanski, ili traganje za izgubljenim vremenom, po Prustovim rečima. To je neumitno prolaženje vremena, buka i bes do krajnjeg utihnuća. Tako Čehov svojom umetnošću pripada veku na čijem je samom početku umro. No, njegovo delo proteže se daleko u svim pravcima književnih epoha, kao jedno od najčvršćih tkiva književnog organona, povezujući realističke pripovedače sa modernim, grčku tragediju i Šekspira sa Pirandelom i Beketom. Meni je tek dvadeset šest godina. Tursko-grčki rat i kandirano voće Opisujući Čehova kao čoveka koji je voleo jednostavnost, poverenje i iskrenost, Maksim Gorki se seća kako je prisustvovao razgovoru Antona Pavloviča sa trima gospođicama odevenim u raskošne svilene haljine i čiji su mirisi ispunili sobu seoske kuće tada već čuvenog pisca. Ali, ko će pobediti? Tada su sve tri počele da govore o kandiranom voću pobednički, sa izvanrednom erudicijom i suptilnim poznavanjem teme. Bilo je očigledno da im je laknulo što ne moraju da se pretvaraju da su ozbiljno zainteresovane za tursko-grčki sukob. Na polasku, obećale su Čehovu da će mu poslati kandiranog voća. Komad u prvobitnoj formi namenio je gospođi Jermolovoj iz Malog teatra u Moskvi. Čehov je tada bio nepoznat u pozorišnim krugovima. Komad je odbijen i on je nastavio da ga dorađuje. Zatim ga je ostavio po strani da bi napisao IVANOVA, koji je prvi put igran 1887, a zatim 1889. Nakon što ga je gospođa Jermolova odbila, Čehov je ponovo napisao ceo komad. Njegov brat Mihail Pavlovič rukom ga je prepisao u dva primerka, žaleći se da je to bio veoma dugotrajan posao pogledati njihovu prepisku. Ispravljena verzija i dalje je predugačka. Do smrti, opterećen svakodnevnim brigama pisca, Čehov nikad nije dovršio to delo, iako je već bilo napisano. Odložio ga je u fioku i do kraja života unosio je u njega izmene. PLATONOV, dakle, za Čehovljevog života ostaje u ladici, zatim, nakon njegove smrti, završava u Centralnom arhivu Moskve do 1923, kad Arhiv objavljuje jednu verziju pronađenu u Melikovu, njegovoj seoskoj kući udaljenoj jedan sat od Moskve. Posle Drugog svetskog rata, Državna edicija lepe književnosti odlučuje da izda Čehovljeva celokupna dela u 20 tomova, s prepiskom, pismima s objašnjenjima, raznim varijantama tekstova i komentarima. Tomovi su izlazili u periodu od 1944. U sveskama iz 1949. Te sveske bile su posebno izdate za sovjetske studente dramske umetnosti. Tu se nalaze sve Čehovljeve teme: gubitak imovine, period pre revolucije, konflikti u kojima su sve žene jake i odlučne, a muškarci slabi i neodlučni, uloga zelenaša i nepokretne imovine, tragične budalaštine provincijskog života, strah i prezir prema religioznim temama Čehov je bio agnostik. Piščev glavni zaključak: karakter određuje sudbinu. To, međutim, ne znači, kao kod naših klasika, da svi likovi imaju karakter. Komad se završava tragično. Pa, ipak, ton predstave je smešan, živahan i humorističan. Kako mladi danas shvataju Čehova? Da li i oni čine istu grešku kao mi nekad? Da li čitajući dela Antona Pavloviča uživaju u sumornosti njegovih likova? Čehov, baš kao i naš Molijer, i u kratkim i u dugim komedijama, u stvari je veliki šaljivdžija. Njegovi likovi su, ipak, smešni i u najbolnijim časovima svojih malih sudbina pripadaju, ma šta da su i ma šta da kažu, čak i dok uzaludno čekaju da im se ostvari život, svetu ironije. Čehov nije Labiš beznađa. Znam, tu je Trepljev, tu je Nina, Ivanov i drugi. Ali, svojom genijalnošću i sklonošću ka suštinskom, Čehov, dobar satiričar kakav je bio, uveo je u komediju smrt i samoubistvo, a da to uopšte ne izgleda neobično. Po profesiji lekar, i sam bolestan, on suviše dobro poznaje psihologiju da bi uzeo zaozbiljno zanose i razočaranja svojih junaka. Smrt, u ovom pozorištu, deo je pomoćnih komičkih rekvizita, a beznačajnost je sredstvo farse. Ukratko, ja ne vidim nikakvu tugu u svim tim bankrotstvima i neuspesima, u tom iznemoglom svetu. Čak i smrt adolescenta je običan događaj. Daleko smo od Šatertona. Treba čitati i igrati Čehovljeve komade, prijatelju čitaoče, kao komedije. Ne umem i ne mogu da sažaljevam Arkadinu i njenog sina, kao ni ostale likove oko njih. Dobro znam da je Čehov saosećao s onim najnesrećnijim među njima, ali je svedočio o njihovim sudbinama iz ugla živih. Definitivno, ma kako nam to izgledalo prilikom prvog čitanja, ne treba glumiti na tužan i melanholičan način u komadima TRI SESTRE, UJKA VANJA, GALEB... Ne treba tugovati nad njihovom sudbinom. Njih treba preoblikovati u kreacije bez posebnog značaja. Kako su drugi nemilosrdni prema tim likovima, kako ih vode ka propasti, ka beznadežnom kraju nakon nesigurnog i praznog života. To ne znači da je Čehovljevo delo mračno, posebno zbog toga što je osvetljeno ironijom autora, kao i njegovom plemenitošću, posebnom saosećajnošću, ali i ravnodušnošću. On je oštro protestovao protiv takozvanih dolorističkih interpretacija svojih komada. Kratak život, prekratak, u brigama i siromaštvu. Da li se žalio? Ne, samo je malo gunđao. Njegova prepiska svedoči o srdačnosti i dobroti tog čoveka. On ima sposobnost da zavede. I uvek je uz njega neko ko mu je posvećen, ko mu pomaže da sakupi snagu, ko mu prepisuje rukopise, prikuplja podatke, izuzetno se brine za scensko ostvarenje njegovih dela: njegov brat, na primer, a kasnije Dančenko i Stanislavski. Njegov rad, takođe, izaziva divljenje. Bar u smislu pozorišne umetnosti. Počeo je jednočinkama, farsama, skečevima. Znam da je u 22. Imam integralni prevod tog komada: nedovršeno delo s napomenama, ponavljanjima, digresijama, lucidnom konstrukcijom. Sve to veoma je lepo, ili skoro veoma lepo, ali, takvo kakvo je, izgleda nemoguće za postavljanje na scenu. Kad se čita ta integralna verzija iz 1882, mora se priznati da je mladi pisac umeo da se nametne, sledeći strog put, da bi dostigao čistotu i dramaturški red u GALEBU ili VIŠNJIKU. Kad pogledamo rukopis PLATONOVA, shvatamo zašto ga je Jer-molova odbila. Razumemo takođe i zašto Anton Pavlovič nije instistirao i zašto je, prema rečima njegovog brata, uništio jednu kopiju tog dela. Ipak, iste godine kad završava PLATONOVA piše i jednočinku NA VELIKOM PUTU a, tokom narednih godina, više od 200 priča i još jednu jednočinku pod nazivom LABUDOVA PESMA 1886. Od PLATONOVA do VIŠNJIKA, nameće se jedna profesionalna teorija: izmišljanje i objavljivanje novih dramaturških formi može, prema njegovom mišljenju, ali i mišljenju većine ostalih pisaca tog vremena, da se ostvari samo preko svakodnevice, govornog jezika i strogo definisane strukture. Proza postaje jedinstveno oružje dramaturgije. Jedno poglavlje istorije pozorišta je završeno: poglavlje 19. Iz te neizvesne borbe u kojoj se forme i dramska struktura još traže, jedan čovek mudro se povlači. On ima svoj način poimanja, pisanja, svoju filozofiju i stav koji će značajno uticati na sve pozorišne pisce narednih generacija. Sam, nepokolebljiv, daleko od te zapadnjačke Rusije, istočnjački Klodel priprema DEOBU PODNEVA. Aristotelovska koncepcija pozorišta takođe je umrla. Sve može da se ostvari, sve je dozvoljeno, sve je moguće. Ali, Anton Pavlovič Čehov, rođen u Taganrogu 1860, već je umro 2. To uverenje da život nije vredan življenja ako izgubimo najdraže biće jedno je od odrednica moje životne koncepcije. A onda je sela na kanabe, prekrila glavu jorganom i ispalila sebi metak u srce. Tragična smrt književnice i profesora Beogradskog univerziteta Anice Savić-Rebac 1892—1953 po mnogima je zagonetnija i od sudbine pesnika Branka Miljkovića. O motivima njenog samoubistva decenijama su ispredali izmišljotine, sve do onih najprizemnijih. Čudo od deteta Anica je rođena 4. Još kao gimnazijalka čitala je u originalu antičke i moderne pisce, prevodila, sa 13 godina objavila prve pesme u Brankovom kolu, a sa 17 napisala prvi esej. Slikar Uroš Predić jedini je strahovao od Anine darovitosti. Ovaj vanredno ružni gest Ljiljana Vuletić doživljava prevashodno kao plod povređene muške sujete koji, kako kaže, ne umanjuje veličinu književnog dela Miloša Crnjanskog. Brak i karijera Godine 1921. Anica se udala za Hasana Repca, službenika Ministarstva vera Kraljevine SHS. Iako su na prvi pogled bili sušte suprotnosti, njihova je ljubav bila toliko velika, da je ništa nije moglo ugroziti. Ljiljana Vuletić navodi ocene njihovih prijatelja koji su govorili da su se Hasan i Anica i nakon više decenija zajedničkog života ponašali kao ljudi između kojih je upravo planula ljubav. U kući je Anica bila obična žena svoga muža, obavljala je sve uobičajene kućne poslove, kuvala, spremala. I uporedo gradila karijeru. Kakva je bila profesorka latinskog jezika u Trećoj ženskoj realnoj gimnaziji, najbolje govori činjenica da su kod strogog profesora Veselina Čajkanovića studenti polagali bez odgovaranja čim bi rekli da im je u gimnaziji predavala Anica Savić-Rebac. Disala ljubav Iste noći kad je Hasan Rebac umro, Anica je sebi prerezala vene. No, morfijum koji je pre toga sama sebi ubrizgala da bi ublažila bolove pri sečenju vena usporio je krvarenje te su je teškom mukom spasli. Nakon Hasanove sahrane komšinica i kućna prijateljica Darinka Grabovac predala joj je pismo koje je Hasan ostavio. A Ljiljana Vuletić smatra da je, odričući se života lišenog smisla, Anica afirmisala ljubav kao najvišu vrednost egzistencije. Ljubav kakvu malo ko doživi. Pesnik Duško Trifunović rođen je 1933. Sa 24 godine prvi put je došao u Sarajevo da bi radio kao bravar, a kada je napunio 25-tu, objavio je svoju prvu knjigu pesama. To se vidi i u njegovoj poeziji i u njegovom životu. Čitaoci i javnost su teško prihvatali ili nisu hteli da vide jednu vrstu rezignacije, skeptičnosti i čak fatalizma u njegovoj poeziji, pa i njegovoj ličnosti. Neosporno je to osećanje pojačano iznuđenim dolaskom u Novi Sad, jer je morao da napusti Sarajevo i počne život u neprilično doba. Ne može se reći da nije bilo dobre volje u Novom Sadu prema njemu, ali to je prevashodno bila volja prijatelja i pojedinaca. Ne mogu da svedočim, ali pričalo se da su ga izdali nekadašnji veliki prijatelji. Meni se čini da je on bio suštinski usamljen. Preko trista njegovih pesama je komponovano, a najpoznatije su one koje su izveli Bijelo dugme, Zdravko Čolić, Arsen Dedić, Neda Ukraden i Vajta. U Sremskim Karlovcima na ispraćaju nikada niko, posle Branka Radičevića, na Stražilovu nije okupio više ljudi. To se vidi i u njegovoj poeziji i u njegovom životu. Čitaoci i javnost su teško prihvatali ili nisu hteli da vide jednu vrstu rezignacije, skeptičnosti i čak fatalizma u njegovoj poeziji, pa i njegovoj ličnosti. Neosporno je to osećanje pojačano iznuđenim dolaskom u Novi Sad, jer je morao da napusti Sarajevo i počne život u neprilično doba. Ne može se reći da nije bilo dobre volje u Novom Sadu prema njemu, ali to je prevashodno bila volja prijatelja i pojedinaca. Ne mogu da svedočim, ali pričalo se da su ga izdali nekadašnji veliki prijatelji. Meni se čini da je on bio suštinski usamljen. Preko trista njegovih pesama je komponovano, a najpoznatije su one koje su izveli Bijelo dugme, Zdravko Čolić, Arsen Dedić, Neda Ukraden i Vajta. Strah da se možda predomislio odagnao nam je čim se javio na telefon. Nije došao, kaže, jer je sinoć nezgodno pao. Kod brata je u njegovoj vikendici u Sremskim Karlovcima. Pa, ako može da govori, uporni smo do drskosti, mi ćemo doći do njega. Eto, trudićemo se da ga ne gnjavimo mnogo. Razgovorali smo i fotografisali ga puna tri sata. Mahao nam je iza kapije dok smo odlazili. Gimnastika u Akademiji nauka Kasne šezdesete prošlog veka. Ivi Andriću se slavi rođendan u zgradi Bosanske akademije nauka u Sarajevu. Po protokolu, došli sekretari udruženja pisaca iz svih republika, svaki da održi prigodno slovo. Među njima i on, Duško Trifunović, sekretar Udruženja pisaca BiH. Ja kažem: iz Bosanskog Broda. Niko nije iz Bosanskog Broda. Ovi što su došli sa mnom počeše da se kikoću. Mislim, nikog ne znam iz Bosanskog Broda, ispravi se Ivo i zaduži me da ga vadim od dosadnih ljudi. Ako vidiš da me neko gnjavi ti samo kaži: Ivo, dođi ovamo. U međuvremenu me zove jedan iz moje ekipe da dođem. Ja dođem, a on kaže: gospodine Crnjanski ovo je Duško Trifunović. Ja u zemlju da propadnem. Ovaj se zezne i pita: kako zdravlje, gospodine Crnjanski? Šta vi mislite, ako čovek ima sedamdeset godina da se samo o zdravlju priča! Koliko vi imate godina? A vi, gospodine Trifunoviću? Možete li vi ovako, sagne se i dlanovima dotakne pod, a da ne savije noge. Onaj što ga je pitao za zdravlje kaže da ne može, nezgodno je, znate. A vi, pita mene Crnjanski. I nas dvojica radimo fiskulturu, a pored nas prolaze Veljko Petrović, Desanka Maksimović, sve sami akademici. Crnjanski je uvek bio oficir i sportist i na taj način je isprobavao ljude. Niko mi nije verovao kada sam to napisao. Shavitili smo poruku ove priče. Nismo pitali za zdravlje, godine, penziju... Čoveku je drago da ga se sete kad bilo. Šetamo pogledom po sobici gde Duško radi i spava kada dođe kod brata Luke. Svega se seća kao da je jutros bilo. U televiziju Sarajevo su ga zaposlili po kazni. Da se ne šepuri kao slobodni umetnik. Molio je direktora da mu to ne čini jer ne poznaje televizijski posao. Bio i u Puli. Pravila mi je imidž, da sam slavan. Direktor mu je odredio rad sa muzičarima i posavetovao ga da se pravi da sve zna. Ispostavilo se da Duško sve te momke, muzičare, poznaje. Sa njima je sedeo u kafani. Postao je muzički urednik jedine emisije sarajevske televizije koja je išla u JRT. Muzičarima je bilo veoma važno da se u njoj pojave, a Duško nije dozvoljavao da pevaju gluposti. Tako je počeo da im piše tekstove. Ne znam ja pisati tekstove na muziku. Neću da radim ono što ne znam. Rasteram njima tu potrebu da im ja dopisujem ono što su oni ukrali od Radio Luksemburga. Jedino je Jadranka Stojaković na tekst odmah pisala muziku. Zove uveče na telefon i kaže: Znaš šta, sutra moram da imam pesmu. Sačekaj, osećam da neko dolazi. Dobro, javi mi se kasnije. Noć je i ja sam sama i treba da se bojim, šta li će biti kad korak stane baš pred vratima mojim. Član, pa još i lep Goran Bregović je u Duškovu kancelariju ušao kukajući što su mu muzičari sa kojima je do tada radio i sa kojima se posvađao oteli pesmu i naslov albuma. On kaže, evo ova je najbolja: kad bih bio bijelo dugme, mala bi se zakopčala u me. Joj, ja profesor gramatike. Zakopčava se dugmetom, a ne u dugme. Nema to veze, to niko neće primetiti, kaže Goran. Nakon dvadeset godina, kada su pravili neku njihovu retrospekciju, pozvali su i mene. Goran mi kaže: Jesam ti rekao da niko neće primetiti osim tebe. Drage su mi te uspomene. Kada su oni imali pravo, bilo mi je drago kao i da sam ja imao pravo. Da li mu je Bregović tada izgledao kao neko ko će daleko dogurati? Znao je otići u Firencu, Padovu i odatle doneti novu muziku koju je on stvorio oslanjajući se na italijansku. On ne voli da ja to pričam. Bio je vrlo u strukturi. Imao je i jedan izuzetan kvalitet. On je bio lep dečak. I siguran u ono što radi. Dosetim se ja šta je u knjizi najvažnije. Nije pisac, sadržaj tu i tamo, ako nas dodirne. Glavni junak je najvažniji u knjizi i svetu je svega dosta osim glavnih junaka. To je njegovo delo jer me je on navukao da ga napišem. Tad sam video kako on radi. Sve vreme sam ja govorio da je muzika rastavljanje reči na slogove. On je strašno bio mršav, a tek nogice... Međutim, nije oblačio pantalone da ih sakrije, nego navuče one tirolske dokolenice da se baš vidi da su tanke. Šta ima da ih se stidi, njegove su, na njima je prešao svet. Kad su snimali u Londonu, tamošnji producent ih je pitao ko to njima piše pesme. Oni kažu: čika Duško. Taj čovek da je ovde imao bi pola Londona, kaže on njima. Da li je o i on bio u situaciji da ga mrze, a da mu se dive? Imao sam ja divnih neprijatelja. Oni su terali svoje, a ja se nisam obazirao. Muzičari su mislili da je mene postavio komitet da ih nadzirem, a pisci da sam postao urednik zbog žena i love. Bio sam jako izložen jer sam pisao knjige, a družio se sa muzičarima. Književni kritičari, kojih sada nema, jedva su čekali da mi nađu manu. Oni su živeli u potaji. Preživaju slamu koja je ostala iza nas umetnika i, naravno, da nas mrze. Najgore mu je bilo kad mu preprave stihove. Ona je polagala ispit za glumicu i, propala. Bilo joj je namešteno da padne jer su nju u stvari snimali za neki film, a da to ona nija znala. Bolji će biti film, kažu, mi ćemo je dogodine primiti. Uvek su se vadili na to da je već sve snimljeno i da tu više ništa ne može da se uradi i ubeđivali me da će biti hit. Šta možeš, oni su finalisti, glavni. Zato i nema nas u evidenciji slavnih ljudi. U Tahiru je tajna Duško sa bratom Lukom i snajom Sofijom ispred njihove vikendice u Sremskim Karlovcima Jedan muzički urednik je sakupio 133 Duškove pesme na koje je napisana muzika. Kada je i kako pesnik otkrio tu tajnu vezu, pitamo. Zove me čovek iz Zagreba i kaže da je napravio film, polaže ispit, ali da mu je profesor rekao da u njemu mora biti muzike. Zvao je on prvo Gorana, a ovaj mu obećao da će mu napisati muziku ako mu ja napišem tekst. Pitam ja tog čoveka o čemu je film. O Tahiru, ne znaš ti njega. Pa kako ću napisati: Oj Tahire, Tahire. Kaže li Tahir nešto. Evo, kaže čovek iz Zagreba, ispričaću ti jednu scenu. Tahir skine sat sa ruke, stavi na jednu dasku i pere ruke. Ja ga pitam: Tahire, kako si. Pa, kaže Tahir, neko ubije čoveka ilž ženu, ode jal deset jal petnes godina na robiju, ja ostao dvadeset. Taj iz Zagreba još kaže: to je tajna veza između njega i života. Dobro je, dobro je, kaže čovek, izdiktiraj to Goranu, on će Jadranki, a ona će to pevati. Desilo se da se Jadranka Stojaković tek bila vratila sa turneje po Rusiji i da se tamo zaljubila u nekog Aljošu. Ali kako je tada sve što je između nas i Rusa bilo tajno, ona oseti, objašnjava Duško, da je tajna i njena i Aljošina veza. Goran je žurio na neki koncert pa nije imao vremena da zakomplikuje. Kad se vratio, čuo je kako pesma zvuči i uzme je. On je uvek tako nalazio nekog ko će mu isprobati pesmu. Duško svoje pesme ne peva u sebi kada ih stvara. Nikada nije probao sam da komponuje muziku na svoje stihove. Ne pevam jer meni pesma, a posebno tuđa, ugrožava život. Ona ima svoj ritam koji remeti moj ritam. Moguće je da će me zvati, ali ja ne znam da li da idem. Daleko mi to, i ta muzika, i ta gužva i taj Beograd. Sve mi je to emotivno daleko. Ja ne živim sa time. A zaboravi da kaže da sam ja napisao osamdeset pet knjiga. Subkultura vlada i ja sam njen deo. S tim što Peca Popović kaže da sam ja oplemenio rok muziku. Nema gore stvari nego biti zaboravljeni pesnik. Moje pesme su mene nadišle. One rade ze mene. Mogu da žive bez mene. Duško Trifunović živi u Novom Sadu od 1992. Krenuo je poslom u Zrenjanin, i još nije ni stigao do grada na Begeju, a u sarajevski stan su provalili neznanci. Spavao je, a da o tome nikom nije govorio, u vozu koji je uveče iz Novog Sada kretao put mora. Sve dok mu jednog dana gradonačelnik nije dao ključeve od garsonjere. Sam je napravio sećiju od dasaka koje mu je poklonio radnik na stovarištu jer ga je prepoznao sa televizije. Dobio sam gotovog pisca. A znaš šta si ti. Ti kažeš da imaš petnaest knjiga, a ja sam sve pregledao, fali šest. Tih šest je ostalo u sarajevskom stanu, na polici u njegovoj sobi, u sedam žutih fascikli. Nije ih bilo kad je Duškova žena, sa njegovim punomoćjem, ponovo uspela da uđe u stan. Sve sam ih ponovo napisao i Zoran mi štampa petnaest knjiga. Nema pauza u pisanju. Ne voli da priča o detinjstvu i siromaštvu. Otac Vaso je umro još 1945. Majka Petra ostala sama sa njim i mlađim bratom Lukom. Pominje pesmu koju je napisao još kao dečak učiteljici. Mi nismo imali imovno stanje pa sam rekao da je srednje, onako, zbog nje iz poštovanja a jasno od prve do poslednje. Kaže da ima divnu decu. Sin Aleksandar Severin studira slikarstvo u Ljubljani i piše. Napisao je dva romana. Ćerka Ana živi u Gorici. Od nje ima i unuku Gaju. Iako sam mogla da pretpostavim da sam bar stota koja će ga isto pitati, nisam odolela: kako pamti Radovana Karadžića? Oni su mene poštovali, a ja njih vodao po važnim mestima da recituju svoje pesme. Svi su dobri pesnici. Radovan je imao jednu osobinu koju mi nismo imali. On je bio doktor, a mi smo eventualno dogurali do nekog profesora. On leči ljude, a mi ne radimo ništa. Bila je anegdota da Radovan može da ti dadne penziju, invalidsku, pošto je on bio psihijatar. Jedan sarajevski pisac je izvalio parolu: svi ćemo mi, jednog dana, kod našega Radovana. Čuda znam ali stvarno ne znam gde je Radovan. Voleo bih da se izvuče iz toga. Školovao se u rodnom selu, u Požarevcu i Beogradu gde je završio Pravni fakultet na Velikoj školi 1903. Službovao je u svojstvu sudskog pisara u Čačku, Kruševcu, Jagodini, Aleksincu, Ćupriji. Za sekretara Apelacionog suda u Beogradu postavljen je 1919. Vojislav je počeo da piše još kao gimnazijalac, a prvu zbirku pesama objavio je 1909. Pisao je osobene rodoljubive pesme kojima je svedočio o velikom junaštvu i stradanjima naših boraca u oslobodilačkim ratovima od 1912. U svojim pesmama nije zaobišao ni dobrotvore, hrabre ljude iz drugih zemalja koji su Srbima pomagali za vreme ratnih stradanja. Stvarao je Voja i pesme radosti i zanosa, očaran prirodom... Manje je možda poznato da je napisao i jedan nadahnuti tekst o velikom naučniku Mihailu Pupinu, a nije zaboravio ni svog učitelja Tasu kome je za Spomen knjigu zahvalnih učenika napisao jubilarni pozdrav. Mnoge pesme Ilića Mlađeg našle su svoje mesto u antologijama. Na osnovu svega pomenutog očigledno da je reč o pesničkom delu koje nadživljuje svog stvaraoca i predstavlja trajan doprinos kulturi i umetnosti našeg naroda. Bio je najstariji od sedmoro dece Julijane i Jovana, oreovačkog prote, kasnije sveštenika u crkvi Svetog Marka u Beogradu i dvorskog sveštenika obeju dinastija. Vojislav Ilić Mlađi, pesnička duša, prevodima bisera svetskog pesništva, približio je Srbiji Puškina, Ljermontova, Getea, Šilera, Molijera, Gotijea, Lamartina i druge velikane. Već time se dovoljno odužio svom rodu. Međutim, Ilić mlađi bio je pesnički gorostas, jedan od najvećih, koje je iznedrio srpski narod. Njegovi stihovi uklesani su u kamen veličanstvenog mauzoleja na srpskom groblju Zejtinlik u Solunu. Ovaj stvaralac nizao je rodoljubive, kraljevske, religiozne i ljubavne stihove. Bili su snažni, otmeni, gorljivi i iskreno nacionalno obojeni, tako da su novi vlastodržci, 1945. Ipak, heruvimsku muziku njegovih stihova nije uspela da prekrije poluvekovna ideološka tama. Veliki srpski pesnik, najlepše stihove ispisao je u Beogradu. Nažalost, među divovima srpske književnosti, jedino njemu grad nije podario ulicu, trg niti bistu u nekom parku. Ne priliči srpskoj kulturi da se ime Vojislava Ilića Mlađeg nalazi samo na porodičnoj grobnici na beogradskom Novom groblju, gde je sahranjen 22. Jovan Nikolić PESNIK KOJI JE UBIO SVOJU VOLJENU Pisanih tragova nema, ali priča koja traje duže od sto godina kaže da je Bogdan Popović, znameniti književni kritičar između dva velika rata, bio prva i jedina ljubav Drage Lunjevica, docnije udate Mašin, pa Obrenović. U ovom delu našle su se pesme stvaralaca od Branka Radičevića do Jovana Dučića, ali je vreme — sudija nad sudijama — pokazalo da se Popović o neke ogrešio. Neprikosnoveni Jovan Skerlić svojim pohvalama uveo ga je na velika vrata u srpsku književnost, da za života objavi 40 knjiga. Nije bilo svečanosti, praznika, komemoracije da se nisu čuli njegovi stihovi. Deklamovani su u školama, crkvama, na grobljima, u Dvoru. Njegovi dirljivo sastavljeni epitafi krase mnoge grobove beogradskog Novog groblja, nalazimo ih čak i na Zejtinliku. Do pre samo tridesetak godina iz ovog sela podno Rtnja, na putu između Paraćina i Zaječara, dva puta dnevno polazili su autobusi direktno za Beograd. Bogato selo svoj je uspon dugovalo nadaleko čuvenom siru - Jovan Cvijić kaže da su krivovirske ovce sa sobom doveli naseljenici iz Sjenice, dok neki drugi hroničari tvrde da ih je u ovaj kraj odnekud dobavio Osman-paša Pazvanoglu, odmetnik od sultana kod kojeg je Hajduk Veljko, kao najamnik u Vidinu, izučio ratovanje. Tri godine posle ustanka u Orašcu, po nalogu Karađorđa, Veljko je podigao bunu baš ovde, u Krivom Viru i Crnoj reci, kraju nazvanom po reci poznatijoj kao Crni Timok, koja izvire iz pećine iznad sela... Ovde je prvih godina prošlog veka učiteljevala Darinka Ilić, rođena Simonović, supruga sudskog pisara Vojislava Ilića. Službuje u Aleksincu, i ženu viđa povremeno, prašnjav od vožnje u poštanskoj kočiji. Prilikom jednog od svojih dolazaka, saputnik Krivovirac, ne znajući s kim priča, kaže mu da je učiteljka u ljubavnoj vezi s kolegom. Slučaj komedijant udesio je da ovog puta policijski izveštaj bude manje istinit od stihova: sam Ilić, isti onaj za čije pesme B. Moj čuvar skide kapu s glave! Sve sam gled'o u tami za sobom Posle smrtonosnih revolverskih hitaca u grudi svoje lepe i verolomne žene, satrven bolom i grižom savesti, Vojislav J. Ilić Mlađi napisao je svoje najbolje pesme i uzleteo u sam vrh srpske ljubavne lirike Vest je prvo poveravana polušapatom. Ne zbog straha već u neverici. Kako je moguće da jedan ugledni državni činovnik, pa još i poeta, postane ubica? Pitanja koja su prestonom varoši lebdela bez pouzdanog odgovora sutradan su, četvrtog dana pretoplog jula 1905, dobila i zvaničnu potvrdu u novinama. Ilić, pisar aleksinačkog prvostepenog suda, ubio svoju ženu u Krivom Viru u srezu boljevačkom gde je ona bila učiteljica. Ilić je, poznat pod pseudonimom Mlađi, bio pesnik i mnogo njegovih pesama štampano je po raznim književnim listovima. Po izvršenom delu, Ilić je pobegao u šumu, te je naređeno traganje za njim. Među prvima jer su, osobito pesnici, oduvek snevali i veličali lepotu žene a ne potezali pištolje na njih, a kod drugih, kod sveštenstva, jer su oboje, i ubica i ubijena, poticali iz porodica koje su služile Crkvi... Ovaj zločin, izazvan ljubavnom dramom, sem u uobičajenoj policijskoj hronici, ostavio je značajan trag i u istoriji srpske književnosti. Naime, dotad tek pesnik u dokazivanju svog dara, Vojislav Ilić Mlađi, docnije pokajnički ojađen, s neizmernom grižom savesti zbog trenutka sopstvenog bezumlja, ispisao je prelepe potresne stihove koje je uvaženi kritičar Bogdan Popović uvrstio u svoju čuvenu Antologiju novije srpske lirike. SUMNJE Tragični junak ove priče Vojislav J. Ilić Mlađi ugledao je svet 7. Osnovnu školu izučio je u zavičajnom mestu, šest gimnazijskih razreda u Kragujevcu, a Pravni fakultet na Velikoj školi u Beogradu, gde mu je otac Jovan u to vreme bio paroh Crkve svetog Marka na beogradskom Tašmajdanu, kasnije i dvorski prota. Već kao student počeo je da objavljuje stihove, ponajpre u Brankovom kolu, a zatim u Zvezdi, koju je uređivao Janko Veselinović. I dok je većina saradnika Zvezde gajila potajne simpatije prema urednikovoj kćerki Persidi-Pepi, neki joj čak i pesme ispisivali, dotle se student prava zagledao u komšinicu Darinku, studentkinju Velike škole i usvojenicu popa Miloša Simonovića. Zbilo se to na razmeđu stoleća i venčali su se čim je Vojislav diplomirao. Dvoje mladih se potom, zbog njegove službe, seljakalo po srpskim varošima i stiglo do Aleksinca, gde je sudskog pisara počela da muči grudobolja. Po preporuci lekara, otišao je na jadransku obalu. Zakratko, jer Darinka, koja je ostala u Beogradu, nije odgovorila ni na jedno njegovo pismo i Vojislav je brže-bolje, nagrizan crvom sumnje, pohitao natrag. Nakon prepirki, zajedno su se vratili u Aleksinac, gde im je rođena kći Julijana koja je dobila ime po Vojislavljevoj majci. Ubrzo je državnim ukazom od 24. Vojislav je ostao u Aleksincu, daleko od žene i deteta. I opet je sumnja, ali i želja da porodica bude na okupu, počela da ga proganja jer je Darinka njegova svakodnevna pisma i dalje ostavljala bez odgovora. A onda mu je stigao strašan glas — umrla je tromesečna Julijana. Sahranjena je u Krivom Viru. Vojislav je morao natrag u Aleksinac, a Darinka je ostala u selu. MUZIKANT Za Uskrs mu se Darinka pridružila u Aleksincu, ali je ta poseta bila pod senkom tragedije koja je pospešila bračne nesporazume. Mesec-dva kasnije Vojislav stiže u Krivi Vir i, mada već sluteći, skamenjen skuša Darinkino priznanje da ga je kao supruga izneverila. Pređašnje česte bračne nesuglasice, tragičan odlazak deteta i duge samotne noći u besputnom selu, te naočit učitelj muzike, vešt prebiranju žica na violini, učinili su svoje — pokušala je Darinka da Vojislavu obrazloži preljubu. S početka je sedeo kao oduzet i onda munjevito zgrabio kuhinjski nož rešen da sebi presudi. Jedva ga je nekako odgovorila i do jutra je razgovor poprimio mirnije tonove. Ophrvan još neusahlom ljubavlju pomešanom s opakom ljubomorom, Vojislav se zaputio u Beograd uveren da će među prijateljima naći kakvo-takvo smirenje, možda i dobar savet šta mu dalje valja činiti. Povratak u Krivi Vir, s čvrstom namerom da Darinki ipak oprosti neverstvo, bio je koban, mada početni razgovor nije naslućivao tragediju. Ona je pristala da proda svilene bube koje je gajila i, pošto je već počinjao letnji raspust, odlučila da s njim ode iz sela. A onda se iznenada predomislila. To je dodatno izbezumilo Vojislava i dovelo do nesreće... Ona na to nikako ne pristajaše. Pomislivši da sa mnom neće da ide na put zato što se čuva za drugoga, ščepam drvo u razdraženju, udarim je po glavi, krv me njena obli, ona polete k meni, udari me pesnicom ispod oka, i ja, razjaren do vrhunca kao zver, dohvatim revolver koji mi bejaše na stolu i okinem ga na nju baš kad je htela da izađe iz sobe. Pogođena u grudi ona se stropošta... Tada sam legao na krevet da i sebe ubijem, ali zbunjen nisam mogao okinuti revolver... Ilić Mlađi bezglavo istrčao iz kuće i pojurio kroz šumu zaustavivši se tek podno stene iznad krivovirskog Timoka. U očajanju je dograbio perorez i njime zasekao vene na levoj ruci. Upravo tada tuda je slučajno naišao neki seljak kome se čovek u varoškom odelu učinio sumnjiv jer je bio bez kape, što je u to vreme bilo prava jeres. Uz to, bio je neobično zgrčen i nije se ni osvrnuo na došljaka. Seljak je odjurio u Krivi Vir pravo kod pandura koji su, izvršivši uviđaj ubistva seoske učiteljice, odmah naslutili ko je u pitanju. Vojislav je uhapšen i sproveden, bolje reći odnesen, do seoske kancelarije. Malo kasnije, na seoskom groblju sahranjena je Darinka, jer se zbog pretoplog vremena to nije smelo odugovlačiti. PRESUDA U tim trenucima, uz pratnju jecaja crkvenog zvona, pandur je na taljigama sprovodio vezanog Vojislava prema sreskom zatvoru u Boljevcu. Sudski pretres Vojislavu J. Iliću Mlađem, nakon podužih istražnih radnji, održan je pred Zaječarskim prvostepenim sudom u avgustu 1906. Brojni svedoci su nedvosmisleno potvrdili da je ubijena Darinka bila neverna svom mužu i da je živela u nedozvoljenim odnosima sa Živojinom Stojiljkovićem iz Krivog Vira. Sud, kojim je predsedavao Mih. NOV ŽIVOT Pesnik koji je svoje ponajbolje stihove iznedrio posle tragičnog događaja u Krivom Viru nakon nekoliko godina oženio se Jovankom Prvanović, domaćicom, i s njom izrodio osmoro dece. I u tom braku prerano je izgubio troje dece. Danas je živa jedino Katarina, nastanjena u Mostaru. Ilić Mlađi pisac je četrdesetak knjiga poezije, pripovedaka, antologija, eseja, književne kritike i prevoda. Bio je ugledan pesnik svog vremena o čemu, pored ostalog, svedoči i podatak da mu je 1936. Uostalom, pripala mu je tada ne mala čast da održi govor nad odrima vojvoda Radomira Putnika i Živojina Mišića. Nakon Drugog svetskog rata njegovo pesničko ime gotovo je prekonoć iščezlo, da bi tek nedavno stidljivo počelo da se vraća. 1>X8F0 AC X540= 4@C3>< A;0;8 ?@8<5@:5 A2>X8E =>28E :Z830. 20 1@8B0=A:0 A>F8X0;8AB8G:0 >1@07>2=0 >@30=870F8X0 703>20@0;0 X5 ?>AB5?5=5 4@CHB25=5 ?@><5=5, 0 =5 @52>;CF8XC 8 :0A=8X5 X5 8<0;0 206=C C;>3C C >A=820ZC 01C@8AB8G:5 AB@0=:5. (> A5 70;030> 70 C:840Z5 ?@820B=>3 2;0A=8HB20, 70 ?@><5=5 871>@=>3 A8AB5<0, 2>48> X5 :0X54=>AB02Y5Z5 ?@02>?8A0 8 @5D>@3 0;D015B0 :>4 =0A X5 GC25=0 Z53>20 87X020 40 X5 A@?A:0 [8@8;8F0 =0XA02@H5=8X5 ?8A<> =0 A25BC. 5<>:@0B8X0 A5 AB0@0 40 =0<0 C?@02Y0 C?@02> >=0:20 2;040 :0:2C 70A;C6CX5<>.
53>2 AB8; A5 @07;8:>20>, 18> X5 87C75B=> >HB0@, G5AB> 8@>=8G0=, C25: 4CE>28B. 0?040> X5 70AB0@5;> 1@8B0=A:> ?>7>@8HB5, 8725HB0G5=>AB @04Z5 8 ;8:>20 8 70;030> A5 70 8175=>2A:8 B8? ?>7>@8HB0. # @078;C X5 1888. (0Y5< 20< 425 C;07=8F5. 54=C 70 20A, 0 4@C3C 70 18;> :>3 20H53 ?@8X0B5Y0 — 0:> 30 8<0B5! @0[0< 20< C;07=8F5 8 A@40G=> 70E20YCX5<. 060;>AB, =0 ?@5<8X5@C =5 <>3C 4>[8, 0;8 4>[8 [C =0 @5?@87C — 0:> X5 1C45! # >2>X 4@0<8 (> A;8:0 4>1@>=0<5@=>3 <;04>3 =3;570 :>X8 A5 70YC1YCX5, 0 >=40 >B:@820 40 1>30BAB2> Z53>2>3 1C4C[53 B0AB0 ?>B8G5 >4 8A:>@8H[020Z0 A8@><0H=8E. (> A5 3@>78> 25HB0G:8E 70?;5B0 8 C>18G0X5=8E ;8:>20 :>X8 AC 2;040;8 B040HZ8< 5=3;5A:8< ?>7>@8HB5<, ?0 X5 B>: A2>X5 ?@8G5 >:@5=C> C AC?@>B=>< A<5@C 8, C<5AB> >G5:820=5 ?>1545 <>@0;0, XC=0: 4@0<5 =0;078 873>2>@ 70 ?@578@0Z5 =5C3>4=5 8AB8=5, 40XC[8 B0:> F5;>:C?=>< 45;C B8?8G0= 8@>=8G0=, H>>2A:8 B>=. = C A2>X8< 45;8<0 =5?@5AB0=> 8A<520 ;8F5<5@X5, <0;>3@0R0=A:C ?>2@H=>AB, BC?C ?>A;CH=>AB <0A5, 0 A25 B> =0 4CE>28B =0G8=, 87;06C[8 ?>4A<5EC 35=5@0;5, 1>30B5 8=4CAB@8X0;F5, 10=:0@5, ;5:0@5, ?>:>=48@5=5 65=5 87 28H8E :;0A0 8 C>?HB5 4>:>;8G0@A:> 4@CHB2> >:@5=CB> X548=> AB8F0ZC 8<5B:0 8 <>[8. 07C<0= G>25: ?>:CH020 40 A5 ?@8;03>48 A25BC; =5@07C<=0 >A>10 8AB@0X020 C ?>:CH0X8<0 40 A25B ?@8;03>48 A518. !B>30 A02 =0?@540: ;568 C @C:0<0 =5@07C<=8E YC48. 0?8A0> X5 1893, 0;8 X5 =0 AF5=C ?>AB02Y5=0 B5: 1902. "5<0 X5 >@30=87>20=0 ?@>AB8BCF8X0, 0 XC=0:8Z0 <;040, >1@07>20=0 65=0 :>X0 >B:@820 40 A5 Z5=0 <0X:0 1028 2>R5Z5< 1>@45;0 H8@>< 2@>?5. >=>2> =0CHB@1 <>@0;0 >4;CGCX5 5:>=>X:0 <8@8 A ?>AB>X5[8< AB0Z5<, X5@ X5 B> X548=8 =0G8= 40 704@68 A>?AB25=C =>2G0=C A83C@=>AB. 0> HB> X5 A;CG0X A 25[8=>< (>>28E 4@0<0, 8 >2> X5 4@0<0 845X0. &5=7C@0 A5 702@H020 A ;>38G:8< A02@H5=AB2>< ?> :><5 YC48 A<5XC 40 G8B0XC A0<> >=5 :Z835 :>X5 =8:> =5 65;8 40 G8B0. >HB> >=5 =8AC =08;078;5 =0 4>10@ ?@8X5<, >:@5=C> A5 ?8A0ZC B0:>720=8E ?@8X0B=8E 4@0<0, 0 1898. 0HB0 X5 ?>G5B0: AB20@0Z0. @2> 87<0HB0B5 >=> HB> 65;8B5, ?>B>< ?>AB0X5B5 >=> HB> AB5 70<8A;8;8, 8 =0 :@0XC AB20@0B5 >=> HB> AB5 ?>AB0;8.
5= AC?@C3 X5 ?>HB>20=8 A25HB5=8: — 2@540=, 0;8 4>A040= G>25:, G8X5 845X5 A5 C:;0?0XC C GC4=C D8;>7>D8XC E@8H[0=8=0-A>F8X0;8AB5 — 4>: X5 ?5A=8: Z53>20 AC?@>B=>AB, >A>10 :>X0 0=484C A2>X8< AB8E>28<0 8 682>B=>< D8;>7>D8X>< 2>48 C ?@5;5?5 87<0HB0=5 A25B>25, 40;5:> >4 AC2>?0@=5 A20:840HZ8F5. =0, 80:> 70YC1Y5=0 C >10 G>25:0, =0 :@0XC 8?0: >AB0X5 25@=0 A25HB5=8:C, X5@ ?@>F5ZCX5 40 X5 >= A;018X8, >4=>A=> 40 B@51=8X0 :0> ?>4@H:0 C Z53>28< =0AB>X0Z8<0. 0<5B=5 8 73>4=5 65=5 =5 65;5 40 3;0A0XC; >=5 4>?CHB0XC : >=5 2;040XC Z8<0. #>AB0;><, >= X5 A ?8A0Z5< 4@0<0 8 ?>G5> C?@02> C?>7=02H8 A5 A 45;8<0 %5=@8:0 175=0, 87 :>X8E X5 AE20B8> 40 X5 C<5B=>AB ?@02> >@CR5 <>@0;=5 ?@>?030=45. ?0:, C>GY825 AC @07;8:5 C ?@8ABC?C 8 ?@02Y5ZC ;8:>20: 4>: 175= 70EB520 5<>F8>=0;=C A;>65=>AB, (> A5 1028 8=B5;5:B><, A<0B@0XC[8 40 B5: :04 G>25: ?>G=5 8A?@02=> 40 :>@8AB8 A2>X C< <>65 40 ?@><5=8 8 A0<>3 A515, 40 ?>AB0=5 <>@0;=> 18[5 :>X5 AB20@0 <>@0;=> 4@CHB25=> C@5R5Z5. =3;5A:8 ?8A0F 8 <0B5<0B8G0@ C8A 5@>; C<@> X5 1898. 0:> X5 >20X 1@0: C X02=>AB8 4>682Y020= :0> A@5[0=, (> X5 G5AB> ?>257820= A 4@C38< 65=0<0, 0 40=0A X5 ?>7=0B0 Z53>20 20B@5=0 ?@5?8A:0 A =5:8<0 >4 Z8E. >AB>X8 =5:>;8:> 0=534>B0 C :>X8<0 A0A28< X0A=> 87@06020 AB02 > Z5 18 ?5B0: 18> 87C75B0:? &570@ X5 CA025: 8 28H5 D8;>7>D =53> 2>X=8:. E, B830@ [5 20A 2>;5B8. 5<0 8A:@5=8X5 YC1028 >4 YC1028 ?@5<0 E@0=8. =>38 C =0A;>2C 45;0 2845 CB8F0X =5<0G:>3 D8;>7>D0 $@84@8E0 8G50 8 Z53>2C ?@8GC > =0BG>25:C, 0;8 B@510 7=0B8 40 X5 8 8G5 18> A0<> X>H X54=0 :0@8:0 C =87C, B5 40 X5 ?@8G0 > =0BG>25:C 40;5:> AB0@8X0. C=0: C 4@0<8 B568 ;8G=><, 4CE>2=>< CA02@H020ZC 8 AC?@>BAB02Y5= X5 <0B5@8X0;8AB8G:8< ?>3;548<0 XC=0:8Z5. 0C:0 =8:040 =5 @5H8 =5:8 ?@>1;5< 0 40 =5 AB2>@8 45A5B =>28E. 8;> 40 AC C ?8B0ZC ?>X548=F8 8;8 D0@<0F5CBA:0 ?@54C75[0, F8Y X5 C25: 8AB8 — 8A:>@8AB8B8 AB@0E YC48 @048 ?@>4020Z0 18;> ;5:>20 18;> :2078;5:>20, @048 AB8F0Z0 >3@><=>3 =>2F0. # 4@0X0 AC CA;548;0 (> A5 >:@5=C> =5G5 18 A5 <>3;> =0720B8 >718Y=0 D0@A0; 8=B5;5:BC0;=0 :><548X0 A Z53>28< C>18G0X5=8< 6828< 48X0;>78<0, C :>XC C2>48 =5@50;8AB8G=5 G8=8>F5 :>X5 [5 :0A=8X5 ?>B?C=8X5 8AB@068B8. "@068 4>3>2>@ 8 A:;0?0Z5 <8@0.
53>28 0=B8@0B=8 3>2>@8 ?>AB0;8 AC >7;>3;0H5=8 0 >= <5B0 <=>3>1@>X=8E :@8B8:0, 4>682Y020XC[8 8ABC AC418=C :0> Z53>2 :>;530, ?8A0F %5@<0= %5A5 :>X8 X5 ?>:CH0> 40 =0 AC?@>B=>X AB@0=8 1C45 3;0A 74@02>3 @07C<0. 0Z8=0 X5 ?>=5:04 C ?@02C, 0;8 25[8=0 C25: 3@5H8.
5=0 A<@B >1CE20B0 ?0@04>:A G>25G0=AB20 :>X5 C18X0 A2>X5 A25F5 8 XC=0:5 8 B> [5 8 =0AB028B8 40 G8=8 A25 4>: 28A>:8 <>@0;=8 :20;8B5B8 =5 ?>AB0=C A0AB02=8 45> A20:>3 G>25:0. #A?5E >25 4@0<5 4>=5> 15;>2C =03@04C 70 :Z8652=>AB 1925. 5 <>3C 40 >?@>AB8< ;D@54C >15;C HB> X5 87C<5> 48=0<8B, 0;8 A0<> X5 R02> C YC4A:>< >1;8GXC <>30> 40 87<8A;8 >15;>2C =03@04C. 0728X0XC[8 4@0<5 C :>X8<0 A5 1028 <>@0;=8< =0G5;8<0, 4@0<5 ?@5?C=5 8=B5;5:BC0;=8E AC:>10, >682Y020XC[8 :><548XC <0=8@0 8 @878:CXC[8 A0 D0@A>< 8 B50B@>< =525@8F5, (> X5 C 7=0B=>X <5@8 4>?@8=5> >1;8:>20ZC B040HZ5 ?>7>@8H=5 AF5=5. 8A0> X5 8 :04 X5 ?@5H0> 452545A5BC 3>48=C, A25 28H5 A5 >:@5[C[8 A0<>A?>7=0X8 8 A0<>@50;870F8X8, B@065[8 >43>2>@5 =0 4CE>2=C :@87C C :>XC X5 2@>?0 A25 4C1Y5 C?040;0. >[ 8A?@02=>3 ?>A<0B@0Z0 AB20@8 C>18G0X5=> =07820XC F8=87<>< >=8 YC48 :>X8 BC <>[ =5<0XC. AB0[5 C?0<[5= 8 :0> =0X70X54Y828X8 ?0H >4 !28DB0, =0XG8B0=8X8 X, =0X1>Y8 ?>7>@8H=8 :@8B8G0@ A2>3 2@5<5=0, B5 GC45A=8 ?@54020G 8 5A5X8AB0 :>X8 A5 1028> ?>;8B8G:8<, 5:>=>B =8X5 =0;065Z5 A515. 82>B X5 AB20@0Z5 A0<>30 A515. 4 B040, ?C=8E 13 3>48=0 2>48 A2>XC =5?@5:84=C 2CGXC 1>@1C 8 CG8 =0A :0:> A5 GC20 ?;0< 682>B0 8 =8B A<8A;0 C A518. >65 40 ?8H5 A0<> @C1>< <0;>3 ?@AB0 45A=5 @C:5, 0;8 Z53>20 <8A0> X5 G8AB0, 2>Y0 =5?>:>;51Y820 8 A@F5 8A?CZ5=> A<8@5Z5<. >B@51=> X5 A0<> A0:C?8B8 4>2>Y=> A=035. =8 :>X8 >4C :>@0: 40Y5 8 ?>3;540XC 30 C >G8, AC>G5 A5 A0 A2>X8< AB@5?Z0<0. C: X5 70?@02> A25 >=> HB> :@8X5<> >4 4@C38E, 0;8 8 >4 A515, >4 G530 1X568<>, G530 A5 >4@8G5<>, 0;8 157CA?X5H=>. !0@0X;8X0 =0AB0Z5= C A@5X 20@>H8F8 =R8X8, 25[ ?@2>< :Z83>< ?>:070> X5 ;8B5@0@=C 7@5;>AB 8 870720> 8=B5@5A>20Z5 :Z8652=5 X02=>AB8. ><0= C: 28A>:> AC >F8X5=8;8 C=825@78B5BA:8 ?@>D5A>@8 8 :Z8652=8 :@8B8G0@8, 0 !02X5B 70 :C;BC@C !:C?HB8=5 3@040 0Z0 C:0 =03@048> X5 CA2 @C:>?8A =0 :>=:C@AC 70 874020G:C 4X5;0B=>AB. 0 >2>3 <;04>3 ?8AF0, :>X8 X5 X>H C B@065ZC A2>3 :Z8652=>3 ?CB0, =8X5 B> 18> A0<> >3@><0= ?>4AB@5: 70 40Y5 AB20@0Z5. 0 8@>A;020 CA3> 28H5. =0 X5 ;8X5:, <5;5< 70 4CHC, 0;8 8 >@C6X5. @C6X5 4CE0, >@C6X5 A@F0 8 C<0. >:07 40 X5 8@>A;02 CA= ?>2@545 2@0B=>3 45;0 :8G<5 8 13 3>48=0 ?@8:>20=>AB8 70 :>;8F0, CA?8> 40 A5 AC>G8 A0< A0 A>1><, E@01@> :@5=5 C 1>@1C 70 =>28 682>B, 70 =>28 A<8A0> 8 40 87 B5 1>@15 870R5 :0> ?>1X54=8:. '8Z5=8F0 40 <>65 40 ?8H5 A0<> @C1>< <0;>3 ?@AB0 45A=5 @C:5, :>X0 ;C?>:@5B=0, =8X5 30 >15AE@01@8;0. 0H :0> 8 Z53>2 XC=0:, 8@>A;02 A5 2CGX>< A=03>< CE20B8> C :>HB0F A0 2;0AB8B>< AC418=>< 8 CA?8> 40 ?@>=0R5 4C1Y0 7=0G5Z0 C 8AB8=0<0 :>X8<0 30 X5 CG8> Z53>2 682>B. , # — 040 A0< A0 =5?C=5 22 3>48=5 AE20B8> 40 >AB0B0: 682>B0 B@510 40 ?@>2545< 2570= 70 8=20;84A:0 :>;8F0, =8X5 18;> ;0:>. >G5;0 X5 1>@10 G8X8 X5 F8Y 18> A0<> X540=: 40 A25 1C45 :0> HB> X5 18;> ?@8X5 ?>2@545. "0 1>@10 X5 18;0 873C1Y5=0 70 A25, A0<> =5 70 <>XC ?>@>48FC 8 <5=5. 070?5B 87<5RC 420 A28X5B0, ?@2>3 >4 65Y0 8 A=>20, 8 4@C3>3 :>X8 X5 18> AC@>2> @50;0= 8 G5AB> <5 2C:0> :0 4=C, ?>G5> A0< 40 B@068< A=03C 8 A<8A0>. !E20B8> A0< 40 X5 682>B, 70?@02>, 70@>1Y5=8: 420 @07;8G8B0 A28X5B0 :>X8 X540= 157 4@C3>3 =5 18 <>3;8 40 ?>AB>X5. 0> HB> B8X5;> 8 4CE G8=5 X548=AB2>, B0:> AC A=>28 8 AB20@=>AB =54X5Y820 FX5;8=0. >X5 B8X5;> X5 >AB0;> A;>, 0;8 <>X 4CE A5 871>@8> A0 BX5;5A=8< E5=48:5?>< 8 ?><>30> <8 40 A5 87<8@8< A0 A28X5B>< :>X8 <5 >:@C6CX5 — ?@8G0 8@>A;02. !<0B@0XC[8 40 X5 A20:> CB5<5Y5=> :Z8652=> 4X5;> 8<0 0CB>18>3@0DA:5 5;5<5=B5, 8@>A;02 CA< @><0=C ?>70X<8> 48> A2>3 ?>8<0Z0 A28X5B0. 0B> C?@02> 682>B=>AB 8 0CB>18>3@0DA:>, ;8G=>A=>, :Z8652=>< 4X5;C 40X5 A=03C. 8X5?> X5 :040 ?8A0F ?>48X5;8 =5HB> C8AB8=C A2>X5 A0 >=8<0 :>X8 G8B0XC Z53>2> 4X5;>, 18;> >=> ?>578X0 8;8 ?@>70, 0 X>H Y5?H5 X5 :040 A5 8 4@C38 C B><5 ?@5?>7=0XC. 0 60;>AB, =5 A0AB>X8 A5 G>2X5:>2 682>B A0<> >4 ;8X5?8E AB20@8. "C X5 8 >=> 4@C3>, <0Z5 ;8X5?>, 0;8 ?>4X54=0:> 206=>, X5@ C?@02> ;>H5 682>B=> 8A:CAB2> B@510 ?@5=8X5B8 4@C38<0. 040 A0< ?8A0> :Z83C C:, 702C:0> A0< A5 C 2CGXC :>6C 8 A2>3 XC=0:0 4>1@8< 48X5;>< 8A?C=8> <>X8< >AX5[0Z8<0 8 28R5Z5< A28X5B0. > <8HY5ZC ?@>D5A>@0 0@:0 02@8;>28[0, @5F5=75=B0 :Z835, 70 8@>A;020 CAB 8728@5 87 =0XG8AB8X8E ?>@820, 87 ACHB8=5 18B8A0Z0. # ("
# A8< ?@8:07820Z0 682>B8ZA:>3 A28X5B0 8 HC3 0<18X5=B0, 70 :>X5 :Z8652=8 :@8B8G0@ CH:> 52CY0 25;8 40 AC 25><0 C?5G0BY82> 8 4>1@> =0A;8:0=8, C @><0=C C: ?8A0F CAF0 :0 ?@028< 2@8X54=>AB8<0, ?@5 A2530 :0 YC1028 8 ?@0HB0ZC. 54=8 4@C35 B@510 4>1@>B>< 40 40@CX5<> 8 B0:> X5 C<=>6020<>, =5 >AB02Y0XC[8 7;C ?@>AB>@0 40 A5 H8@8. @C68B5 @C:C >=><5 :> X5 ?>A@=C> 8 ?0>, 0 =5<>XB5 C?8@0B8 C Z530 ?@AB>< 8 @C30B8 X5< 6828<> AC ?@5?C=8 YC1028. 5<>XB5 A5 YCB8B8 X54=8 =0 4@C35, ?@0HB0XB5, =8X5 3@8X5E ?CAB8B8 AC7C ?>:0X0Z0. 0@ AC 4X5F0 :>X0 =0 A28X5B 4>;075 3@5H=0 71>3 A2>X8E AC70? >AB0=8<> GC20@8 ?@028E 2@8X54=>AB8, 10H 71>3 >=8E HB> [5 B5: 4>[8 =0 A28X5B. @0HB0Z5 X5 =0X25[0 G>2X5:>20 2@;8=0. =0X HB> :065 40 C<8X5 40 2>;8 0 =5 8 40 >?@>AB8, ;065 A515. :> =5 <>65B5 40 >?@>AB8B5, =8AB5 =8:040 C;8B5 — 25;8 8@>A;02 CA A518 8 C:C. >@54 :Z8652=>AB8, C Z535 4@C35 CAB8 8 4CE>2=>AB. >;8< ?@8@>4C, ?>A51=> :040 <>3C 40 >45< =0 >10;C @8X5:5. 8A0< G5AB> C <>3C[=>AB8 40 C6820< C Z>X, 0;8 A0< X5 CA5;8> C A2>X 4><. <0< 25;8:5 0:20@8XC<5 8 ?@5;8X5?5 @815, 48A:CA5 C Z8<0. !0 <=>< X5 8 8;5 0B03>=0F, ?>=>[=0 0@0 :>X8 25[ =53>4CX5, X5@ A0< <=>3> Z53>2>3 2@5<5=0 ?>A25B8> 20<0 8 20H8< G8B0>F8<0. !0 682>B8Z0<0 X5 6828> >4 =0X@0=8X53 4X5B8ZAB20. A0 16 3>48=0 C !0@0X52C X5 >B2>@8> @04ZC 70 :C[=5 YC18=40 X5 4>H0> @0B 8 @0Z020Z5 C :8G< @0B8HBC. >B>< 3>48=5 B5H:5 1>@15 C 1>;=8F0<0 C !@18X8. # 1>;=8F8 C !B0@>< !;0=:0<5=C ?@>25> X5 ?C=8E 45A5B 3>48=0. C102 <0X:5, :>X0 X5 A25 B5 3>48=5 18;0 C7 Z530, :065, ?><>3;0 :;5:=5. @C38 48> ?CB0 ?@>=0H0> X5 A0< 8 ?>:070> A28<0 :0:> ?@8G0 > 4CEC :>X8 ?>18X5RCX5 B8X5;> =8X5 A0<> D@070. =0 X5 =0X25[8 7040B0: 8 =0X25[8 CA?8X5E A20:>3 >4 =0A. >@>48F0 X5 40@ >6X8 8 B@510 X5 GC20B8. '0: 8 :040 =8A<> 28H5 48> 8AB5 ?>@>48F5 8;8 G>?>@0, B@510 40 2>48<> @0GC=0 X54=8 > 4@C38<0. "> [5 =0A >A=068B8 8 :040 ?04=5<> C >G0X0Z5, ?><>[8 =0< 40 A5 871>@8<> A0 A28< 682>B=8< 8A:CH5Z8<0 — :065 8@>A;02. =0> A0< 40 A5 B0<> =534X5, C B>< 25;8:>< :>;>A5CX C:. 848> A0< =0 B@5=CB0: A515 :0> <;04>3 3;048X0B>@0 :>X8 C @CF8 =>A8 1571>X=> ?5@>. @5=0 X5 18;0 ?C=0, 0 A0 AB>;>20 :>X8< X5 18;0 8A?CZ5=0 <0E0;8 AC <8 A2>X8< 18X5;8< ?5@8<0 25;8:8 3;048X0B>@8. >X5 ?5@> [5 B5: 40 >1>X8 2@8X5<5, 2>;8> 18 :040 18 Z53>20 1>X0 18;0 40;5:> >4 F@=5 — :065 8@>A;02 CA
"New World Order Bible Versions" Full Movie with Subtitles Teško se probijao do priznanja, još teže je dolazio do opštenja sa publikom i čini se da je pokušavao da, preko pozornice, uspostavi kontakt sa ljudima za čiji jezik i na čijem je jeziku pisao. One osobine koje ih čine korisnim, kod njih su previše razvijene, dok su ostale redukovane. Mislim da je moj um bio isisan iz mog tela. Tada mu je tražio da ne spominje njegov rokovnik i da ga sam zaboravi. Frojdov uticaj na Tomasa Mana bio je veliki i imao je veliku ulogu u Manovom konceptu kako homoseksualna želja može biti integrisana, nasuprot represiji ili uništenju. Nauzi imaju višestruku ulogu: štite od zla, daju dodatnu snagu i podršku da se lakše dođe do cilja, pomažu u ispunjavanju želja. Nijedan ritual iz ovih oblasti ne smatra se nečastivim i niko od davnina ne zalazi u pobude naručioca. Prva: Zašto se ne zabavimo pričajući o tome šta smo nekad bile? Međutim, ako veza nije suđena, čarolija ne može dugo da traje. Kad je stvorio sotonu, u bibliji piše da ga je stvorio jako inteligentnog, nekog s kim bi mogao voditi zanimljive konverzacije.
