utorak, 24.07.2007.

bar pročitajte....

Osjećam se zbunjeno, samo, tužno… istodobno sam tužna, sama, vesela, nervozna.. neznam. Ubija me ljubav. Grrrr. Neki dan sam bila u iSHOPU, kupovala komp.. da, tamo rade 3 tipa od kojih je jedan mojih godina. Valjda na praksi.. neznam.. tip je baš super.. i simpa, nije toliko zgodan al meni se sviđa.. ja isto uvijek zamijetim one do kojih nema šanse da dođem.. jedan prijatelj mi je dao savjet:

JA: kad bi ti radio u iSHOP-u.. valjda na praksi. i sad, ja dođem kupit komp, kupim ga.. svidiš mi se.. sad, pokušam doć do tebe na način da dođem opet ˝kupovat cd˝. ti me poslužiš, ja kažem: hvala, bar si ljubazan.. di su takvi dečki nestali?... i tak nešt bezveze... i pozovem te na kavu. jel bi pristao?
ON: a zavisi jel mu se svidas
JA: šta ak da, a šta ak ne?
ON: ako da, onda bi, a ako ne, rekao bi ti da imam curu.
JA: a kako da saznam jel mu se sviđam da sad ne radim scenu bezveze?
ON: pa odi reci mu- dat cu ti pičke idemo negdje.. ha ha, šala..
JA: :)
ON: reci mu- daj mi reci istinu.. neću se natezati tu s tobom.. ako hoćeš izaći, dobro, ako ne, ne moraš ali svidaš mi se.. ili reci mu da ćeš mu dati..
JA: ovo drugo je šala :)
ON: pa baš i nije.. :)
JA: pred svima misliš?... njih radi troje tam, nekad i 4
ON: pa pozovi ga van
JA: dobra ideja :)
a kaj bi ti rekao da ti tak netko napravi?
ON: pa šta ja znam.. kada bi mi rekla- dat ću ti, rekao bi dobro.. tu i tu, tad i tad.. i gotovo..
JA: a jesi… a ovo drugo..
ON: neznam, ovisi jel mi se sviđaš..
JA: bila je jedna situacija.. kad sam kupila komp, vratila sam se pitat do koliko rade.. on je bio vani, njega sam pitala.. onak je pogledao, nasmijao se i rekao do 8…jel to kaj znači il je to onak?...
ON: da, znači- mala, oderao bi te ko seljak..

To je taj ključni dio razgovora… zamislite vi to… i sad ja jadna neznam jesam prepuštena crkvi i redovnicama ili još ima barem malo nade za mene.. možda se krivo postavljam prema dečkima.. možda sam ružna.. možda ne prilazim pravima iako puno i ne prilazim al ok... neznam u čemu je problem.. ili sam ukleta pa se ništa ne događa... jednostavno sam rekla da odustajem od potrage i dogodi mi se tak nešto i ja pomislim opet da ima nade za mene… prva veza s kojom sam mogla uspjeti je bila ispred disca u Sisku i to sam bila sa frendicom i tip me tražio broj.. bio je pripit al vidio je, bio je sladak.. jako sladak.. ja nisam htjela dat broj jer je pijan bio, a moja frendica mu je dala.. poslao mi je poruku sutradan i želio je da se vidimo.. neznam što sam mu odgovorila ali mislim da sam ga odbila.. i dan danas mi je žao zbog toga.. dečko je stvarno bio lijep… jako lijep.. frćkav.. moj savršen tip dečka.. sladak, ne naporan.. stvarno je… bio je i smiješan… kad je uzimao moj broj, okrenuo je mob naopako i pisao dok mu mi nismo rekle da je naopako… od tada žalim za tim dečkom.. čak sam par puta otišla u Party, bila na stepenicama i gledala hoće li proći netko sličan njemu… ništa… kako mi je žao… a htjela sam mu se ispričati bar, bilo što… tko zna jel me se sjeća uopće sada… a žao mi je, žao mi… žao mi je što nismo ostali barem prijatelji, ostalo bi vrijeme donijelo… mislim da bi bio super dečko… jedino što nisam pitala je to jel možda ta moja frendica još uvijek, nakon toliko vremena ima njegov broj.. vjerojatno nema jer joj je bio na servisu i svi su brojevi izbrisani… dakle, nema mi pomoći… čak se ne sjećam kako se dečko zove… grrr… kako sam bjesna na sebe.. zapravo, mislim da se zove Matija… al nisam sigurna… frćkava smeđa kosica… aaaaa…. Koja glupača… i tada je, mislim, to počelo… mislim da je moje godište, možda malo stariji… nema više nade… a tako sam mu se htjela ispričat, bila sam bezobrazna… a dečko je samo htio kavu… samo kavu… bila je zima…
21:26 | Komentari (22) | Print | ^ |

<< Arhiva >>