petak, 31.03.2006.
Srecna vam nedelja prijateljstva!
Nedelja prijateljstva
Kad bismo mogli celokupno svetsko covecanstvo svesti na selo sa stotinu
stanovnika, a postujuci
proporcije svih postojecih naroda sveta, selo bi bilo ovako
sastavljeno:
57 Azijata
21 Evropljanin
14 Amerikanaca (severnih i juznih)
8 Afrikanaca
52 bi bile zene
48 muskaraca
70 ne-belaca
30 belaca
70 ne-hriscana
30 hriscana
89 heteroseksualaca
11 homoseksualaca
6 osoba bi posedovalo 59% sveukupnog svetskog bogatstva i svih 6 bi bili iz Sjedinjenih Drzava
80 bi zivelo u kucama bez osnovnih uslova stanovanja
70 bi bilo nepismenih
50 bi bilo neishranjeno
1 bi umirao 1 bi se radjao 1 bi imao kompjuter
1 (da, samo 1) bi posedovao univerzitetsku diplomu
Ako se posmatra svet u svetlu ovih podataka, potreba prihvatanja,
razumevanja, saosecanja i edukacije postaje ocevidna.Razmislite i o
ovome:
Ako ste se jutros probudili zdraviji no bolesniji, srecniji ste od
milion
ljudi koji nece docekati iducu nedelju.Ako nikad niste osetili opasnost
bitke, usamljenost zatocenistva,agoniju mucenja, ugrize gladi, srecniji
ste
od 500 miliona st anovnika ovog sveta. Ako mozete otici u crkvu bez
straha
da vam prete, da vas hapse, muce ili ubiju, srecniji ste od 3 MILIJARDE
ljudi ovoga sveta.
Ako u vasem frizideru ima hrane, na vama odece, a nad glavom imate krov
i
krevet u koji cete leci, bogatiji ste od 75% stanovnika ovog sveta.
Ako imate racun u banci, novac u novcaniku i nesto sitnisa uokolo u
nekoj
kutijici, cinijici, spadate medju 8% najbolje stojecih ljudi na
svetu.
Ako su vam roditelji jos zivi a usto jos uvek u braku, spadate medju
uistinu
retke osobe.
Ako
mozete procitati ovu poruku, upravo ste dvostruko blagoslovljeni:
jer je
neko mislio na vas
i jer ne spadate medju 2 milijarde onih koji ne znaju da citaju.
Neko je jednom kazao:
Radi kao da ti novac nije potreban.
Voli kao da ti n iko nikad nije naneo bol..
Plesi kao da te niko ne gleda.
Pevaj kao da te niko ne cuje.
Zivi kao da je Raj na Zemlji.
Ovo je Medjunarodna nedelja prijateljstva..
SRECNA NEDELJA PRIJATELJSTVA!!!
- 19:01 -
srijeda, 29.03.2006.
Svesna sam da nisam prosvetitelj...
Strasno je to sto postoje ljudi koji zive u proslosti. Diktatori su naredjivali i stvarali mrznju, a jadan narod stradao. I zar cemo jos da stradamo zbog proslosti? Da se mrzimo zato sto smo druge vere, boje koze ili nacije. Zar je uopste normalno praviti podelu na nize i vise rase, ljude, nacije... Zar to nije bolesno i smesno? Gde je ljubav, gde je tolerancija? Zar niceg vise nema samo zbog ratova i ljudi punih mrznje? Zasto smo dozvolili da mrznja nadjaca neku rasu, narod...? Zasto rasisti i nacisti ne shvate da su svi ljudi isti? Ne, tako se ne smatra, jer je jedan narod obelezen nekim predsednikom, nekim delom koje nije sam narod pocinio vec odredjena grupa ljudi ili jedna osoba! A svi smo isti... I svi bi trebalo da imaju ista prava... Nazalost vecina odlucuje, iako ne ispravno, ali je vecina... Mrzimo se a ne znamo ni zasto se mrzimo. Jednostavno se mrzimo jer su nas tako ucili. Vaspitavali su nas da mrzimo odredjeni objakat... I cemu sve to???!! Ne razumem mrznju!!!! NE RAZUMEM MRZNJU!
VODITE LJUBAV A NE RAT!!!
I posle ovoga ne smatram da ce se neko promeniti, jer ljudi se ne menjaju samo dobijaju nove slojeve. Ja shvatam da nisam Cirilo ili Metodije, da prosvetljujem ljude (ovo su reci moje bivse i najbolje profesorke informatike- Bobe), ali barem znam da ce meni biti lakse kada svoje misli stavim na papir...
Danas je mom braticu rodjendan. Puni 8 godina. Iako je mali i ovo ne moze da procita, zelim mu da tezi uvek za sopstvenim mirom, ali isto tako da postavlja sebi vise ciljeve. Zelim mu da bude zadovoljan sobom, jer nema niceg vaznijeg od toga!
Ljubiiiiiim VAS!
- 14:11 -
ponedjeljak, 27.03.2006.
Pandorina kutija
Umeju moji roditelji da sede samnom i da razgovaraju o nekim ozbiljnim stvarima, ali ono sto mi zaista smeta je to sto moju vezu sa deckom smatraju prolaznom. Gledam da ne skacem na svaku rec koju kazu protiv njega, zaista se trudim da ispadnem fer. Reci moje majke su mi jako smetale, kada bi prokomentarisala nesto u fazonu da Milan (moj decko) nije za mene.. Mislim da je jedno mali milion puta pozelela u sebi da raskinem sa njim. Mislim da je na prvom mestu to sto nije zavrsio neku visu skolu ( koga je to briga? Ja ga volim bas takvog, kakav je!), drugo zato sto je stariji od mene 7 godina i jos neke sitnice...
Dakle, tako bih volela da ga uvedem za ruku u kucu slobodno, bez ustezanja i majcinog poprekog pogleda. Kao sto ja idem kod njega i njegovi me prihvataju bez ikakavih problema, kod njega sam kad god imam vremena... Pre su me majcine reci pogadjale, verovatno sto sam nekog trenutka pomisljala da moze na kraju biti u pravu. Ali, ja zaista znam sta zelim, te me njene reci vise ne dodiruju, odgovaram hladno i iskreno. Znam, imam samo 16 godina (da li su usopste godine merilo za ljubav), ali zaista bih volela da on jednog dana bude otac moje dece, da delimo stan, da delimo apsolutno sve... Da je prolazno ne bi me drzalo 8 meseci (skoro 9)! Uostalom pored njega sam shvatila koliko je znacajno voleti i biti voljen, sto je , smatram, najvaznija stvar na svetu. Sve drugo je prolazno i sve drugo se moze trudom nadoknaditi... Ah, da razgovarala sam sa njim o svemu ovome i on kaze, da samo treba da se strpimo, jer ce sve leci kad-tad na svoje mesto, da ce on biti uz mene i razumece sve. To me ohrabruje, zaista mi znace njegove reci. Skoro da sam sigurna da ce biti sve ok... Uostalom, vreme je jedini dokaz za svako delo.
Izvinite sto vas smaram... 
p.s. da li je iko nekad imao takav problem (ako se to moze nazvati problemom)?
bye! 
- 16:50 -
petak, 24.03.2006.
Zivot je kratak za mrznju
Jeste da kasnim, ali setila sam se da svima cestitam Prolece (namerno stavljam veliko slovo, jer ono to zasluzuje). Mozda je cudno sto cestitam bas prolece, ali zaista ova vedrina mi daje vise energije. Prolece je zaista divno. Sunca, hocu vise SUNCA! 
Veceras sam se setala sa deckom i isli smo do Irish Pub-a. Bas je bilo divno. Vec nam je 8. mesec i bas nam je lepo. Kako je divno kada si voljen i kada volis (i dusom i telom). Kako je divno kada planiras i mastas zajedno, i verujes u to. Sve je lepse u duetu, apsolutno sve! Kada jedete zajedno, hranite jedno drugo, kada se gadjate jastucima, kada se smejete do besvesti, kada cutite, kada slusate kako duva vetar, kada preplicete prste, kada grickate usne, kada spavate zagrljeni... mogla bih ovako do sutra da nabrajam. Pouka: LOVE IS IN THE AIR!
Pa, dragi moji i drage moje, volite se, jer zivot je kratak da biste se mrzeli!
bye!
- 23:54 -
subota, 18.03.2006.
Voljeni ne umiru dok zive oni koji ih vole
Za tri meseca bice godinu dana kako je umrla moja baka. Sto je najstrasnije od svega, jos uvek nisam svesna da je nema. Imam osecaj, cvrsto sam ubedjena da ce se pojaviti,
ni od kuda. Da ce jos jednom doci. Bila je prava gospodja. Bila je uvek iskrena i uvek se prva setila vaznih datuma, kupovala poklone, donosila po 100 cokolada iz Svajcarske, vukla stvari... Mada ponekad bismo se zestoko posvadjale i svasta jedna drugoj rekle. To je bilo zbog toga sto sam ja bila jos derle, uvek je kazala sta misli, nije se nikoga bojala. Stalno je pricala kako je imala naporno detinjstvo... Pricala je, stalno je pricala. Sada mi nedostaje to zveckanje njenih reci jednom u nedelju dana (kada se nakanim da odem do nje, kada me moji nateraju). Samo je ona umela da pozove 3x na dan da vidi da li smo dobro. Telefon skoro da ne zvoni vise...
Cula sam neko vristanje u dnevnoj sobi, glasan plac. U trenu su mi bljestale morbidne slike kroz glavu, dok sam pokusavala da nadjem prekidac, da upalim svetlo od svoje sobe, da bih dosla do dnevne. Majka je drzala telefon u ruci, mobilni, i rekla je: ,,Jao,kako cu ja da kazem Mici(mom tati), kako cu da mu kazem da vise nema majku..?" Pricala je sa dedom i plakala... Onda sam usla u dnevnu sobu, sela na krevet, bila zbunjena. Mama je ostavila telefon i rekla: ,,Baba je umrla, umrla je, umrla ti je baba, mozes li da verujes..?" Samo sam sela, nisam osecala nista, bila sam prazna, zbunjena... ,,Umrla? Umrla... zauvek ostisla?" ,,Kako, KAKO KAKO KAKO???" Zelela sam da placem, ali nisam mogla, tresla sam se,sok je bio veliki. (Sada placem) Tatu je mama probudila, rekla mu da baba nije dobro, da moraju hitno za selo. Tata je pitao: ,,Da nije umrla? Nemoj da me lazes, budi iskrena?" ...Moja majka nije mogla da mu kaze, skrenula je pogled i rekla tiho: ,,Nije... samo joj nije dobro..." Otisla sam u svoju sobu i zaspala tek ujutru. Probudili su me i rekli da idem za selo da je vidim poslednji put. Taj osecaj je ne opisiv. Plasila sam se da udjem u sobu gde je njeno telo lezalo. Uzasno sam se plasila da ne mogu da izdrzim da je gledam tako hladnu. Kada sam usla svi su tiho plakali, a ja... Osecala sam uzasan bol u grudima, uzasan, uzasan, onda su pocele suze... Jecaju koji su bili sve glasniji. Nisam mogla da stojim, koliko sam osecala bol svuda, zelela sam da se probudi. Zelela sam da je vidim jos jednom kako se smeje. Da joj kazem da je volim, da joj kazem da je mnogo volim i da joj se izvinim za sve grube reci... Ruke su joj bile hladne, blede, imala je blag osmeh...ALI NIJE DISALA! Nije mogla da cuje, nisam ni pokusavala... Bile su mi dovoljne recenice koje su se radjale u mojoj glavi i umirale... Kada bih se smirila samo na trenutak, tati bih zapretila da ne place, jer nisam mogla da slusam toliko jecaja, ni svoj....
Jos uvek se nadam, potajno da ce se vrati...
Bas mi nedostaje prica sa njom.
- 15:02 -
Komentari (11) - Isprintaj - #
srijeda, 08.03.2006.
Kosa...aaaaaaaa....!!!
Da li ste dosle u iskusenje da isecete same sebi kosu? A, da li ste isto tako 100X otisle kod frizera iznervirane, odlucne da skratite kosu jer vam izludjuje, a onda kada vas frizer pita: ,,Kako da vas sisam?" a vi: ,,Samo krajeve."? Ne razumem odakle odjednom hrabrost i resenost koja se na tren izgubi pred makazama. Zasto? Zasto? Zasto? Ne znam kako je kod vas, ali ja osecam kako me uzasno duga i ravna kosa, koci i nabija komplekse. Svi joj se dive, mene izludjuje, ali isto tako nemam hrabrosti da je skratim, jer ne verujem frizerima. I kad dragim osoba izjavim da cu da se sisam, oni me nebede da to ne radim jer cu se kajati... GRRR! Htela bih neku unikatnu frizuru, ali nema takvih ovde koji bi me osisali, i kako mogu da budem sigurna da se necu kajati? Nasla sam resenje koje traje vec godinu dana, ali i ono me nekad nervira. A to je: pletem kikice i na svaka dva meseca i skidam i pletem nove. Nekako je i to pocelo da me nervira, ostecuje kosu... Razmisljala sam da se osisam na celavo, ali ni za to nemam hrabrosti... Sta se desava samnom? A, da razmisljala sam i o varijanti da se moj decko i ja isto osisamo, e tada bih imala hrabrosti, ali da to bude neka otkacena frizura... I kada sam rekla da bih volela da se sisamo zajedno, da bih jedino tako mogla, on je rekao da nece jer imam divnu kosu... VAMA JE SVIMA DIVNA A JA JE... GRRRRRRRRRRRRRRR... NE ZNAM NI SAMA!!!
p.s. izvinjavam se svim muskarcima, sto sam se obracala zenskom rodu, ipak mislim, da mi devojke imamo cesce taj problem (ako je to ikome problem).
cmok svima :)
- 10:02 -
